Тамо где су живели најстарији Европљани – Свињаричка Чука: Бечки лист открива истину о кући старој 8.000 година

Реч је о најстаријем сведочанству о насељености у средњој Европи: у јужној Србији откривени су остаци куће старе више од 8.000 година. Припада локалитету Свињаричка чука, који је познат од 2018. године. У налаз су укључени истраживачи из Аустрије и Србије, саопштила је Аустријска академија наука (ОАВ) у саопштењу за јавност. То показује да је и тада тамо постојала земљорадничка заједница која је седела током целе године.

Тим који предводи Барбара Хорејс, научни директор Аустријског археолошког института (ОАИ), већ дуги низ година истражује централно питање: како и када је настао нови, пољопривредни начин живота након припитомљавања домаћих животиња и, пре свега, развој пољопривреде средње Европе? Док је седећи начин живота у чврстим зградама успостављен пре око 12.000 година на основу ових револуционарних иновација у Плодном полумесецу, први докази о томе постоје на западној обали данашње Турске и у Егејском мору скоро 9.000 година пре нашег времена, преноси бечки лист Стандард.

Балкански пут пре 7000 година

„Наш циљ је да утврдимо ширење седентаризма на континенту“, каже Хорејс. Требало је изненађујуће дуго времена док неолитска револуција – или транзиција, због свог вероватно споријег тока – заправо није стигла у Централну Европу пре око 7.000 година. То се можда догодило „балканском рутом“, односно са југа дуж великих речних коридора кроз иначе веома планински „кључни регион“ Балкана, као што Хорејс и њен тим показују на овом примеру.

Последњих година тамо су ископавања достигла најраније слојеве – односно оне у којима су први досељеници пионири основали своје домове. Овај „пионирски хоризонт“ лежи на поду речне терасе јужно од српског града Ниша, мало у унутрашњости реке Мораве. Североисточно од познатог археолошког локалитета Царичин град, остаци три изграђена објекта доступни су од 2018. године. Ново радиокарбонско датирање сада указује на почетак насељавања пре око 8.100 година.

Заштићен од поплава, али спаљен

У сваком случају, локација је намерно одабрана, била је благо повишена и стога заштићена од поплава у брдовитом пределу који је и данас под великим утицајем пољопривреде због своје плодности. Сада се јасно може доказати да су то биле чврсте грађевине укључујући и житнице. Заједница која је тамо живела није била она која је живела делимично номадски у „рудничким колибама“ – то би било вероватније за ово време и место. Кућа која је сада детаљније испитана изграђена је од плетера у комбинацији са дрвеним стубовима и изненађујуће добро очувана након пожара, наводи овај бечки медиј.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: