Танасије Пауновић (1949-2022) Човек великог прегнућа

Пише: Мишо Вујовић

Прошле недеље напустио нас је колега Танасије Пауновић, дописник Вечерњих новости из Косјерићког краја. Напустио нас је човек великог прегнућа, животног и професионалног искуства.

Стизао до најудаљенијих забити да би проверио вест и са лица места је пласирао у свет. Ни признања многа нису изостала, међу њима и Орден рада.

Био је посвећен професији и као сви заљубљеници овог, данас деформисаног, заната трудио се да не повреди објективност као основни принцип новинарства.

Чика Тане је, до задњег даха, потврђујући правило да новинар никада не иде у пензију, пратио збивања у свом окружењу.

Мало је догађаја да их Тане није забележио пером, фото апаратом или диктафоном. Готово пола века овај предани хроничар је, будно пратио догађаје у Златиборском округу. Као и сви искусни вукови журналистике, пласирао је вест, а не сензацију, бавио се чињеницама уместо претпоставки, чувајући тако и лични и професионални интегритет.

Новинарску каријеру почео је у ужичким Вестима и Радио Ужицу као дописник из Косјерића, да би се у неколико наврата нашао на челу локалног Радио Косјерића, али ни тада није запостављао занат са десет кора. “Рударски има седам, новинарски десет кора”, говорио је Ловренски.

Осмишљавајући како унапредити културни живот на селу, самим тим подстаћи младе људе да остају на огњиштима, са малом групом ентузијаста основао је далеке 1980. године престижну манифестацију

“Чобанских дани”, која и данас траје.

На том саборовању, осим фолклора, песама, игара, надметања у разним женским и мушким дисциплинама, бирана је и најлепша чобаница.

“Била је то смотра природне лепоте”, присећао се Тане поводом јубилеја 40 година Чобанских дана.

“Те 1980. године на првим ,,Чобанским данима, на бисеру природне лепоте, на Брду Град окупило се преко 30 хиљада посетилаца.На позорници се представило 30 месних заједница са преко 400 певача, свирача, играча, преља, плетиља, везиља, здравичара, кршних момака на чобанским спортским играма, а на ливади, колико се сећам, 12 шатри са музиком”, евоцирао је, поводом јубилеја, успомене на свом ФБ профилу, чика Тане, први водитељ ове престижне туристичке манифестације. А слика говори све. Склад у свему, ведра мисао, лепа реч и оптимизам као животни мото овог драгог човека. Пензионерске дане проводио је пишући за Вечерње новости, о свом завичају, дајући, својим текстовима импулс животу у крају где се младост осипа, а дивни предели остају без белих стада, звекета чактара, песме румених чобаница, свирке стидљивих фрулаша…

Очито да људи – генерације са собом преселе и своје време. У том запису душе, ослобођеног свега земаљског због чега живимо, а живимо због приоритета (да не набрајам) а најмање због живота, остаје наше дело. За вјекивјеков. Амин.

Покој души Танетовој!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: