Танго (ни)је био омиљени плес „једног издајника“!?

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Два су битна разлога због којих се по други пут јављам, а без намјере да изнудим одговор од „једног издајника“! Први разлог, да је овај „осврт“ под наведеним насловом управо био интегрални дио претходног објављеног текста, који је „морао“ бити подијељен због „преопширности“. Читаоци нерадо „прихватају“ ауторе који „мало“ опширније пишу, а редакције желе угодити читалачкој публици! Други разлог, што желим пружити још једну шансу – прилику аутору „Јубилеја једног издајника“, који није реаговао на мој претходни текст, можда из разлога што је био „заузет“ својим важнијим пословима – бизнисом, а није његов манир да неко други „вуче конце из сјенке“! А могуће да је „предвидио“ да сам ја имао још много тога рећи и да ћу то у другом тексту допунити, тако да би његово (не)очекивано реаговање могло бити „економичније“, као „једним метком два зеца“!

Ако, ипак, којим случајем и овога пута изостане одговор потпуно је неважно, јер првобитни текст је ионако био једна цјелина, коју сам нерадо подијелио у два дијела.

Истину ћу рећи да, макар за неко извјесно вријеме, уопште нијесам канио о наведеном писати, а посебно не преопширно. Међутим, понесен „инерцијом“ памћења „слике догађаја“ почеше да се ређају, а исписи, изводи и изјаве све потврдише! (Нај)новија изјава тога истог „издајника“, сада предсједника политичког савјета Грађанског покрета УРА, бившег предсједника политичке странке СДП-а, некадашњег потпредсједника Владе, западе ми „за око“ те не могах а да не (од)реагујем повезујући је са „Јубилејом једног издајника“!

У тој изјави има много чега личног, небитног и политичког, а мени готово безначајно или одавно испричаној причи! Међутим, пажњу скреће, ипак, нешто што је политички веома упитно, крајње грубо и са увредљивим смислом (из)речено, а односи се на СПЦ и на једну високо и много цијењену личност, сада већ блаженопочившу, у свјетовном а посебно у духовном окружењу! А извод из изјаве гласи: „Ја сам био у прилици да чујем да је СПЦ средином марта понудила одговор грађанима да звоне црквена звона и да фреквенција одбија вирусе и инфективне болести. То нису моје вриједности (…). Не вјерујем да причешће у овој ситуацији треба да се врши кашикама“! (…) „Моје су вриједности другачије. Мислим да те идеје и те вриједности нису адекватан одговор на изазове Црне Горе. У идеолошком смислу постоје бројне изјаве које се мени не допадају – по питању негирања нације и црногорског народа (…)! Нисам ја уписивао споменике на СПЦ, већ ДПС. Они су играли танго са СПЦ“!

На такве ријечи и готово па простачки однос према СПЦ и једном високом свештеном лицу Митрополиту црногорско-приморском и већински православном становништву, грађанству и народу у једној држави, не заслужује таква особа макар била и она која слави „Јубилеј једног издајника“ да се и словце каже о њој. Али, ако већ неће једноставно да се презре оно барем да се према таквој изјави треба однијети са подсмијехом и без упита о којој је особи ријеч!

Надам се да због изреченог, подругљивог односа и ниподаштавања једне вјерске институције и њеног црквеног великодостојника, који је за свога живота у „Светом храму“ вршио „службу Божију“ над окупљеним највећим дијелом православним вјерницима у Црној Гори, а који је био веома поштован од истих као Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски, обавезује и очекује се извињење и од „једног издајника“ макар он био и православац, ако не гријешим, иако је атеиста, па било то под тачком 27 у наставку „Јубилеја једног издајника“!

Може бити „једном издајнику“ или било којој другој особи да каже, сасвим слободно, да је атеиста и то није спорно нити је усамљен случај, јер он(и) тиме хоће „слиједити“ свога „предсједника свих грађана“ који је „убјеђени“ атеиста!? Такође, „хоће“ да он и „његов народ“ има(ју) „православну цркву“ у којој ће „исповиједати“ своју, ако не вјеру, оно страначку и политичку идеологију новопечене „класе и елите бизнисмена“!?

Не бих реаговао, ама баш ни најмање, на атеистички поглед на свијет и свијест „једног издајника“ да није било те његове (нај)новије изјаве! Међутим, просто ме изазвао или  „приморао“ његов досадашњи, у великом дијелу или броју година прилично складан или прећутан однос са „предсједником свих грађана“ којему „хоће да вјерује“ како то јасно рече и даде подршку, а сада га је (на)пустио прослављајући „Јубилеј једног издајника“ заборављајући на своју давну изјаву „ја хоћу да вјерујем Предсједнику“!

Ако је тако, а не може бити другачије јер су то ријечи „једног издајника“, а и протекло политичко „дружење“ говори да су, ипак, играли „игру танго“, не у виду једног плеса него богме и неколико плесова, или макар било само оног из периода пропаганде и касније „одлуке“ да се уђе без расписивања референдума у савез са НАТО-ом! Гле наше „среће“ са НАТО-м „дођоше“ нам и бенефити па „умјесто пешкира респираторе“ добисмо! Дакле, „донације“ добијене нашим новцем! Биће тога још, само ако будемо поштовали уговоре и редовно плаћали годишње дажбине-апанаже, у супротном бенефити „могу испарити“?!

У склопу свега претходног, никако не могу „прескочити“ одавно дату изјаву бившега лидера Народне странке Новака Килибарде о Његошу и књижевном дјелу „Горском вијенцу“, да је он (Његош) геноцидан писац! „Нема антиисламскијег писца на планети него што је Његош (…)“! Што тада би, те „Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше“, па и „један издајник“ оста(де) нијем на те Новакове „референтне“ кавалификације, а све у циљу „играња танга“ и подршке Ноковој „двометрици“, идолу и „предсједнику свих грађана“! И није он у томе усамљен остао! Нико ни да зуцне, а сви „велики Црногорци“ занијемише па као пингвини збијајући се по олујном времену угураше главе у рамена. Ни ту се није плеса(л)о или политички „играо танго“ а камо ли да су се вукли конци из сјенке!? А ја, поред бројних „великих Црногораца“, бораца, „историчара“ и награђиваних књижевника, барем реаговах „књигом“ од нешто више од 200 страница, објављено у електронској форми на академском сајту или у десетак наставака на „ИН4С. Порталу“!

А што ако је била „(…) то све политика“, а можда и „хоби“, како рече некадашњи политички лидер Народне странке?! У грађанскоме рату Црна Гора „није учествовала“, али је имала око 200 мртвих и несталих, а богме је и исплатила неке велике новце, као обештећење због пљачке и чега још не, онима из сусједства са којима „није ратовала“!

Дакле, када су падале главе била је „то политика“ и(ли) „нечији хоби“!? Коначно да нађох то, какво такво, (при)знање у „Јубилеју једног издајника“ које је дуго негирано од „великих Црногораца“ и „храбрих“ наравно, а посебно негирано од „предсједника свих грађана“! Ко ли је и ту „играо танго“, само да би се (о)прале биографије неких високих функционера и политичара, политичких лидера и државника, а вас као „јед(и)ног издајника“ није било ту?! Да ли је и „један издајник“ својим политичким дјеловањем и ћутањем одобравао и учествовао у прању политичке и ратне биографије свога „предсједника свих грађна“ са нагласком да и даље наставља „ја хоћу да вјерујем Предсједнику“?

Вјероватно да „издајник“ у своме „јубилеју“ види „сва“ мјеста на којима су „угрожени национални интереси“!? Све је могуће, јер то је „став“ изнијет у „Јубилеју једног издајника“! Ако није и ту „издајник“ играо „игру танго“ са својим „предсједником свих грађана“, онда га јесте подржавао у његовим „стратешким“ и стваралачким циљевима и замасима прављења нове „независне државе Црне Горе“ и мало касније у агитовању јавном или прећутно у стварању, оснивању и калемљену „човјека црногорског идентитета са атеистичком православном црквом“!

Без намјере да набрајам многе примјере подршке, директно или индиректно, прећутно или јавно, пружене „предсједнику свих грађана“ којему он хоће да вјерује, ево још један примјер у којем је на индиректан начин „играо“ или подигравао за игру звану „политички танго“. Ријеч је о изјави (по)знатог и „великог“ писца, књижевника, тадашњег академика ДАНУ а касније и ЦАНУ, заговорника независности Монтенегра, потпредсједника и касније предсједника СУБНОР-а Црне Горе, а који је на једном подавном одржаном скупу, гдје је било много познатих политичара и политичких лидера, рекао сљедеће: „То је због тога што другима желимо оно што и себи, што чувамо образ Црној Гори јер бранећи себе и чувајући своје ми знамо да то чинимо и у(и)ме (сиц!) наше заједничке домовине“! (подвукао М.Д.П.) Нејасно је из којих разлога је тако речено, а од тада је протекло много времена без макар накнадног „објашњења“ од академика Зувдије Хоџића! (Примједба: Текст необјављен. Послат почетком јануара 2004. године за објављивање: Побједи, Монитору, ДАН-у, ЦКЛ-у, Публика).

Па гдје бијаху сви ти одани, храбри и још „велики Црногоци“, који су били присутни на лицу мјеста или су прочитали тако тешке „на(р)уч(е)не квалификације о „Црногоцима“ у њиховој ближој или даљој прошлости? Зар и ту нема мјеста за игру „танго“ коју „није играо“ и нема је у „Јубилеју једног издајника“! А на фотографији објавјеној са реченим текстом виде се позната и утицајна политичка лица макар добро знана „једном издајнику“. Послије тога многи се окитише Тринаестојулским наградама и другим националним признањима и националним пензијама, а међу њима би и академик Зувдија Хоџић!

Није ваљда да сада „издајник“ може рећи и порећи да (за)служни и „велики Црногорци“ нијесу играли политичку „игру танго“ не једном, два или три пута него готово пуне двије деценије са њиховим „предсједником свих грађана“, а посебно послије купљеног „референдума“ за независност!

А ко вама још може (по)вјеровати да је ријеч о „превиду“ када је „референдум о независности“ у питању, да нијесте видјели или знали да су се џаковима износили новци којима су плаћани гласови „црногорској“ дијаспори? Доћи ће и то на ред, ако буде хтио „Душко из Лондона“ кад дође у Црну Гору да проговори и о томе, барем нам је тако „једном“ обећао!

Три деценије је било потребно „једном издајнику“ да поводом свога „јубилеја“ призна шта је радио и како је мијењао изношене политичке кошуље увијек и на вријеме и када су му биле (не)корисне политички, „идеолошки“ или када му нијесу играли на карту „независног Монтенегра“ и непостојеће „црногорска аутокефалне цркве“, наравно у заједништву са његовим истомишљеницима и „економским експертима“, младим бизнисменима и банкарским почетницима.

Па ко може ту, макар био то и „један издајник“, да шири такву причу о чистунству и демократији, о финансирању слободих медија и независним уредницима, некорумпираним тајкунима и тако даље? О слободи медија и независности уредника довољно сам навео дневне новине којима сам послао текст под насловом: „Омашка или намјера – Што чувамо образ Црној Гори“, за објављивање, а неки обећа(ва)ли па (с)лагали да ће га објавити! У те такозване електронске независне медије и њихове уреднике, редакције или директоре свакако спадају Монтена, МБЦ, Блу МООН, Елмаг, којима сам слао или лично у редакцију доносио своја бројна питања упућена гостима, који су имали улогу да пропагирају „независност Црне Горе односно Монтенегра“ и оних који су „велики Црногорци“. Понекад су, ипак, пропуштали по неко моје питање, како би се рекло да су „независни“!

И за сами крај, у тродеценијској владавини страховладе и диктатуре од несмјењивог страначког лидера, седмоструког премијера и „предсједника свих грађана“ у два мандата, али не и мог јер сам се одавно од њега одрекао, реаговао сам на многе текстове и личности од оних који (није)су „играли танго“, а прећутали су ту чињеницу, и прозивао „велике Црногорце“, пјеснике, књижевнике, политичаре, премијере, предсједнике, математичаре, директоре, министре и тако даље због њиховог ћутања на све што се оком могло видјети и здравим мозгом и умом разумјети.

Наравно, платио сам цех, који и данас плаћам као пензионер. Сви ти бројни ћутолози, наравно да нијесу одговарали на моја реаговања рачунајући да је боље ћутати него изазивати да им се још много тога рече, а има га још (пре)много!

Вјерујем да би аутор „Јублилеја једног издајника“, макар сад то било и „невољно“, у свом првом и(ли) другом јављању више могао дати „материјала“ о владавини и диктатури „предсједника свих грађана“ и тако надокнадити све недоречено, неизречено и потајно рађено, иако је оно још под велом „државне тајне“!

Ништа лично ни тада ни сада, само принципијелно, аргументовано и непрећутано. Да се не би много трудили да нађете „одговор“ о свему што вас интересује можете (про)читати на академском сајту у електронској форми „књиге“: „Политички портрет Новака Килибарде“, „(Не)моћ ријечи“ или „Глас у води“!

Прочитајте ЈОШ:

Режимски „курири“ – Мико и Славко: Которски „двојац без морала“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: