Тарзан на квадрат

Pro forme

Постоји у естетици покрет који настоји оголити исту естетику и прикзати је кроз своје окрутно, хладно и хируршко дјеловање као нешто прије свега бизарно, и, заиста, рококо као један од праваца у умјетности, увијек је побуђивао моје нескривено дивљење: пренаглашени намјештај, екстравагантни биде, накинђурене таписерије, лијени рукохвати, празни позлаћени рамови извајани у дебелим наслагама прелива, завјесе од неколико метара што падају до половине валцер сале уоквирене огледалима… Све то упаковано у једном каталогу, изложено нацифраним илустрацијама, довољно је да нам савршено преобрази чула у нешто што би се дало крстити као – скоројевићко чуло!

Дозволите да је могуће како ипак гријешим, али никако да се отмем утиску који ми говори да је управо Тарзан тај који је безрезервно слуђен рококоом, и можда притиснут силним колико и стидљивим симпатисањем овог покрета, у прошлогодишњем броју Арт-брутал, између осталог, констатује и ово: „Знате како, рококо је први јасно ударио на метафизичку заврзламу која је заговарала идеју према којој је – лијепо превасходно духовна категорија! Видите, исти рококо је, такође, дао себи за задатак да до краја материјализује лијепо као такво, у чему је, на сву срећу и успио. Након тог величанственог тријумфа, историја нам је потврдила следеће: рококо је, уистину, претеча порнографије! Ако је фасади успјело да пренесе нешто од атмосфере која доминира Еденским вртом (у коме фонтане сузе дијаманте и сунцобран порађа шкољке!), зашто не би Шанел Престон могла бити Венера рођена из бијеле пјене? У томе не видим никакав проблем.“ (стр. 123, год. 2015.)

Бос се ипак није у потпуности отуђио од напаћеног народа, зато је у дрим-тим ДПС-а угурао и Тарзана, који по природном закону игра центра. Будући да чврсто стоји на обје ноге, задужен је за елементарне ствари; у његов дио посла спада попис појата, као и надгледање пластова сијена… Њега то не смета (не држи тај нидочег урбаног, што у Черној Гори још није увезено као тренд, итд), и у тој се улози проналази скроз-наскроз. Па, ипак, ако хоћете да имате озбиљну партију, онда у њеном подмлатку нужно морате уврстити и Тарзана.

Међутим, мора се признати да је Тарзан слаб говорник, али је зато најгласни у давању аплауза, нарочито дамама ДПС-а. Бос још није завршио своју исувише дугу реченицу, а Тарзан већ ђипнуо са столице, и млатара ли млатара дланом о длан да то безмало потреса стару салу Владе до темеља. Касније, кад се отчепи буре шампањца и по ко зна који пут превремено прогласи лажна побједа, дон Дука Марконијели на увце Тарзану дошапне: Тале, одани мој, не упадај аплаузом усред реченице која бесједи о будућем просперитету, не иде то тако, и зато бос није чуо да, између редова, треба похвалити и либерале.

Па, добро, Тарзана и поред очигледних мана дружина доживљава као каквог доброћудног џина, и недостатак манира говори у прилог његовој оданости, што ће у додатку рећи да нема задњу мисао и да је још мање критички расположен у дијељењу лекција, овако би требало а не тако, и томе сл., што је најчешће наука домаћица. (Не треба бити психолог па примјетити да Тарзан увијек иде на прву лопту, зато се и одаје као позитивни партијац код којег све пролази: најмање он зна да би ДПС, ипак, требало да буде политичка партија, а не то што јесте…)

Као што знате, Тарзан не стара! Као чова који се може похвалити да има најздравије нерве у Черној Гори (а посебно у Бијелом Пољу), не чуди што га забрињава босово све упадљивије презнојавање; Марконијелија је написмено посавјетовао како би бос требао брзих дана провјерити цукар, јер први симптоми повишеног цукра изузев малаксалости јављају се и у виду непристојног презнојавања. Тако му је у фусноти препоручио и алтернативно лијечење, што убраја јогу и конзумирање сибирског биља, будући да је уз помоћ тог програма (као и све популарнијег Нутри булета), Тарзан успио стесати ону гломазну фигуру тако да му сад на њој може позавидјети и сер Дејвид Бекам. (Одвећ нападан и одсјечан „политички програм“ ДПС-а, као да захтијева зној који доприноси на ефекту убједљивости!)

Кад је један Беба угледао Тарзана, одмах му је синула фикс идеја: од ДПС-а правим нову Фарму, и ни ријечи више о томе, поручи пропагандном тиму. Како Тарзану више него добро иде комуникација са животињом (тако му га судбина намјестила), бар ће ми лако ићи овај дио посла. Уосталом – настави Беба са разрађивањем идеје – Тарзан је идеалан материјал, ем што не прокишњава, ем што на све клима главом, тако да се од њега штошта да исклепати, што ми демократија дозвољава, зар не…

(Кад у партији имате Тарзана и Бебу најмањи је проблем створити политички програм, који је, већ због тога, увијек на граници експеримента!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: