Тарзан у нирвани

Пише: Сибин

Дубоко забринут, већ дуже вријеме се питам гдје (га) је, Тарзан машала Милошевић, кад од пријатеља некидан примам смс у ком ми пише да је поменути Тарзан, отишао у будистичке монахе, и како се вјерује, изванпојавни глас је добио нигдје другдје до у Чању, на плажи, док се са све шлауфом у плићаку, млакој води (поз. Бркице!), брћкао, онако убијајући вријеме, човјек на одмору па рјешио дати себи мало одушка, јебем-ли-га-шта-ли-већ….

Ако ћете ми вјеровати, у све сам могао повјеровати, али – да ће Тарзан пропутити у будистичке монахе, да ће пожељети да му дух буде колико Химелаји, е то је стварно превише, па и за фантастику којом сам – да скрочим академски – опчињен.

Прича се још – за тачност информације не одговарам – како је Тарзан почео да саставља коане и у Плужинама све популарније хаику пјесме; прича се – такође не одговарам за тачност информације – да у хаику брзопоетезним умотворинама, провејава помалалчице и еротике, типа: „мјесечина обасјава/њене дојке/под бресквиним лисјем“…
Интуиција ми (нешто) говори да га је на ово – јер је Тарзан дибидус наиван – наговорила Александра Вуковић, знате ону са шеширима од којих – бога питај зашто – не одустаје, будући да је иста негдје изјавила како може без свега, али не и без поезије! Сумњам и без чега још не, али то нећу написати да се не саблазните…

Углавном, Тарзан је сада будистички монах, одлучах (пардон, одлучан), да се изнутра провјетри, строго на пиринчу и у трогодишњој ћутњи, ипак – е, ово немојте да ширите – није одлио и Тај Пајовић Чиу – новоименованом амбасадору у Кини – послао кратко писмо у којем му топло савјетује да се мане дипломатије, и да, што прије – јер је, бре, љековито – спозна суштину цвијећа, за којег Фројд вели да је неемотивно и отуд без конфликта.
И, тако, двометраш Тарзан, босоног гази снеговима Килиманџара, у мантри која иде овако: ууууу – кратка пауза – уууууу.
(Неки млађахни монаси – мангупарија – зезају Тарзана називајући га: Шаран на ливади!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: