Тарзаново писмо Андрићу
Поштовани господине Андрићу,
недавно је на партијском редовном засиједању вољом већине одлучено да будем новопостављени амбасадор у Београду, што ми причињава велику част, али улива и ону неизбјежну стрепњу, рачунајући врло одговорно да би тај задатак, ипак, могао превазићи могућности мог политичког, досад стеченог знања.
Међутим, радићу часно и поштено, транспарентно, па нек резултати, напослетку, сами за себе говоре…
Невавно сам опет читао Ваш роман, несумњиво ремек дјело, у питању је Госпођица, и пожелио, чим ми допусте радне обавезе, да Вам првом приликом пишем, што ево и чиним.
Ако се не варам, те ако сам добро разумио (имајте, молим Вас, разумијевања за моје несналажење, посриједи је огромна трема – писати вама чин је лудости произашле из мог одвећ слабог познавања себе самог), Ви љетујете у Херцег Новом, којег је, нажалост, преузела просрпска струја.
Какогод, хоћу да Вам недвосмислено поручим да се слободно осјећате као код своје куће, будући да наша партија све чини како би се свако осјећао угодно и пријатно, што се од домаћина очекује да овај омогући, без обзира што тренутно није главни орган тог локалног мјеста.
У међувремену сам се ту и тамо распитао и рекли су ми да Вас, кад дођем у Београд, обавезно потражим у Клуб књижевника и на Калемегдан, гдје шетата, обично сами, касно послеподне.
Исто чините, тако сам начуо, и шеталиштем Пет даница, кад Вам списатељске обавезе допусте да с миром предахнете…
Опет сам читао На дрини ћуприја, и много тога научио о Балкану, овдашњем народу, уопште Историји коју Ви, разумије се, крајње лично, сасвим друкчије доживљавате и о истој већ имате своје, добоко, архивско, вишеслојевито мишљење. Не чуди кад кажете да се – прошлост никад не завршава, или нешто томе слично.
Останите у добром здрављу, и чим преузмем амбасадорске дужности и смјестим се гдје је већ „баче“, позивам Вас на чај, да ми дате, пријеко потребне, дипломатске инструкције.
С дубоким поштовањем,
Тарзан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Gos.Tarzan je obrazovan čovjek.“
Uopste ne sumnjam da je obrazovaniji od vecine DPS ‘elite“. I vjerovatno posteniji. Kad je za Dr. Miska Cezar mogao biti progonitelj hriscana…
Totalan promašaj.Gos.Tarzan je obrazovan čovjek.To što se ne slažete politički ne treba da vrijedjate ljude.Uostalom ovako više govorite o sebi.
Tarzan je pogresna meta u ovom kontekstu! Poznajem ga dobro. Ni jedna ideologija nije sfera njegovog interesovanja. Ono što ga opseda celog života je ogromna želja za uspehom I priznanjem tog uspeha. Verovatno su u pravu oni koji to zovu karijerizmom, ali sigurno znam da on nije stigao.
čitati Andrića od kako je izašao iz gimnazije. Tarzan.
je mentalni tehnokrata. Uklopite ga u sistem I savršeno radi. U politici su ga limitirale dva hendikepa: dobro kućno vaspitanje I velika inteligencija.
Trebalo bi da bude sramota bilo kojeg člana drpsa (a ne političkog direktora) da se pojavi u Beograd da bi obavljao ambasadorsku dužnost. To će nekako i šepati dok je Vucic na vlasti a poslije toga teško ( ako ga ne pretuku Šešeljevi ili drugi antidrpsovci).