Тасовац: Подвиг Солунаца путоказ за данашњу генерацију

Министар културе и информисања Србије Иван Тасовац поручио је данас на српском војничком гробљу Зејтинлик, поводом годишњице пробоја Солунског фронта, да тај подвиг најславнијег нараштаја у нашој историји даје путоказе и за данашњу генерацију.

„Стојећи на овом месту, уз достојан пијетет и захвалност, имамо обавезу да се запитамо какве поруке и путоказе можемо да извучемо из овог подвига најславнијег нараштаја у нашој историји“, рекао је Тасовац.

Он је подсетио да је пробој Солунског фронта један француски официр описао као „невиђен маратон француске коњице и српског пешака, у коме је победио српски пешак“.
„Та усмереност ка циљу, тај тријумф потенцијала над проблемом, била је довољна да српски војник, враћајући се у отаџбину, буде бржи од француског коњаника. Од нас се данас такав подвиг не тражи, али се тражи наша усмереност ка циљу, која ће нам омогућити да више не буде гужва на излазу из Србије, већ, као тада, на улазу у њу, а брзином коју тада можемо да постигнемо сигуран сам да ћемо и сами бити задивљени“, казао је министар.

Тасовац је подсетио на поштовање које је тада Србији одавао свет, а пре свих Америка која тих година ступа на позорницу као светска сила, чији председник Вудро Вилсон 28. јула 1918. истакао поред америчке и српску заставу на Белој кући и свим државним зградама и рекао да се „Србија витешки борила и пропатила за иста она начела за која се залажу Сједињене Државе“, а у његовом каснијем заступању Србије у преговорима наша земља стекла је свог моћног заштитиника.

Не заборављамо, додао је Тасовац, ни жртву руског цара Николаја Другог, који је, ушавши у рат да би заштитио Србију, на крају изгубио и живот и империју.

Немамо речи да изразимо захвалност Грчкој, која је тих година Србима заменила отаџбину и која је, на понуду централних сила да с југа нападне Србију и стекне територијалну корист за себе одговорила како је она сувише мала земља за тако велико непочинство, изјавио је он.

Министар је приметио да се „данас питамо шта је било то чиме је Србија изазвала толико поштовање не само својих савезника већ и својих ратних противника, чији је цар Вилхелм Други говорио о „једном малом народу“, који је за четири године рата исписао „само највеће и најславније победе““.
„Тајна је у томе да вас други, шта год о њима мислили, најчешће не виде горим него што видите сами себе. Ако успемо да се као друштво интегришемо, као у то време, ако дозволимо себи да наши потенцијали поново победе наше проблеме, сигуран сам да ћемо повратити најпре своје самопоштовање, а потом и поштовање свих других, за које, не без разлога, верујемо да нам припада“, закључио је Тасовац.

Церемонији полагања венаца присуствовали су и министри Македоније и Тракије, начелник Генералштаба националне одбране Грчке, представници цркве и локалних власти у Грчкој, као и српски државни и војни званичници и представници савезника из Првог светског рата, саопштило је Министарство културе.

Танјуг

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: