Тектонске промјене у Црној Гори

Пише: Драгољуб Павићевић

Предсједник је изгубио живце и то је за њега најгоре. И за све предсједникове људе. Он није више онај који је био, центар свих марифетлука на Балкану. Брод је почео да тоне, посада је изгубила и курс и компас, па сад умјесто мирне луке кренули у шуме.

Људи око њега већ га полако напуштају, а неки спремају да то ураде. Учестало се ево неко вријеме помиње фраза “здраво ткиво у ДПС-у”. Још по неко вјерује да „здраво језгро ДПС-а“ постоји. Од заблуда је много љековитије да временом сви који себе сматрају поштеном, умјереним, толерантним, изађу из те партије и дистанцирају се од опасних изјава или активности челника партије која је евидентно у дубокој агонији.

За собом остављају неред који се годинама неће моћи рашчистити. Земља се сурвала у провалију. Државна каса је празна, нација је већ упозорена да можда већ од новембра неће имати одакле да се подијеле плате јавним службама, свима који раде у такозваној друштвеној надградњи а ни пензионерима. Дуг земље се скоро изједначио са БДП. Ваља подсјетити да земљу у дужнички бездан није гурнула ни Србија ни СПЦ нити су они позатварали скоро све фабрике у Црној Гори.

Али тако је то у Црној Гори. Док се власт одржавала на коалицији са националним странкама, тада се најгрлатије причало о грађанској држави. Док су Срби деценијама остављани без посла, дискриминисани и прогоњени причало се о мултиетничком складу. Највише се међитим прича о европским вриједностима.

Жалосно је, било би и смијешно да није трагично, што се Црна Гора позива на европске вриједности. Земља која је доживјела морални суноврат, која полтронство издиже на пиједестал, земља у којој нестручност није сметња за напредовање у послу, земља у којој се запошљавање темељи на непотизму и партијској књижици, земља која је у свијету синоним за ендемску корупцију и организовани криминал, земља у којој се политичке функције користе за отимање националног богаства и колекционирање вила и станова није још сазрела да прича о европском вриједностима. Свијет изван Црне Горе то зна, народ унутар још не разумије. Зато је земљи потребан нови модел друштва који ће искључити све ово што је овдје набројано.

Три коалиције које су створиле већину за састав и избор нове владе за сада играју доста добро и мудро, без много таласања, мада ће им бити веома тешко. Црна Гора је у банкроту. Црна Гора је и без унутрашње инфраструктуре институција које по дефиницији посредују између друштвених проблема и тражења рјешења. Наравно, транзиција ће ићи веома споро и тешко али се процес ипак не може зауставити.

Најгоре је што нова екипа окупљена око Здравка Кривокапића, Алексе Бечића и Дритана Абазовића нема подршку Београда. Нажалост бојазан постоји да ће из „братске државице“ долазити минирања. То је већ кренуло. Погледајте „Информер“ и слицне „Информеру“. Црна Гора треба уљудно да замоли одређене кругове Београду да јој тако не помажу.

Занимљиво је да је највећи напад кренуо послије посјете митрополита Амфилохија Београду и Патријарху. Да ли се и ту митрополит замјерио Вучићу не знам, углавном одмах потом је кренула пропаганда. Нажалост, ту су инструментализовани и неки „играчи“ у Црној Гори и они ће вјероватно бити приморани да се или повуку или да их избаце из екипе. Не треба да буду ничији „тројанци“. Због њих цио процес преноса власти не смије да се уруши. Не би било паметно а ни корисно по Црну Гору. Ново вријеме и нови задаци траже нове људе.

Деценијско остајање на челу партија није компатибилно са основним принципима демократије па биле оне дио власти или дио опозиције. Нигдје у свијету дуго остајање на власти није љековито за практиковање демократије. Погледајте Њемачку. Петнаест година власти Ангеле Меркел довело је ЕУ у највећу кризу од њеног постојања. Почела је да се распада. Њене грешке у политици према мигрантима и према УК довеле су до излазка УК из ЕУ. Тако је и са партијама. Уколико нема редовних смјена на врху, партије се неминовно почињу распадати формирањем нових. Те нове највеће настају из крила запарложених странака које нијесу имале снаге да освјеже своје редове и свој врх. То је неписано правило егзистирања политичких субјеката.

Промјене у Црној Гори су тектонских размјера. Прорадио је ендемски страх свих власти на Балкану. Званичној Србији из других разлога не одговара пад лидера ДПС-а. Одмотавање клупка на Балкану може бити свјетски белај за све „играче“ на Балкану. Зато је окружење Црне Горе побјеснило. Јер ваља нагласити, промјене у Црној Гори су аутентични народни избор. Овога пута нијесу наметнуте споља. Народ се у Црној Гори сабрао око своје цркве. То није било ничије мешетарење него изворна народна саборност. Нажалост 30 година страха затворило је многима видике.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: