Терезин, прича о ропству, прича на српском

Терезин
Два су ми ропства у мислима ових дана. Једно сам прочитао, па ме освојило, како само Андић може да вас освоји својим причама. Друго је оно о коме је недавно било много ријечи Принцип(ијелно) ропство… И на крају, још ми се једно назире у сјећању, кажем себи – срамота је заборавити га када се помене та страшна ријеч – “ ропство „.
Прво ропство
Из Андрићеве приче „Робиња“. Нећу препричавати текст од десетак страница, али ћу га несебично препоручити. Андрићевска прича о обичним људима, обичној дјевојци која постаје свевременски јунак и симбол. Турско доба када су и код нас на мору, у Новограду ( Херцег Новом ), продавани или лађама одвожени људи из Херцеговине као робови. Прича о кавезу за тијело и о другом кавезу, оном чвршћем и ужем који окује дух сваког роба. О свијету из угла дјевојке који се сав претвара у ропство. Роб је она, роб је онај што ће доћи да је “ купи “ , роб је онај што је “ продаје „, робови су и они што је чувају испред кавеза… Њих ће успјети да превари, млада Јагода – њихово тренутно одсуство и столица (мали троножац на расклапање ког ће успјети да увуче у кавез), коју су оставили испред кавеза послужиће јој за самоубиство – ослобођење од ропства… А њих двојица, кад се врате и затекну је мртву, погледаће један друхог у паничном СТРАХУ – ко ће газди први саопштити да је млада и „скупа“ робиња изгубљена… Они ће остати робови на овом свијету, а Јагода је ослобођена.
Прво мјесто и примјер требају увијек бити храбре жене, наше мајке и сестре. Тако ћемо (п)остати добри људи, витезови овог свијета.
Друго ропство
Друго ропство је ропство незнању и површности. Ропство из себичности и неукости… Свједоци смо да су недавно о Принципу говорили људи без принципа! Људи без става. А Принцип је поут Јагоде остао слободан! Слободан и у ћелији… Те ћелије су често спремне за најслободније међу нама. За оне широке попут мора. Ту су да нас сузе, ограниче и дисциплинују. И Принцип – вјечни симбол, као и Јагода сасвим незнана јунакиња знаде да је цио свијет Терезин !
Можда ми данас не иштемо Принципе и Аписе, али лапис нам треба. Оштар лапис који пише истинито.
Треће ропство
Треће ропство је именом и презименом – Александар Саша Пејановић. Сјећање на њега може постати наша слобода. Заборавимо ли га остајемо у ланцима и кавезима…
Како и откуд ове три наизглед невезане приче заједно? Лако. Цијела је повијест ропства – један текст. Једна прича.
Стефан Грломан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

