„Терористи“ из 1997. правоснажно ослобођени 2002.

Специјално тужилаштво припрема терен да једном од осумњичених за убијање цивила и полицајаца у Црној Гори, додијели статус заштићеног свједока.

Према информацијама “Вијести”, он је наводно признао да је дио групе која је планирала да направи хаос у Црној Гори, са конкретним детаљима и задужењима криминалне организације.

Међутим, тужилаштво је већ на слободу пустило шест особа осумњичених да су учествовале у планирању торористичких напада и хапшењу премијера Мила Ђукановића.

Бивши шеф српске Жандармерије Братислав Дикић и 13 његових сабораца задржани су у притвору до 72 сата.

“У просторијама Специјалног државног тужилаштва саслушано је 20 особа који су лишени слободе због постојања основа сумње да су извршили кривична дјела – стварање криминалне организације у стицају са кривичним дјелом тероризам. Након саслушања за 14 особа је донијето рјешење о задржавању до 72 сата, док је шест лица пуштено на слободу”, пише у саопштењу Специјалног тужилаштва.

Подсјећају да се основано сумња да је почетком октобра у Србији и Црној Гори формирана криминална организација, с циљем утицаја на законодавну и извршну власт у Црној Гори.

“Сумња се да је план организације био да у вријеме проглашења резултата на парламентарним изборима, уз употребу оружја, нападну окупљене грађане испред Скупштине и службенике Управе полиције, а да потом заузму просторије Скупштине, с намјером да прогласе изборну побједу одређених политичких партија. Такође се сумња да је план криминалне организације било лишавање слободе премијера Црне Горе”, наводи се у тексту.

Из полиције и тужилаштва још нијесу саопштили за коју политичку партију су радили ухапшени српски држављани.

Није пронађено оружје којим су та кривична дјела требало да се изврше, као ни држављани Црне Горе повезани са њима.

Министар унутрашњих послова Горан Даниловић казао је прекјуче да није званично обавијештен о акцији полиције и констатовао да ће неко морати јавности да образложи детаље случаја.

У списима Специјалног тужилаштва пише да је Дикић са двадесет наоружаних особа планирао да пуца у грађане, полицајце и ухапси Ђукановића.

Полицајци трагају за Александром Синђелићем.

У документу тужилаштва наводи се да је крими организација Дикића и Синђелића то намјеравала како би утицали на црногорску политичку, законодавну и извршну власт.

Објашњава се како је Синђелић окупио екипу и планирао нападе: “…И ангажовања других лица, која ће у Црној Гори, у вријеме проглашења резултата парламентарних избора, уз употребу оружја, напасти окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе и службенике Управе полиције, те потом заузети просторије Скупштине, прогласити изборну побједу одређених политичких партија и ухапсити премијера Мила Ђукановића”.

Наводи се да је Дикић требало да командује “наоружаним лицима приликом заузимања Скупштине и других државних институција”…

Пише и да се Синђелић више пута састајао са непознатим особама, преносио им упутства, давао новац и обезбјеђивао оружје, како би они ангажовали друге да остваре зацртане планове…

У документу стоји да је свако од чланова групе имао јасне задатке…

Да пуцају у грађане, према подацима тужилаштва, требали су: Владимир Божовић (21), Никола Ђорђевић (21), Стефан Велимировић (25), малољетни Г. К., Бојан Ковачевић (40), Лука Ђорђевић (18), Александар Чуровић (33), Синиша Ћетковић (37), Дејан Станојевић (42), Милош Аћимовић (26) и Перица Андрић (39).

Ухапшени су и Кристина Христић (39), Бранка Милић (61), Милан Душић (59), Драган Максић (40), Србољуб Ђорђевић (52), Александар Алексић (42), Никола Ђурић (34) и Ивица Матић (36).

Исте сцене и 1997. када су Срби дошли да “помогну Булатовићу”

Готово идентичне сцене прекјучерашњим, одиграле су се пар дана уочи другог круга предсједничких избора 1997. године, када су грађани Црне Горе бирали између Мила Ђукановића и Момира Булатовића.

Подгоричка полиција тада је у хотелу “Љубовић” ухапсила једанаест особа из Београда и Новог Сада, саопштавајући да су ухапшени “према сопственом признању, дошли да пруже помоћ Булатовићу у изборима за предсједника Републике”.

Полиција је тада саопштила да су држављани Србије ухапшени чим су се смјестили у хотел и да је код неких пронађено оружје.

И тада је полицајцима побјегао дио групе – наводни организатори Владо Ковачевић звани Рамбо и Петар Дивјаковић звани Пера.

“Сва лица имају криминалну прошлост и више пута су осуђивани, а према њиховим изјавама или оперативним сазнањима, учествовали су у паравојним формацијама на ратишту”, саопштила је полиција тада.

Ухапшени су им наводно испричали да су “ангажовани да пруже помоћ” Булатовићу у изборима за предсједника, да им је дат број мобилног телефона члана његовог обезбјеђења, кога је требало да контактирају, али и да ће им оружје стићи од једне криминалне групе из Никшића.

Наводно, сви ухапшени били су чланови “црвених беретки”, а у полицији су признали да је њихово задужење било да “изазивају узнемирење и страх код грађанства, притисак на бираче.

Током телевизијског сучељавања Ђукановића и Булатовића чуло се да траг од ухапшених води до бившег министра унутрашњих послова Црне Горе Николе Пејаковића, тадашњег југословенског амбасадора у Бјелорусији.

Ђукановић је тада, у другом кругу, побиједио Булатовића.

Врховни суд је 2002. године потврдио ослобађајућу пресуду свима који су тада ухапшени.

Тада је саопштено да ништа из оптужнице није доказано, осим да су српски држављани дошли у Подгорицу.

Хапшења и уочи избора 2006. године

Прије деценију, 9. септембра 2006. године, полиција је у Тузима ухапсила 14 особа и заплијенила огромну количину оружја – од дугих и кратких цијеви до ракетних бацача „зоља“, ручних бомби и противтенковских мина, оптужујући их да су хтјели да угрозе уставни поредак и изврше терористичке нападе на подручју Малесије.

Акција “Орлов лет”реализована је дан уочи парламентарних избора.

Полиција је тада тврдила да су ухапшени терористи планирали да 10. септембра, на дан избора, и поједини припадници УЧК-а уђу на територију Црне Горе и изврше терористичке акције у Тузима и Малесији. Апелациони суд у јулу 2009. године потврдило је пресуду 17-орици ухапшених у тој акцији, који су осуђени на укупно 49 година затвора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: