Terra Australis

Пише: Никола Маловић

Дијелимо се на оне који би могли да живе на острву, и на оне који не би, у мору осталих, нама тако слатких или пак наметнух подјела.

Острво је овдје, боме, симболично казано. Може да буде и кућа, и стан, па и соба, ако се тамо, згађени новом нормалношћу, повучемо добровољно, а може да буде и Мамула и Алкатраз, ако означава затвор, мада може да буде велико as a continent: као Аустралија.

Аустралију је, каже официјелни протестантски наратив, уложивши истраживачки напор 1768-1771, бродом „Endeavour“ („Напор“), открио капетан Џејмс Кук, и право Британске империје положио на њ.

Ипак, први истраживач Terre Australis био је холандски адмирал Виљем Јансон, који је 1606. године, 164 прије Кука, мапирао чак 320 километара сјеверозападне обале Аустралије, са жељом да тај велики комад географије придода холандској круни.

По свој су прилици Португалци стигли прије Холанђана, већ почетком 16. вијека, о чему свједоче пронађени португалски топови из тог доба.

Постоје, такође, три порцуланске кинеске вазе с картама на којима се јасно виде препознатљиве контуре Аустралије. На једној вази из половине 15. в, која се чува на Тајвану, исцртана је источна и југоисточна обала, до регије данашњег Мелбурна, с грубим контурама Тасманије. Највише се види на вази из 1477, чија мапа приказује Нови Зеланд и Аустралију.

Како било, позната нам је историја острва-континента након што је потпало под власт Британске империје. Једине људе који нису знали за рат, тамошње су Абориџине прогласили животињама, и до данас их готово истријебили. Да није било абориџинског Вука Караџића, Би Вонгара (B. Wongar), свијет не би знао за каталошки број непочинстава укључујући и геноцид који су Британци починили над Абориџинима. Све до 1981. мислило се да је писац и антрополог Би Вонгар – Абориџин, јер је у књигама преведеним на многе свјетске језике детаљно описао живот аустралијских домородаца. Живио је с њима и предано биљежио њихова усмена предања. Тек кад је јавно почео да почетком 20. вијека говори о страдањима Срба, тек кад је почео да повлачи паралеле у страдању Абориџина и Срба, сазнало се да је човјек који је имао подршку и Жан Пол Сарта и Семјуела Бекета и Петера Хандкеа… све вријеме Србин, Сретен Божић, рођен 1932. у Горњој Трешњевици код Аранђеловца.

Би Вонгар је одлучио, имаће томе не мање од 20 година, да се након смрти друге супруге (прва му је била Абориџинка) повуче на имање близу Мелбурна, те да пише у реалативној изолацији на свом  имању, гдје му друштво праве припитомљени дивљи пси аутралијске расе динго, о којима је такође писао. Вонгарове је књиге у Србији објавила кућа Јасен. У Црној Гори их, деценију и по, једина има у понуди херцегновска Књижара Со.

Да ли се Би Вонгар на некадашњем али и данашњем затвору континенталних размјера нашао унутар гинисовског локдауна у Мелбурну, када је овај град био закључан 262 дана, почев од марта 2020, ја не знам. Али видим у што се Мелбурн претворио, кад и цијели континентални затвор – кроз призму скандала што се, по сред Божића 2022. заплела око Новака Ђоковића, деветоструког рекордера по броју освојених тутула у „Род Лејвер арени“, на Аустралијан опену. Ђоковић је у тренутку писања овог текста заточен у хотелу трошног изгледа, „Парк“, који служи као имиграциони притвор за тражиоце азила. Ђоковић је – на страну сва лажн  а званична саопштења – заправо у затвору.

Какво је то непочинство учинио најбољи тенисер свијета?

Није се вакцинисао.

И самим тим у воду падају сви папири којима доказује иначе легитимно медицинско изузеће, те постаје једини заточеник од 20-ак других ималаца потврде о медицинском изузећу.

Данима је трајала агонија у вези с тим како тумачити услове под којима је Новак успио да уђе на континент, као да његов тим воде СНС-овци с дипломом Мегатренда, а не професионалци којима није могао да зафали ФТ-1П – како се у Србији пошалично каже када имаш све – осим тог последњег, кључног папира.

Национални тениски савез Аустралије, јављају агенције, са директором Аустралијан опена, „могли би да буду кривци јер су послали свим играчима, и Ђоковићу, погрешне информације о медицинском изузећу и учешћу на Аустралијан опену“. Како да не. У озбиљним временима оваква би вијест била немогућа. Јер је до те мјере неозбиљна да иште у најмању руку оставку директора турнира, кад и моментално пуштање Новака Ђоковића из притвора.

Али, не. Новак је улетио у замку ода Империје, јер се, будући да упорно одбија конац каријере кад и вакцинацију, непрестано појављује на теренима с амбицијом да иза себе, са 21 гренд слем титулом најмање, остави Роџера Федерера (20) и његовог пројектованог супарника Надала (20), Шпанца милог бијелој протестантској елити, но недовољно отменог да би златним словима остао уписан као тенисер Број један свих времена.

Невакцинисани се Новак Ђоковић појавио на најгорем могућем планетарном мјесту, јер је управо Аустралија генерисана да га колективно мрзи зато што је као острвски континент скоро па двије године затворена због баука к-19. Лакше је постати ехо медијске хајке против свих невакцинисаних који уносе смрт у острвски казамат, неголи повјеровати у вјеродостојност снимака на којима се види како се обесхрабрују сви што још увијек воле Нолета, од којих се одузимају навијачки натписи, премда на њима не пише ништа увредљиво, него се само охрабрује Ђоковић да узме 10. трофеј у Мелбурну.

О томе се ради.

На Божић 2022. Новаку се Ђоковићу ломио ум. Потрајаће док сазнамо да ли је могао да каже, прије доласка у трошни хотел „Парк“, а у три лепе, одлазим из Аустралије! Ако Новаку ипак „дозволе“ да заигра на Аустралијан опену, биће то зато што су специјалисти за менталну манипулацију оцијенили да му је осовина сломљена, те да не може да побиједи у очигледно намјештеном турниру.

Не знам само колико је могуће проучити српски инат.

Много нас је коштао, али би га требало сачувати као прилог свјетској културној баштини. Да није српског ината, не би Новак Ђоковић, сам против елите, постао Број 1. У тренутку слања овог текста (понедељак, 01.30), на суђењу Ђоковићу „дошло је до техничких проблема“, па се процес није могао пратити путем видео-линка, што баца још већу љагу на највећи скандал у историји спорта. Ни АТП се није огласио!

У години пред рат, сваки је симбол испливао на површину. Нема више случајности. Ни око историје острва, ни око Абориџина, ни око Би Вонгара, ни око Мелбурна, ни око гинисовскок локдауна, ни око једног од четири елитна тениска турнира, са све Ђоковићем као главним ликом, да ли глобалне трагедије, да ли глобалне драме.

Минулих је дана у објекту „Парк“ – имиграционом притвору за тражиоце азила, на симболичкој равни понижена Србија. Нико ко је у Београду могао да удари шаком о сто, није ударио шаком о сто.

Ђоковић се усудио и причао против Рио Тинта, те широм свијета раширене рударске мреже која се у години од короне, 2020, извинила Абориџинима што им је у клисури Јукан, у регији Пилнара, уништила пећине са артефактима старим 46 хиљада година. Зна Ђоковић да се и нама тако могу уљудно извинити, да се и њему, кад изађе из казамата „Парк“, могу уљудно извинити, јер извињење a posteriori не кошта ништа.

Ђоковић упорно одбија да се повуче док је још увијек Број 1.

Вјерујем да вјерује како још дуго то може да буде.

(Извор: Печат)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: