„Тесла духовни лик“: Чак 37 предака српског генија били су православни свештеници

Пише: Предраг Савић

Јединствена, више него оргинална књига, врхунско остварење у научном, историјском, информативном и сваком другом смислу о Николи Тесли и његовој духовности коју је написао др Оливер Суботић, православни свештеник из Београда, прву велику званичну промоцију имаће у 20 часова у недељу, 18. јула, у Јавној установи Музеј и галерији у Тивту.

Ова књига која и у графичком смислу представља понос српског издаваштва, на најбољи начин доказује да су православље, српска традиција и Српска православна црква за Теслу имали велики значај током целог живота. У тренуцима када би Хрвати да присвоје Николу Теслу и „штампају“ његов лик на својој евро кованици, др Оливер Суботић открива колику је улогу у стварању овог генија имала чињеница да су православни свештеници били Николин отац Милутин и још 36 предака по мајчиној линији!

Ово дело доноси обиље нових детаља о животу, раду и поготово о убеђењима генијалног српског проналазача чија су потка православно учење и српска традиција. Њени читаоци су у прилици да сазнају нешто више о Тесли лично, али и његовом милосрђу, љубави према гуслама, особама које су пресудно утицале на његово одрастање. Презвитер др Оливер Суботић успео је да на 320 страна великог формата 30 пута 25 центиметара, на изузетно ефектан и упечатљив начин презентује цело једно богаство информација о Николи Тесли.

Овај доктор наука, врсни познавалац информационих и теолошких наука, захваљујући чињеници да је већ 13 година главни уредник часописа „Православни мисионар“, успео је да систематизује све те податке и да их презентује тако да све време држи апсолутну пажњу читалаца.

Овај врсни научник који је до сада објавио 12 дела, показао је да уме да прилагоди свој беспрекорни стил и широј публици. Он свој приповедачки израз доведи до перфекције. Своју причу гради на научним и историјским чињеницама, а опет успева да све буде врло приступачно обичном читаоцу. Томе доприноси и ванредно успешан графички дизајн књиге. Интерсантан је податак да је графичка обрада тј. прелом овог дела трајао пуних шест месеци.

Сваком детаљу на тростубачном формату текста посвећена је максимална пажња. Два стубца садрже главни текст, а трећи, крајње бочно фусноте, јер књига је писана коришћењем научне методологије и уз прецизно навођење изворâ података (коришћен је харвардски стил референцирања). Све што се у њој наводи има научну и историјску валидност и потпору.

Чињеница да се досад баш нико није озбиљно бавио Теслином духовношћу вероватно је допринела покушајима својатања овог генија. Др Суботић истиче да не жели да се бави таквим идеолошки инспирисаним испадима , које сматра неозбиљним и недостојним било какве историјске и научне расправе.

— Ово је једна од оних тема код којих строго морамо водити рачуна да раздвојимо чињенице од тумачењâ идеолошких жеља и празних прича. Чињенице говоре да је Тесла рођен као Србин-православни хришћанин, да је током целог живота као своју вероисповест наводио православно хришћанство и да је опојан по православном хришћанском обреду, – истиче др Суботић. – Други сет чињеница се односи на сâм Теслин израз када је реч о религијским темама. У том смислу, Тесла се афирмативно односи према хришћанству, које је веома јасно и експлицитно издвајао из корпуса светских религија. Примера ради, у свом чувеном чланку под називом „Проблем повећања људске енергије“ Тесла наводи да је хришћанска религија „дубоко мудра, научна и бескрајно практична“ и да је у том погледу „у наглашеном контрасту у односу на друге религије“. Он даље наводи да су све остале религије резултат „апстрактног мишљења“, док је хришћанство непогрешиво као „резултат практичног експеримента“, указујући несумњиво на оно што православни богослови називају „духовним опитом“, односно искуственом вером. На сличан начин је и Свето Писмо – Библију издвајао од свих других књига, поготово у етичком смислу.

Др Суботић је за настање књиге користио бројне изворе: архиву Музеја Николе Тесле у Београду, микрофилмована документа из Конгресне библиотеке у Вашингтону, али и неке јавно доступне базе података попут The Tesla Collection, скениране колекције Теслиних чланака и предавања, као и чланака о Тесли које су у САД објавили његови савременици. Користио је и сазнања из најбољих студија о Тесли, почевши од Џона О`Нила, преко Леланда Андерсона, Маргарет Чејни и Марка Сајфера, све до Бернарда Карлсона и нашег Бране Јовановића.

На основу тих извора др Оливер Суботић је дошао и до следећег закључка: – Тесла у САД одржава везу са Српском Црквом, и то од тренутка када на амерички континент долази архимандрит Севастијан Дабовић, први српски мисионар у САД, кога и материјално помаже. Он је у контакту са Црквом био и преко потоњих црквено-школских општина које се формирају у првој половини 20. века. Тако је при крају свог живота од стране црквено-школске општине у Гери (Индијана), приликом освећења Храма посвећеног Светом Сави, Тесла именован за кума, што му је, по личном сведочанству, била посебна част. Тај храм у епархији источно-америчкој, у реновираном облику, данас на својој фасади има медаљон са ликом Николе Тесле, управо у знак сећања на Теслино кумство.

А зашто је Никола Тесла стотпостотни Србин и православац – одговор даје др Суботић кроз детаљан опис утицаја породичног окружења на изградњу Теслиног духовног лика.

Поред примера врлинског живота, родољубља, делатног миротворства и здраве духовитости, отац православни поп Милутин је Николи Тесли био узор и у погледу учености, милосрђа, љубави према књизи и гуслама…

– Мајка Георгина-Ђука је заузимала посебно место у срцу Николе Тесле: за њу је био изразито везан и, притом, наглашавао да је своју генијалност од мајке биолошки и наследио (при чему треба имати у виду да је прву менталну стимулацију Николиног интелекта извео отац, путем разних меморијских вежби, о чему Тесла пише у својој аутобиографији) – иситче др Суботић. – Мати му је била узор и у марљивости и трудољубивости (јако су дирљиве речи којима Тесла у својим чланцима Американцима свог времена објашњава врлине, храброст и способности мајке Георгине). Немојмо заборавити и то да га је управо мајка отргла од погубне страсти коцкања коју је развио у младости, страсти која је претила да га уништи и духовно и физички.

Посебно је потребно нагласити утицај који је на Теслу извршио мајчин брат, православни свештеник Петар, потоњи митрополит Николај Мандић. Тесла се у америчкој штампи поноси тиме што је његов ујак митрополит Српске Цркве, док у приватној преписци са Американцима Тесла објашњава да је православни хришћанин и да је то вера његовог ујака – митрополита.

Притом, немојмо заборавити да га је управо ујак увео у Декартову философију још у детињству, а да је та философија, кроз теорију етра, по самим Теслиним речима била кључна за његов проналазачки приступ.

Многе делове из ове књиге која се чита са страхопоштовањем, др Оливер Суботић је већ предочио светској универзитетској јавности на бројним изузетно посећеним предавањима у САД и Аустралији. И поред тога са нестрпљењем се ишчекује и скоро издање Теслиног духовног лика на енглеском језику. Ово свеобухватно књижевно остварење служи и као опомена да би земне остатке Николе Тесле требало коначно сахранити како то доликује Србима и православним хришћанима у крипти или порти неких од православних храмова, па би онда и својатања овог генија била још бесмисленија и безвреднија.

На тиватској промоцији поред др Оливера Суботића и Предрага Савића, говориће Жељко Комненовић, председник Општине Тиват, професор српске књижевности, дугодишњи новинар и уредник у више новинарских и књижевних редакција.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: