,,Тесла из Берана" кроти дивљу струју

Иноватор Ранко Делевић, аутор патента који чува електроуређаје од струјних удара. На надморској висини од 1.600 метара изградио микроелектрану.

Изум енергетичара Ранка Делевића (62) из Берана могао би да, ако буде више предузетничког духа код наших људи, ускоро постане присутан у сваком домаћинству. Он је, са електоринжењером из Берана Радоманом Обрадовићем, у Заводу за интелектуалну својину у Београду крајем 2009. успео да патентира „заштитни уређај од потенцијала на нултом проводнику“, преносе Новости.

За обичан свет, мали, црвени уређај, „оклопљен“ пластиком, може се крстити и као заштитни уређај од „пренапона“, односно струјног удара, и „цркавања“ електроуређаја у домаћинствима.

„Струјни удар се јавља када се онај четврти, такозвани нулти проводник (жица) прекине услед хаварије у мрежама после чега се у утичници, где је напон од 220 волти, јавља међуфазни напон од 380 волти и долази до прегоревања, односно хаварије уређаја и штете која по правилу није мала, посебно у овим тешким временима“, појашњава Ранко.

„Апарат који смо ми произвели у том моменту иницира ‘фидову склопку’ која искључује струју у целом домаћинству. Докле год се мрежа не доведе у стање исправности, склопка се не може укључити, па тако ни електроуређаји. Наш апарат има две карактеристике – не дозвољава да електроуређаји страдају од високог напона, а потом опомиње да се заврши посао“, прича кроз осмех Ранко, који подсећа да је процедура регистрације патента у Београду трајала три године.

Електрана и млин Ових дана Ранко у погон пушта још једну малу електрану у селу Дапсиће, недалеко од Берана.
„Покретаће млин једног домаћина, али ће и производити струју за његово домаћинство“, каже Ранко.

„Проверавано је да ли такав апарат постоји било где у свету. Када је испитано да не постоји нигде, добили смо решење о признању патента од Завода за интелектуалну својину у Београду. Наше решење заштите скупих уређаја у домаћинствима, али и у пословним просторима, врло је једноставно и биће у продаји по ниској цени, 3-4 евра! Уређај имам у кући, тестиран је, ефикасан. Неће имати рок трајања. Састављен је од два електронска елемента. Сам ради, нема резервног напајања, реагује на сваки квар у мрежи“, „рапортира“ Ранко.

Упркос ефикасности овог „убице“ прејаке струје, уређаја нема у продаји нити серијској производњи.

„Имали смо неке преговоре у Војводини, али ствар стоји. Дуга је то прича“, смешка се Ранко, који је пре три године награђен признањем Привредне коморе Црне Горе за иновативност за идејно решење и изградњу микроелектране Рујанац, коју је сам пројектовао, изградио и инсталирао на планини Коњско, изнад Берана.
Захваљујући труду и не баш малим улагањима њиховог Ранка, на катуну, на надморској висини од 1.600 метара, већ три године у редовној производњи је електрана снаге 15 киловата. Осветљава десетак „станова“ на катуну и покреће све електроуређаје.

„По 24 сата дневно, ако треба. Може, по потреби, и да се премести тамо где ће радити пуним капацитетом“, додаје Ранко, који је турбину тешку око 300 килограма морао да из своје радионице изнесе на планину, изгради две просторије за њен смештај, инсталира око 340 метара цевовода на Коњској реци, на рукавцу Рујанац, где вода на турбину пада са висине од 34 метра.

„Систем рада електране могу контролисати и мобилним телефоном“, прича Ранко, који каже да на северу Црне Горе има доста малих речица, које нису велике снаге, али су битне за развој села, пољопривреде…

„Богом су дате за градњу микроелектрана, а на њима се касније могу правити и рибњаци. Баш један мој рођак горе, на Коњском, прави сличан. Ове електране ће знатно променити начин живота“, прича задовољно Тесла са Буча, који је прву микроелектрану на планини направио давне 1968. године, што је било довољно да би имао светла у старој бабиној колиби.

Данас је догурао до електране, а ускоро би могао постати и „чувар“ многих домаћинстава, односно електроуређаја у њима од високог напона!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: