Тесла о ванземаљцима

Пише: Војислав Гледић

Поред епохалног доприноса  електротехници, радиотехници и роботици, српски и свјетски великан Никола Тесла (Смиљан, код Госпића, 1856 – Њујорк, 1943) је у још једној области заузео почасно мјесто.

Реч је о његовом раду на истраживању могућности комуникације са интелигентним бићима из васионе. Тесла је био увјерен да на другим свјетовима постоје разумна бића која су развила своју високу  технологију и технику, посебно на подручју радиотехнике.

Та ванземаљска бића сигурно одашиљу сигнале који се могу регистровати и на Земљи. Научник  је био управо у пуном радном замаху у Колорадо Спрингсу (заправо, његова истраживачка станица се налазила на врху Пикс Пика на око 2.000 метара надморске висине), када су се у америчкој штампи појавили необични и сензационалистички написи о регистровању неких загонетних појава на Марсовој површини.

У то вријеме је, иначе, било веома актуелно питање постојања канала на сусједној планети, за које су поједини астрономи сматрали да представљају дјело интелигентних бића. Било је, наиме, појединих истакнутих научника који су се интензивно бавили овом проблематиком.

Све је почело необичним чланком професора Едварда Пикеринга (1846 – 1919), познатог астронома са Ловелове опсерваторије, који је у свом чланку „Бљескови свјетлости са Марса“ навео да је са своје звјездарнице запазио на Марсу необичне појаве. То је изазвало велико интересовање јавности. Одувијек је  планета Марс представљала објекат пажње не само стручњака него и лаика, посебно с обзиром на могућност тамошњег живота интелигентних бића. Шестог јануара 1901. године на првој страни угледног Неw Yорк Times-а појавила се, наиме,  информација професора Пикеринга  о  његовом необичном запажању космичких свјетлосних сигнала:

„Рано у децембру прошле године примили смо телеграм Ловелове опсерваторије у Аризони да је примијећен јаки сноп свјетлости пројектован са Марса у трајању од 70 минута.

Ловелова опсерваторија је специјализована за истраживање Марса, а посматрач који је био на дужности је пажљив, поверљив и искусан човјек. Ове чињенице смо одмах телеграфски доставили у Европу, и по читавој Америци.

Свјетлост је долазила са веома добро познате географске тачке на Марсу на којој, колико се у науци зна, нема ништа посебно.

Што год да је било у питању, ми сада немамо никаквих средстава на располагању да то било како испитамо. Да ли је то знак постојања интелигенције тамо или не, не може се никако рећи. За сада, ова појава је потпуно необјашњива.“

Ловелова (Персивал Ловел, 1855 – 1916)  опсерваторија је лоцирана близу града Флангстафа, у Аризони, и представља познату звјездарницу подигнуту 1894. године, а налази се на  2.200 метара надморске висине. Она је направљена  превасходно за директно и непрекидно проучавање Марса (као и других планета).

Имала је изванредне дурбине за посматрање планета, са одличном оптиком, која је омогућавала посматрање карактеристичних појединости површине на сусједним планетама. На тој звјездарници су вршена стална и веома озбиљна посматрања која су била и те како значајна и поуздана.

У вријеме посматрања необичних бљескова регистрованих са планете Марс већ је радиотехника почела да прави прве кораке и да се примјењује за комуникације на Земљи. Тесла је пионирски радио на том пољу и остварио велике успјехе. То је доба пуног успона многих техничких дисциплина, а Тесла се управо бавио разним областима. Посебно је био ангажован на подручју истраживања радиотехнике, управо области која је била у најужој спрези и са научним истраживањима о могућности егзистенције ванземаљске цивилизације. Пикерингово саопштење је изазвало велико интересовање међу многим научнициа, а посебно Тесле јер се односило и на његово подручје тадашњих истраживања.

Управо је тада Тесла из своје лабораторије (станице) у Њујорку отпутовао у Колорадо Спрингс и ту наставио истраживања на подручју радиотехнике. Обратио је пажњу на неке необичне сигнале које је, у неколико наврата, регистровао помоћу својих апарата и уређаја. Лако је било повезати те сигнале са онима које су утврдили, истина визуелним осматрањима, астрономи на Ловеловој опсерваторији. Познато је да је свјетлост само један облик електричних осцилација (изузетно велике фреквенције), па је било логично претпоставити да су евентуални становници Марса могли слати сигнале на разним таласним дужинама. Питање се, међутим, продубило јер се поставило у склопу дилеме да ли је ријеч о Марсовцима, становницима наше сусједне планете, или, пак, о Марсијанцима који су се, заправо, нашли ту на пропутовању.

,,Разговор са планетама”, који је Никола Тесла објавио у часопису  Colier’s  Wееклy  9. фебруара 1901. године наишао је на огроман одјек.

Геније из Лике је у њему објелоданио да је током експеримената у Колорадо Спрингсу 1899. године, помоћу својих осјетљивих уређајима, регистровао неке чудне “интелигентно управљене” сигнале, које је много касније приписао ванземаљским цивилизацијама.  Објашњавајући како се са становницима Марса може успоставити комуникација, Тесла каже: ,,При садашњем стању прогреса не би могло да буде никакве несавладиве препреке да се конструише машина која је у стању да спроведе поруку до Марса, нити би било икаквих тешкоћа за снимање сигнала које нам емитују становници те планете, ако су они обучени електротехничари.”

,,Док сам експериментисао у Колораду, дошао сам до експерименталног доказа постојања живота на Марсу. Усавршио сам бежични рисивер далеко од ичега познатог и ухватио сам сигнале које сам интерпретирао као 1-2-3-4. Вјерујем да су Марсовци користили бројеве за комуникацију, јер су они универзални’’ – истакао је Тесла и додао: ,,Никада нећу заборавити осјећај кад ми је синуло да сам посматрао нешто од потенцијално несагледиве важности за човјечанство. Имао сам осјећај да свjедочим o рођењу новог знања или открићу велике истине. Иако нисам могао да дешифрујем њихово значење, било је немогуће да о њима размишљам као о нечему случајном. У мени константно расте осјећај да сам био први човјек који је чуо поздрав једне планете другој.’’ У чланку је Ловелова запажања о планети Марсу оцијенио јаким аргументом ,,у прилог претпоставци да је она настањена расом која далеко надмашује нашу у овладавању силама природе… Каква би то трагедија била ако бисмо једног дана установили да је тај чудесни свијет већ коначно стигла његова неизбјежна судбина и да је изгубљено све оно драгоцјено знање до којег је он можда дошао и које је, можда, покушавао да нам пренесе.“

У поменутом чланку он чак предлаже и како успоставити комуникацију са становницима Марса. Сматра да је и тадашња радиотехника била довољно усавршена да се могу  одашиљати радио-сигнали према нама сусједној планети. Осим тога, могуће је такође регистрвати и чак дешифровати и оне евентуалне поруке коју би нам слали становници нама сусједног Марса. При томе Тесла закључује да се поруке морају одашиљати у шифрованом облику, при  чему се као кодовање могу користити математички симболи природних бројева. Коначно,  сматрао је да би напредовање у споразумијевању ишло релативно брзо. Како је чланак  био из пера најзначајнијег ауторитета на подручју електротехнике и радиотехнике, то је свака његова ријеч представљала саопштење од огромног значаја. Поједини научници  су се, међутим,  супроставили Теслином мишљењу,  тврдећи да је погрешно протумачио радиоталасе олуја са Јупитера.

О свему наведеном Тесла је касније поново детаљније писао у тексту  ,,Сигнали према Марсу у нади да има живота на тој планети“, објављеном 12. октобра 1919. године у  Неw Yорк Herald -у. Он одбацује могућност комуницирања са Марсом путем свјетлосних зрака, али истовремено напушта и предлог да се са Марсовцима комуницира на начин описан у чланку из 1901. године: ,,Од тада сам развио пројекат неке врсте преноса слике, којим би се могло пренијети знање о облику и тиме у великој мјери уклонити препреке узајамној размјени идеја.’’ Овај пројекат, међутим,  Тесла никада није наставио практично да остварује.  Занимљиво је напоменути  да је приликом изградње  чувеног, никад завршеног Варденклифског торња у Шорему на Лонг Ајланду, објављено  да Тесла гради комуникациони торањ, поред осталог, и за слање сигнала на Марс. Тесла то није изричито демантовао. Заправо, говорио је да је и то једна од његових могућих намјена.

Генијални научник и проналазач Никола Тесла се, као што се из претходног види,  озбиљно позабавио још једном пионирском облашћу на почетку 20. вијека. У то вријеме питање успостављања веза са другим цивилизацијама није још било ни у домену научне фантастике, па није чудно што је тиме умногоме искорачио из свога времена и код појединих научника изазвао невјерицу. Међутим,  Тесла се тиме почео бавити на чисто научном и техничком плану. Било је то, заправо, прво озбиљно и поуздано размишљање не само о могућности постојања интелигентних бића на другим планетама него и проблем како ријешити питање успостављана комуникација  (контакта)  са њима. Тесла је нашао прави одговор да се то може обавити једино помоћу радиотехничких средстава. Истина, тада су та средства била тек у почетној фази развоја, али су показивала пут и могућност остваривања једног грандиозног  подухвата.

Колико је Тесла и на том пољу био визионар и генијални антиципатор показују најновија истраживања у том домену. На многим астрономским и астрофизичким опсерваторијама, као и помоћу инструмената у васиони,   веома озбиљно се врше истраживања којима је циљ регистровање постојања сигнала из космоса који потичу од интелигентних бића. Посебно су у том циљу оспособљени многи радио-телескопи који примају сигнале на одговарајућим таласним дужинама за које се сматра да потичу из вјештачких извора. Нарочито је данас актуелан пројекат СЕТИ који је још у фази реализације а представља најпотпунији подухват откривања вјештачких радио-сигнала који потичу са других свјетова и носе поруке високоинтелигентних бића.

Астрономи су, на примјер,  недавно (средином августа 2019) снимили низ мистериозних сигнала који су дошли из наше Галаксије, пише британски ,,Метро“. Они су, како се наводи, заправо снимили осам краћих правилних сигнала у трајању од једне милисекунде. Снимио их је канадски телескоп CHIME у Британској Колумбији. Стручњаци још нису успјели да открију поријекло тих сигнала, али су додали да ни не могу да одбаце могућност да они долазе из неке ,,ванземаљске цивилизације негдје у дубоком свемиру“. Ово питање је утолико значајније због чињенице да је за последњих двадесет година пронађено неколико хиљда планета ван Сунчевог система.   На многима од њих постоје оптимални услови за постанак и развој живота, а вјероватно има  и свјетова са изузетно развијеном интелигенцијом. Тесла је, као што се види, и на том пољу стекао почасно пионирско мјесто.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: