Тесла о женама

Пише: Војислав Гледић

Никола Тесла је ријетко јавно говорио о женама, али је на инститирање појединих новинара ипак давао интервјуе у којима је захватио и ову проблематику. Као истраживач посвећен науци и техници, великом, чудесном и чаробном свијету технике, технологије и науке, није имао времена ни мотивације да се трајније веже за неку жену. Ипак, он је био јако емотивно везан за мајку и три сестре у чијем окружењу је растао, развијао се и сазријевао.

Каснија одвојеност од жене, посебно неке интимне животне сапутнице, тешко је, наравно, падало овом генију, али је он читав свој живот и све своје снаге и способности посветио племенитим циљевима алутристичке природе.

У продужетку ћемо навести извод из два Теслина интервјуа, насталих када је он већ био стар и искусан човјек; кроз њих се детаљније осликава великаново мишљење о том питању. Први текст се појавио у тексашком листу ,,Галвестон дејли њуз“ из 1924. године под насловом ,,Господин Тесла објашњава зашто се никада неће оженити“.

,,Одувијек сам сматрао да жена посједује те њежне и суптилне квалитете ума и душе, које су је у тим аспектима чиниле далеко супериорниим од мушкараца. Стављао сам жену на пиједестал, и у тим неким особинама цијенио сам је далеко више од мушкараца. Дивио сам се у подножју креатуре коју сам уздигао на те висине, као сваки прави обожавалац, осјећао сам се недовољно вриједним за објекат свог обожавања“ – наглашава Тесла на почетку тога интервјуа. За њега је, дакле, жена имала много већа и значајнија својства, посебне квалитете који су излазили из уобичајних оквира брачног и свакодневног живота у тој специфичној симбиози. Овај великан у наставку текста објашњава неке најинтимније погледе и осјећања која бацају више свјетлости на то осјетљиво и интимно питање.

,,Али ово је све било некад, сада, ова жена њежног гласа коју сам обожавао је нестала. На њено мјесто дошла је жена која мисли да је њен главни успјех у животу да буде што више као мушкарац – у облачењу, у понашању, у спорту и достигнућима било које врсте.“ Тесла је тада, 1924. године, имао близу седамдесет година, дакле зашао је у дубоку старост и он више, разумљиво, није имао онај поглед и став као што то приличи младом, полетном и либидом оптерећеним човјеком. Он трезвено, аналитички приказује постојеће стање у тадашњем америчком друштву које је умногоме измијенило и замијенило неке од ранијих вриједности које су биле карактеристичне за Теслу, његово дјетињство, младост и зреле године.

,,Жене постају јаче од мушкараца, и физички и ментално. Свијет је искусио многе трагедије, али по мом мишљењу, највећа трагедија од свих јесте тренутна економска ситуација у који су жене против мушкараца, и у многим случајевима успијевају да узурпирају њихова мјеста у професијама и индустрији. Ова растућа тенденција жена да засјене мушкост знак је цивилизације у пропадању. Женска одлучнст да се такмичи са мушкарцима у бизнис свијету руши неке од најбољих традиција – ствари које су се показале као покретачки фактори у овом спором, али осјетном напретку свијета.“

Тесла примат даје биолошким компонентама, хармонији и међусобном надопуњавању полова који заједнчки чине свијет и омогућују његов просперитет. Умјесто повезаности, хармоније и складности, јавила се сурова борба која се нарочито испољавала у кризним ситуацијама, у капиталистоичком свијету гдје се примат даје немилосрним методама борбе, супарништва и навладавања у настојању да се посједује што веће материјално богатство и постигне максимална саможивост.

,,Практично, сва велика достигнућа човјека до сада су била инспирисана љубављу и посвећеношћу према женама. Мушкарац је тежио великим стварима само зато што је нека жена вјеровала у њега, зато што је желио да задобије њено дивљње и поштовање. Из ових разлога, он се борио за њу и ризиковао свој живот, изнова и изнова. Изгледа да је мушкарац у људском друштву постао бескористан. Ово, стварно не знам. Наша цивилизација ће потонути у једно стање које се виђа код пчела, мауа и других инсеката – стање у коме се мушкарац сурово убија. У овом матријахалном свијету биће постављена владавина жена. Како жене преузимају доминацију, мушкарци су у њеној милости. Мушкарац се сматра битним само у функцијама продужења врсте… Женска независност и умијеће да се добије оно што жели у бизнис свијету нарушавају мушки независни дух. Стара ватра коју је он некада осјећао када уради нешто што ће изазвати женску оданост, данас се претвара у пепео…
Дјелује ми да и саме жене нису претерано срећне у овој новонасталој слободи. Питање које се природно поставља јесте да ли су и саме жене ту побједници или губитници. Не посматрам ово питање само са мушке стране, размишљам о женској страни тога… Нестало је задовољство из живота жене. Она је амбициозна у намјери да добије оно што жели, а то често превазилази њене природне могућности. Оне често заборављају да не могу све жене бити примадоне и филмске звијезде… Женско незадовољсво чини данашњи живот много страснијим. Људи који су незадовољни не успијевају да постигну ствари које су ван размјера њихових природних могућности и талента – све је то једна веома лоша појава за све у цјелини. Незадовољство прави чудаке и неприродне људе.“

У завршетку овог Теслиног интервјуа налазе се још неке веома каракериснтичне мисли које је вриједно да се нађу и овдје забиљежене. ,,Историја нам је дала мноштво примјера предивног утицаја неких необичних жена. Међу њима су биле и мајке великих људи. Али њихов утицај је био у некаквој ријешености да буду боље од мушкараца или да се такмиче са њима… Моћ праве жене је толико велика да када би се појавила једна прелијепа жена – а кад кажем прелијепа, мислим на прелијепу у души, понашању и мислима, нешто као богиња – када би се једна таква одједном појавила негдје на земљи, она би могла да влада цијелим свијетом. Њено вођство би било универзално прихваћено.“

Свој други интервју у коме Тесла говори и размишља о жени, њеној улози, вриједносима и значају, објављен је годину дана касније. Наиме, у часопису „ The Collier “ из 1925. године (the collier – угљар, копач угља) овај великан је дао нови интервју у коме говори о многим актуелним стварима, посебно из свог приватног живота. Тада се дотакао и других питања, али доминира његово мишљење о жени и њеној будућности. Ево једног одломка из тог карактеристичног и веома инструктивног Теслиног разговора:

„Борба жене за равноправност завршиће се новим поретком у односу на пол, у коме ће жена бити надмоћнија. Савремена жена, која већ сада у чисто површним појавама представља напредак свога пола, само је спољашњи знак нечег дубљег и моћнијег што сазријева у њедрима расе.

Жена неће истаћи своје право на једнакост, а доцније и своју надмоћност, тиме што ће подражавати човјека у плитком физичком смислу, већ тиме што ће продубити свој ум.
Али женски ум већ је показао способност за све људске духовне тековине и достигнућа, и како нова поколења буду долазила, тако ће се и та способност развијати; просјечна жена биће исто тако добро образована као и просјечан мушкарац, а потом и боље, јер успаване моћи њеног духа биће подстакнуте за рад који ће бити утолико већи уколико су оне вјековима мировале. Жене се неће обазирати на оно што је било, и запрепастиће цивилизацију својим напретком…“
Навешћемо још један одломак из биографије великог научника коју је написао Џон О’Нил, нешто подужи, због интересантности коју представља и за савременог читаоца:

„Тесла није био ожењен; ниједна жена сем његове мајке и сестара није имала ни најмањи удио у његовом животу. Он је обожавао своју мајку и дивио се својим сестрама због њихових интелектуалних постигнућа. Једна од његових сестара, Марица, показивала је необичан дар за математику и памтила боље од њега дугачке одломке из књига. Приписивао је својој мајци многе своје проналазачке способности…

Са гледишта романтике, Тесла није био непривлачан као младић. Био је сувише висок и танак да би могао да изгледа као Адонис, али његове друге особине су му више него надокнадиле овај могућни недостатак. Био је лијеп у лицу, био је привлачна личност, али је био миран, скоро стидљив; говорио је тихо, био је добро васпитан, и лијепо се одијевао и поред недовољних средстава да има велику гардеробу.

Међутим, избјегавао је романтичне сусрете, или ма какву ситуацију која би водила тамо, исто толико смотрено колико их други млади људи траже. Није дозвољавао да му мисли залутају у романтичне воде, и кад је с успјехом владао својим мислима, проблем да влада својим поступцима није био за њега нимало тежак. Он није постао женомрзац; он је тај проблем ријешио тако што је жене идеализовао.

Типичан примјер како је избјегавао романтику пружа један случај који се десио у Паризу, када се вратио у тај град да одржи предавање о свом систему наизмјеничних струја, кад је већ био стекао свјетску славу. Његова изванредна открића била су главни предмет тадашњих разговора, а он у средишту пажње гдје год је дошао. Ово је веома годило Тесли. Прије непуних десет година, управа Континенталног Едисоновог друштва у том истом граду не само што је одбацила његов систем наизмјеничних струја који јој је понудио, већ му је закинула и праведно заслужену награду. Сада је опет дошао у тај град, пошто је стекао признање и богатство у Сједињеним Државама и славу у цијелом свијету.

Дошао је у Париз као херој који се вратио, и свијет је лежао пред његовим ногама.

Док је сједео пред једном кафаном са неким својим младим пријатељима, усред разговорне, отмено одјевене гомиле, наишла је једна љупка, дивно обучена млада жена са модерно очешљаном црвеном косом, у којој је Тесла одмах познао Сару Бернар, славну француску глумицу – ’божанствену Сару’; прошла је сасвим близу његовог стола и кад се удаљила корак два, испустила је врло значајно малу чипкасту марамицу.
Тесла је у трен ока скочио. Дохватио је марамицу и, држећи шешир у једној руци, поклонио се дубоко и пружио марамицу лијепој трагеткињи, рекавши: ’Госпођице, ваша марамица’. и не погледавши ни на један тренутак у њено љупко насмијано лице, вратио се на своје мјесто и наставио разговор о својим огледима о свјетском систему бежичног преноса снаге…

Једна његова секретарица, лијепо развијена и љупка плавуша, дошла је једног дана у канцеларију одјевена у хаљину која је била по посљедњој моди. То је била љетња хаљина са лијепим шарама. Тадашња мода је захтијевала врло низак струк, мало спуштен испод природног положаја. Тако је сукња била сразмерно кратка, а од врата до кукова хаљина је изгледала малтене као обичан ваљак. Стил је био потпуно нов, и једно кратко време врло омиљен. Секретарица је била врло спретна шваља, па је сама сашила хаљину којом се с правом поносила.

Тесла је позвао секретарицу. Она је ушла у његову собу не очекујући, али надајући се да ће он рећи нешто лијепо о њеној хаљини.

’Госпођице’, рекао је он, ’шта вам је то што носите на себи? Не можете ићи тако одjевени онамо куда сам желио да вас пошаљем.

Желио сам да однесете писмо једном врло угледном банкару доље у граду, а шта ће он помислити ако неко из моје канцеларије дође одјевен у такву наказу од хаљине? Како можете толико да робујете моди? Шта год модни цртачи кажу да је стилска новост, ви то купујете и носите. Госпођице, ви сте паметна дјевојка, а имате и укуса, и онда зашто сте допустили да вам продавачица у радњи наметне такву хаљину? Кад бисте били умјешни као што је моја сестра, која сама себи шије све хаљине, не бисте морали да носите такву ругобу као што је та хаљина, но бисте сами шили и пристојно се одјевали. Слиједите увијек природу када је у питању хаљина. Не дозволите да модни журнали унаказују вашу природу, јер онда постајете ружни а не љупки. А сад, госпођице, узмите кола, да вас свијет не би видио, одвезите се до куће и обуците се пристојно, па се вратите што прије да однесете ово писмо у град.’

Тесла није никад ословљавао своје службенице њиховим именом или презименом. Он им је увијек говорио ’госпођице’.
Кад је нека млада жена, његова чиновница, оставила службу због удаје, Тесла је онима које су остале одржао кратку придику:

’Немојте се удавати премладе. Ако се удате и сувише младе, онда вас узимају већином због љепоте, а десет година потом, чим љепота прође, постајете мужевима досадне и они се интересују за друге.’“

Даље аутор Теслине биографије подвлачи да су се једино најотменије жене могле нешто више приближити овом генију, али само до извјесне границе пријатељства јер никада није желио да се та граница помјери према интимнијим сферама које би захтијевале озбиљније размишљање о љубави, браку и породици. Увијек је настојао да се емотивна димензија одговарајуће везе, посебно са отменијим женама, избјегне како се не би изродила у нешто што је представљало озбиљну друштвену обавезу. Тесла је био веома савјестан и озбиљан човјек и себи није дозвољавао неке авантуре или неозбиљне љубавне везе.

Један од великих Теслиних поштовалаца био је знаменити српски књижевник, пјесник романтичар Лаза Костић (1841-1910). Он је изненада одлучио да упути необичан предлог којим је желио да ожени великог проналазача, и који је послао научнику у Америци: „Драги Тесла, хоћу да Вас оженим!“. Костић је у писму од 12. јуна 1895. године „упознао“ Теслу са дјевојком коју му је био намијенио:
„Драги пријатељу, данас је, од прилике, трећа обљетница како смо се оно састали у Пешти и онако лијепо провели оно неколико дана. Наумио сам да прославим тај дан. Шта мислите како? Не бисте никад погодили да Вам не кажем: Хоћу да Вас оженим! Знам шта ћете рећи, знам шта ћете помислити, све знам, па ипак! Дјевојка коју сам вам намијенио подобна је да савлада сваку женомрзицу.

Ја мислим да би и мртвог оживјела, не само мртвог Дон Хуана, него и мртвог свеца. Збиља: ономад сам је гледао у манастиру како цјелива неке мошти, суву руку неког свеца, па, у заносу од оног тамјана и од оне љепоте, чисто сам се зачудио, како да се она мртва рука не подигне да је загрли. ‘Који је то светитељ’, запитао сам калуђера до себе. ‘То није светитељ’. ‘Него?’.

‘То је светитељка, преподобна мајка Ангелина’.
-‘А? Сад разумијем’. Калуђер ме погледа као да ме је разумјео, а знам да ни не слути моје мисли.

До сада је одбила читаву војску просаца. Родитељи се забринули: има јој 24 године – ал не бисте јој дали више до 20. Отац је мој најбољи пријатељ, те сам дакако пријатељ и њој. Дуго сам се трудио да дознам за узрок те немилости, те једва једвице дознам: њен је идеал Никола Тесла. Ја сам јој признао да је то и моја давнашња мисао, али ми је навијек било на уму, како сте ви до сада сву своју љубав посветили великој идеји, па немате времена ни мислити на жене, а камоли на женидбу. Она се ипак узда да би Вас обрнула… Толико о дјевојци. А сад – о имовини, о женинству или о прћији њеној. Она може донијети од прилике један милион франака. Али јој отац тако стоји да би могао отворити зету вересију и до једног милиона долара, ако затреба.

Промислите се добро, све мислите на једно смислите, па ми јавите, на шта сте смислили. Ако пристајете, послаћу Вам одмах слику моје намијењенице и дознаћете њено име. Било како било, свакојако вјерујте да остајем навијек ваш пријатељ Лаза Костић“.

Ово писмо је, иначе, велики пјесник послао из манастира Крушедола, у који се био повукао, јер је и сам био не мало притиснут да се ожени пошто је пуних 12 година био вјереник једне дјевојке.

Никола Тесла није много марио за сопствену судбину. Све од јуна па до септембра Костић је напето ишчекивао одговор преко Океана. Кад га је добио, није сасвим познато. Како му је Тесла одговорио, опет не можемо тачно знати јер писмо није сачувано.

Међутим, сачувано је зато писмо Лазе Костића од 4. септембра 1895. године на основу којег се може претпоставити какав је био Теслин одговор. Лаза му је писао из манастира Крушедол.
– Драги Пријатељу, ако хоћете да Вам речем по души, ја се другом одговору нисам ни надао. А кад већ говорим о души и кад се добро промислим, ваља ми признати: на вашем мјесту не бих ни ја другачије.

– Најкрупнији разлог за вашу женидбу био би, да се не сатре сјеме које рађа такве дјетиће. Али прво: не може се нико сасвим поуздати да ће имати дјеце, ни кад би се оженио у најбољој снази, ни кад би узео најздравију дјевојку.
– Друго: Ко зна каква би била дјеца? Знам да су најгенијалнији људи рађали недоношчад, или бар сасвим обичне, свакидашње мозгове, а то је – сасвим природно: Њихов мозак је толико радио, да ништа није остало за њихова м…

– Помислите само, кад би иза вас остала два три сина тупоглава, како би ти улудо могли потрошити сву славу своје дичне очевине.

– Зато немојте мислити ни са каквим болом на то да сте ви задњи свога рода. Јер напокон, ваше племе, па да је и Немањино не би се могло љепше завршити него таквим егземпларом.

– Напокон вам јављам да ћу се ја, ако Бог да, у недјељу после Мале Госпође (22/10. септембра) вјенчати са мојом вјереницом Јулијом Паланачком у Сомбору. Сад је дванаеста година како сам је био испросио. Ако нисте вјеровали у судбину, то је прилика да повјерујете – написао је Лаза Костић великану Николи Тесли.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: