Тежак терет Атлас групе

Предсједник Атлас групе Душко Кнежевић преко неколико криминалних организација и више кривичних дјела оштетио је државни буџет за више стотина милиона еура, тврдио је у фебруару 2019. године, главни специјални тужилац Миливоје Катнић.

Катнић је убјеђивао јавност да ће бити проглашени кривим сви који су учествовали у извршењу тих кривичних дјела и да ће сав новац бити враћен у државни буџет.

Три године касније, суђење ни по једној од укупно осам оптужница које је специјално тужилаштво поднијело против Кнежевића, његових блиских сарадника и запослених у Атлас банци није почело, а три још нијесу ни потврђене. Истовремено, Душко Кнежевић је је из Лондона покренуо међународну арбитражу пред судом у Хагу и тражи 500 милиона еура одштете од Црне Горе. Плус 200 милиона од овдашњих судова.

У међувремену су Кнежевићеви сарадници притварани, потписивали споразуме о признању кривице, постајали свједоци сарадници… Катнић је из мјесеца у мјесец на конференцијама за медије показивао разне шеме објашњавајући како је, наводно, Кнежевић оштетио државу, док су његове банке – Атлас и Инвестбанка Монтенегро (ИБМ) отишле у стечај. И даље су блокирана 64 милиона еура из случаја познатог као E-comerc којима се још увијек не зна коначна судбина.

У правном смислу најдаље се стигло у случају познатом као афера Аеродром. Суђење је званично почело, али су претреси до сада одлагани, из како нам је саопштено, процесних разлога. Сљедећи је заказан за 21. фебруар 2022. године.
У предмету “Аеродроми”, Специјално тужилаштво је подигло оптужницу против Атлас банке, њеног власника и руководилаца– Кнежевића, Марка Николића и Дијане Зечевић. Они се терете да су оштетили Аеродроме Црне Горе за три милиона еура и у истом односу прибавили корист Атлас банци, јер нијесу вратили депозит од три милиона еура, након што је истекао рок орочења, а власник затражио повраћај новца.

“Подстрекивао службенике”

Кнежевић се терети да је своје службенике Николића и Зечевић подстрекавао на злоупотребу положаја у привредном пословању, односно да присвоје новчана средства ЈП Аеродроми након истека орочења депозита.

Николић је, писали су медији, у тужилачкој истази поменуо предсједника парламента и лидера Социјалдемократске партије Ивана Брајовића. Кадрови његове странке тада су управљали Аеродромима а Николић је устврдио да је након разговора Брајовића и Кнежевића на једном пријему, на адресу Атлас банке стигао захтјев за продужење ороченог депозита на период од годину дана. Зечевићка га је парафирала и послала назад, али га руководство Аеродрома никада није вратило потписаног.

Брајовића је по питању Аеродрома и спорних депозита јавно прозивао и сам Кнежевић. “Ја сам директно са Брајовићем договарао држање депозита Аеродрома у Атлас банци. Заузврат, затворили смо му све кредите које је имао у Атлас банци, у ту сврху сам са њим договорио да му моји пријатељи плате плац у Бјелопавлићима по вишеструко већој цијени од реалне. Такође, Брајовић је добијао накнаду од мене, наводно за потребе партије”, тврдио је тада Кнежевић.

Брајовића нема

Брајовића, ипак, нема у оптужници за Аеродроме.
Двије оптужнице које су такође потврђене односе се на случај познат као Каспија. Кнежевић је, тврди Тужилаштво, одбио да Атлас банци, у којој је био већински власник, врати укупно 15,2 милиона еура колико је коштала гаранција са затезном каматом за његове послове са компанијом Каспија проперти. Власници Каспије, која је регистрована у Уједињеним Арапским Емиратима, исплатили су Кнежевићу 12,5 милиона еура за куповину хотела „Принцес“. Како је куповина хотела пропала, а Кнежевић није враћао новац који су Азербејџанци тражили у неколико наврата, активирана је гаранција Атлас банке.

Један од најближих Кнежевићевих сарданика, Ђорђе Ђурђић, бивши директор Алтас банке, признао је да је био подстакнут од Кнежевића да изда и одобри гаранцију „с циљем прибављања користи другој особи“, односно, Кнежевићу, који је већински власник банке. Ђурђић се нагодио са Тужилаштвом и пристао на казну од шест мјесеци кућног затвора и да плати Вишем суду 2.000 еура и 200 еура Клиничком центру.

Потом је постао свједок сарадник у предмету познатом као Карбон. Специјално тужилаштво терети Кнежевића да је био на челу криминалне групе која је за 1,9 милиона еура оштетила фирму „Глобал карбон“ чији је оснивач ИБМ. Кнежевић је давањем позајмице од милион еура која никада није враћена и колатерала на више од 900.000 еура за кредите повезаних компанија, оштетио ИБМ банку.

Потврђена је и оптужница која се односи на прање новца, позната као Коверта, у којој је Кнежевић оптужен за стварање криминалне организације. Афера Коверта односи се на тајни снимак који је Кнежевић објавио 2019. Године. На њему се види Славољуб Стијеповић, генерални секретар у кабинету предсједника Црне Горе, у тренутку примопредаје наводно око 100.000 еура за финансирање кампање Демократске партије социјалиста (ДПС), пред изборе 2016. године. Суд је у септембру коначно потврдио оптужницу и против Стијеповића.

Случај за “забављање” јавности

Три оптужнице још увијек нијесу потврђене – случајеви у јавности познати као E-comerc, Вујошевић (ВДТ) и Милошевић.

Катнић је прије три мјесеца доставио Вишем суду допуњену оптужницу против Кнежевића, некадашњег вицегувернера Централне банке Црне Горе Велибора Милошевића и још 10 особа којима ставља на терет стварање криминалне организације, злоупотребу службеног положаја у привредном пословању, прање новца и утају пореза којим је држава оштећена за вишемилионски износ.

У овом случају на оптужници је Милошевић јер је, према ставу тужилаштва, узимао новац од Кнежевића да би подмитио контролоре који су провјеравали пословање Атлас и Инвест банке Монтенегро. Кнежевић је почетком јануара 2019. године објавио снимак разговора на основу којега тврди да је Велибору Милошевићу дао 100 хиљада еура. И у овом случају свједок сарадник је Ђурђић и бивши возач Кнежевића и једна од његових најповјерљивијих људи Влатко Рашовић.

У случају Вујошевић јавност се данима забављала слушајући снимке разговора Кнежевића и секретара Врховног суда у којима је Ненад Вујошевић тврдио да је наводно, у Кнежевићево име, подмићивао врховног државног тужиоца Ивицу Станковића. Вујошевић је на првом саслушању у Специјалном тужилаштву рекао да је узео новац од Кнежевића само за себе, јер му је требао за лијечење. Ивица Станковић је одбацио сваку одговорност у овом случају. Катнић је свог тадашњег шефа ипак саслушао као свједока, иако је првобитно тврдио да нема ни “удаљених сумњи“ у његову невиност.

Случај из “Кнежевићевог пакета” о коме Катниће најрадије говори познат је као E-comerc. Ни у том поступку оптужница још није потврђена.

Након што је СДТ блокирало 64 милиона еура клијената е цомерц услуга, због сумњи да се радило о утаји пореза, Атлас банка је отишла у стечај. Централна банка је тада издала налог Атлас банци да се укупан износ од 64 милиона еура који се налазио на рачуну е-цоммерце клијената искључи из обрачуна ликвидне активе, због чега је коефицијент ликвидности банке пао испод законом прописаног минимума, што је био разлог за увођење привремене управе ЦБЦГ и, касније, стечаја.

Док је истрага у овом случају била у току, некадашња Пореска управа а затим и Министартсво финансија донијели су одлуке да није плаћен порез на добит на трансакције у оквиру сервиса е цомерца. То је јачало позиције СДТ-а у том случају.

Управни суд оборио рјешења МФ

У међувремену је Управни суд, почетком новембра, оборио поменута рјешења Министарства финансија и садашње Управе прихода и царина, по основу којих је E-comerc клијентима Атлас банке обрачунат порез на добит.

Катнићу су управо рјешења Пореске управе и Министарства финансија често била аргумент да оптужница и блокада 64 милиона еура имају законско утемељење. Са друге стране, из Атлас групе су неколико пута саопштили да је е-комерц законита услуга којом се баве годинама.

Главни специјални тужилац је на наше питање како коментарише то што до сада није одржан ни један главни претрес ни у једном случају против Кнежевића, казао да је Тужилаштво урадило све што је било до њих и да би и он волио да коначно имамо суђење и правоснажну пресуду.
На констатацију потпредсједника Владе Дритана Абазовића који је казао да би Кнежевић требало да буде свједок сарадник јер је, како је рекао, тешко да је он могао сам урадити све то за што га Тужилаштво терети, алудирајући на врх бивше власти, Катнић је одговорио да то по закону није могуће – односно да онај ко је на челу криминалне групе не може бити свједок сарадника.

Правни тим: Оптужнице неутемељене

Из Правног тима Атлас групе оцјењују да главни претрес ни у једном од ових случајева није почео јер “оптужнице не само да су неутемељене и на лабавим ногама, него представљају очигледан вид политичког прогона Душка Кнежевића”.

Они, у писаним одговорима, инсистирају како је “то потврдила и Комисија за жалбе Интерпола, одбацујући све три потјернице које су биле расписане против Душка Кнежевића цијенићи да су политички мотивисане”. Чланови правног тима Атлас групе наводе и да Кнежевићу, према оцјени британских експерата из области безбиједности, није сигуран боравак у Црној Гори.

Душко Кнежевић инсистира да се повуче црногорска национална потјерница против њега, као и да се потпише споразум са британским надлежним органима о фер суђењу и безбједности, односно о слободном уласку и изласку из Црне Горе. Под тим условима он би пред Вишим судом одговарао на сва постављена питања, наводе из његовог правног тима.
Но, све и да му испуне постављене захтјеве Кнежевић не намјерева да дође у Црну Гору док је Катнић на челу СДТ.
До тада, из Лондона води своју битку, пред Арбитражним судом у Хагу и овдашњим судовима. Како ствари стоје, не би било изненађење да умјесто стотине милиона за које Катнић вјерује да ће завршити у државном буџет, грађани толико, или још више, исплате управо Кнежевићу. На име одштете.

Борба за некретнине

Специјално тужилаштво је осим кривичних истрага водило и финансијке провјере Кнежевићеве имовине. Током финансијске истраге, СДТ је тражио да се блокира управљање имовином Кнежевића у Зети – вила и имање у Махали, луксузни стан на Светом Стефану и Подгорици.

Прије неколико дана Виши суд је прихватио приједлог Специјалног тужилаштва и донио одлуку да се блокира сва имовина бизнисмена Душка Кнежевића и Атлас групе у Црној Гори.

Одлуком тог суда привремено је блокирана имовина компаније „Могрен хил“ „Атлас хотелс груп“, „Атика ленд“, „Експо Будва“, „Експоинвест Будва“, Опште болнице ,,Мељине“ и „Монтенегро експрес груп“.

Правни тим Кнежевића наводи да је захтјев СДТ-а „незабиљежено насиље над правом и законом.“ Они инсистирају да је то „одмазда, након што је Кнежевић покренуо међународну арбитражу против државе Црне Горе са одштетним захтјевом од 500 милиона еура“.

Аутор: Весна Рајковић

Овај текст настао је уз подршку Фонда отпорности Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала. Мишљења и ставови изнесени у тексту су искључива одговорност Друштва професионалних новинара Црне Горе (ДПНЦГ) и не одражавају нужно ставове Глобалне иницијативе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: