Тијери Мејсан: Србија била мој уџбеник о неправди

Француски новинар Тијери Мејсан и ове године, четврти пут заредом, проглашен је за најутицајнијег геополитичког аналитичара света према листи Универзитета Мексико из Мексико Ситија.

На листи 10 „топ аналитичара“ су и Рус Александар Дугин са Фудан универзитета, Роберт Каплан из Спољнополитичког истраживачког института у Вашингтону, чувени Пепе Ескобар (данас вероватно најчитанији аутор дневне и периодичне штампе), Гидеон Рехман из „Фајненшл тајмса“…

На почетку интервјуа Мејсан за „Новости“ објашњава зашто ће радо одговорити на питања најутицајнијих новина у Србији:

– Србија је била мој уџбеник. Запад је одлучио да стави тачку на оно што је остало од Југославије, а оно што се догодило у Рамбујеу био је маскенбал. Дипломате су се претварале да преговарају о миру, али су служиле интересима оних који су се већ определили за рат. За западњаке је Рамбује био само припрема наратива по коме су они пацифисти, али принуђени да ратују против ауторитарних режима упркос свој својој доброти.

*Агресија на СРЈ и извештавање о рату такође су били прекретница за вас, тада сте и напустили мејнстрим медије?

– Током тог рата у тадашњој агенцији сам уређивао дневни билтен. Упоређивао сам конференције за медије НАТО и депеше балканских новинских агенција. Биле су то две приче које су се временом све више разликовале. Нисам могао да објасним зашто све локалне новинске агенције извештавају једну причу, а међународне новинске агенције другу. Нисам знао шта да мислим о томе. Чим се рат завршио, моји пријатељи који су тамо отишли одмах су видели да балканске новинске агенције говоре истину, док су западњаци измишљали наратив. Лично, очекивао сам да једна страна лаже више од друге, али у стварности о том рату је лагала само једна страна: НАТО! У ствари никад нисам изашао из медијског посла али сам након тога проучавао начин на који Британци вековима фалсификују информације. Научио сам да мислим независно од њих.

* У једном есеју о медијским лажима исељавање Албанаца са Космета пред камерама сте окарактерисали као позоришну представу и једну од највећих превара?

– Егзодус Албанаца, у колонама на железничким шинама, био је трагедија на коју смо сви били осетљиви. Нисмо разумели шта се дешава. Сетили смо се само слика из Другог светског рата. Када нам је речено да беже од репресије Слободана Милошевића, поверовали смо. Нисмо могли ни да помислимо да они не беже, већ да су увучени у Македонију.

* Први сте геополитичар који је указивао да је 7. октобар на Блиском истоку био „фолс флег“ операција?

– Бењамин Нетанијаху је најмање годину дана унапред знао да Хамас припрема операцију 7. октобра. Не само да није урадио ништа да то спречи, већ је током лета отпустио свог министра одбране који је постављао превише питања. Нетанијаху је 6. октобра дозволио људима који чувају границу Газе да напусте своја места и оду да прославе верски празник. Очигледно, историјска струја Хамаса и Нетанијаху заједнички су организовали напад.

* Та лаж је после постала стандард у операцијама „фолс флег“?

– Тек 2008. Кели Гринхил је почела да објављује теорију о миграцији као оружју. И 2012. године сам био сведок истог феномена, овога пута у Сирији: Турска је позвала Сиријце суните са севера земље да побегну од борби са џихадистима и да се склоне на другу страну границе. НАТО је тако извукао читаво становништво које није било у стању да брани своју земљу. Затим су 2015. милиони Венецуеланаца побегли. И у овом случају није било потребе за миграцијама, управо је њихова миграција створила проблем и њима и њиховој земљи.

* Многи мисле да се на Блиском истоку управо дешава геноцид. У Сребреници је „суђен“, али у Гази је, изгледа, други стандард.

– Свет не гледа на масакре на исти начин него у зависности од идентитета џелата. Западни лидери осуђују Сребреницу, али не и Газу. Када чујем реч геноцид помислим на Нирнбершки трибунал. У његовим пресудама је наведено да врховни злочин није злочин против човечности, већ злочин против мира. У сржи тог дела је да ствара услове да се ово последње спроведе. Када је Србија у питању, никада није суђено онима који су планирали рат, већ само онима који су га извели. Иста ствар се дешава у Украјини. Ангела Меркел и Франсоа Оланд, који су гарантовали споразуме из Минска, хвалили су се да су их потписали само да би имали времена да се припреме за актуелни рат. Они су прави кривци.

* Пре Украјине, у Хрватској се први пут појављују нацистичка обележја на униформама у хрватској војсци.

– Англосаксонци никада нису завршили Други светски рат. После пораза нациста, они су наставили рат против Совјета, овог пута ослањајући се на неке нацисте. Наставили су да их користе током Хладног рата. Нацисте и њихове савезнике, попут „бандериста“ или усташа, могли смо да видимо, али смо радије затворили очи. Када се СССР распао, нацисти су изашли из сенке, прво у Хрватској, затим широм Европе, посебно у Летонији. Британци су 2019. искористили усташе чији су се родитељи склонили у Латинску Америку, да збаце Моралеса у Боливији и замене га са Жанин Ањез.

* У рату на Блиском истоку нема наци-симбола, али личи на нацизам?

– Људи у развијеним друштвима не виде исте ствари. Нико на Западу не зна да јеврејски супрематисти Бењамина Нетанијахуа имају заједничку историју са украјинским „бандеристима“, „штраусовцима“ у САД и Муслиманским братством Хамаса. Нетанијахуов отац је био приватни секретар украјинског фашисте Владимира Зеева Јаботинског. Године 1922. Јаботински је склопио савез са Симоном Петљуром и Дмитром Донцовим. Тада су ови људи масакрирали десетине хиљада Јевреја.

* Зашто је важан Донцов за актуелне догађаје у Украјини?

– Донцов је постао ментор Стефана Бандере. Пре Другог светског рата, они су склопили савез са нацистима. Током рата, Донцов је постао администратор Института „Рајнхард Хајдрих“. Био је један од двадесетак људи који су надгледали „коначно решење јеврејског и ромског питања“. После рата, Бандера је радио са Муслиманском браћом на Радију Слободна Европа у Минхену. Са своје стране, Јаботински се удружио са Мусолинијем. Основао је фашистичку милицију „Бетар“ под окриљем Дучеа. На почетку рата Јаботински и Бенцион Нетанијаху примили су у Њујорку неоконзервативног филозофа Леа Штрауса. Њихови следбеници су се борили против Британаца. После рата дигли су у ваздух британски штаб у Палестини, убили британског секретара за колоније и специјалног изасланика УН грофа Фолкеа Бернадота.

* У рату на Блиском истоку само је Хамас жигосан као терористичка организација?

– Муслиманска браћа су 1987. године основала палестински огранак Хамас. Вероватно су ученици Леа Штрауса организовали нападе 11. септембра. Сви ови људи се познају, деле исте идеје и раде заједно. Они немају користи од Јевреја и муслимана, Срба и Хрвата. Они немају друге амбиције осим политичке моћи и не маре за људске животе.

* Након препоруке Међународног суда правде Израелу, Запад је престао са финансирањем УНРВА?

– Међународни суд правде се придружио Стејт департменту САД. Тражили су од Израела да не чини геноцид, не спречавајући га да то и учини. Западњаци су се сврстали уз Белу кућу. Гледају Палестинце како умиру без да се тргну. Повукли су своја средства од УНРВА како би могли да изгладњују Палестинце. Да би посејали забуну, западни медији операцију од 7. октобра приписују само Хамасу. То је погрешно. Учествовали су и Исламски џихад и марксистички ПФЛП. Ово је била прва заједничка акција различитих фракција палестинског отпора у последњих петнаест година.
Када се СССР распао, нацисти су изашли из сенке, прво у Хрватској, затим широм Европе

* Ипак, Хамас се помиње најчешће?

– Тешко је разумети, али Хамас је подељен на два дела: на једној страни лидери лојални Муслиманском братству и Англосаксонцима, на другој они који су се придружили палестинском отпору. Први су се борили са Израелцима против сиријске Арапске Републике, док се други део фракције помирио са председником Башером ел Асадом прошле године. Први су терористи, други борци отпора.

* У светским медијима нас засипају „редом права и редом правила“. Ми Срби се надамо да ће повратком поретка права бити исправљене грешке, почев од НАТО агресије на нашу земљу?

– Мислим да никада нећемо моћи да поправимо те злочине. Највише што можемо да урадимо је да коначно изградимо свет заснован на закону. Томе данас тежи председник Русије Владимир Путин: свет у коме свако поштује свој потпис и одговара за своје поступке пред јавним мњењем.

* А Нирнберг два?

– Нирнберг је био могућ само зато што је био крај светског рата. Штавише, овај суд је успео да разоткрије злочине, али је судио само неколицини њих, док су ЦИА и МИ6 многе од злочинаца поново употребили. Исто се десило са токијским двором и јапанским империјалистима. Треба свет наново организовати. Гарантовање мира ми се чини важнијим од освете.

Извор: Вечерње новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: