Вјечности, поклони се пред искром сопственог сјаја, спаси Божијег раба што не зна куда даље, у јутру што волио би да свануло није, негдје међу планинама и морем, гдје одзвањао би крик, само да има снаге, јадна душа ова, да раздвоји усне.