Тито без комуниста
1 min read
Батрић Бабовић
Пише: Батрић Бабовић
Јосип Броз Тито након 131 године неће славити свој рођендан у Подгорици. Остали су култ и култивисани приређивачи смотре маршаловог лика и дјела. Аустроугарин у коминтерниној ложи оставио је дубоки траг у историји свих народа и народности СФРЈ. Каплар који је постао маршал био је и остао ожиљак и дубока рана Црне Горе. Ожиљак због жуто – црног састава сопствене духовне супстанце, а рана због Зиданог Моста, Голог Отока, серијских бомбардовања Подгорице давне 1944…
Са Подгорицом су под тепихом бомби маршаловим планом горели Београд, Никшић, Лесковац, Пријепоље… Састајао се друг Тито са Анте Павелићем 1942, био је камен о врату Александру Ранковићу, Слободану Пенезићу Крцуну, Миловану Ђиласу, Светозару Вукмановићу Темпу… Писац лажне историје у Подгорици је добио Титоград. Немањиној Подгорици. И оној Подгорици Риста Стијовића и Борислава Пекића. Тито са бронзаним спомеником, великани без помена. Тито као рушитељ Ловћена и Чувар свих антитековина под комунизмом и модификованим посттитоизмима. И опет питање: докле лудило Његошевских Црногораца? Докле непамет и неписменост? На десној обали Мораче, у природној величини, стоји бронзано-оловни одливак церског аустрофилног каплара. Лијева обала држи Немањин град и Вишњи Свијет. У контрауглу се чује да Светосавље није из Рибнице и Подгорице. И то само по Дукљанима рођеним у Другој Србији и у њиховој немуштој памети. Комунисти Титових комуниста дан данас ведре и облаче Црном Гором и монтенегринством. Жаре и пале историју и повијест Првог и Другог Свјетског Рата. Помало се чисте и од деведесетих година, али глиб и блато душе неумољиво стоје у њима. Светог Петра Цетињског и светог Василија Острошког титоизам је гонио, и зубе поломио. Милов титоизам. Варијетет модерног демонизма. Овог четвртог маја, биће карневал прољећа без другова из СО Подгорица и Главног Града. Комунисти јесу пошли, али је комунизам остао. Топло цвијеће умива мајску зору у злој години када све касни. Једино остају комунистички унуци и Титова изливена фигура. И наша непамет као јерусалимски камен на камену!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Господине Бабовићу, ви изједначавате Зидани Мост и Голи Оток, то је велико богохулство и надам се да се ради о нехату и заносу, а не о нечем дубљем. Испод Ваших песама и текстова нисам скоро никад нашао неки коментар, вероватно или не занима читаоце или нису пронашли времена да Вам одговоре. Само из краја одакле и Ваши потичу, са Зиданог Моста, Словеније и Аустрије 1945 године се није вратило преко 4000 њених становника – кукавички су их, завезане, побили управо они који су и упућени на Голи Оток. А опет да се осврнемо на крај одакле, претпостављам, потичете, са тог Голог Отока није се вратило само њих 34 ( навод из голооточких књига) који су преминули од старости или од тога што су их ударали и млатили њихови, исто са Голог Отока. Они који су се вратили наставили су да раде, да стичу богатства која и данас имају, да заузимају важне политичке положаје, с обавезом јављања једном или више пута у Удбу и милицију да шпијају своје најближе. Толико господине, да убудуће не изједначавате жртве и џелате, између чијих породица никада неће доћи до измирења. Ове податке сам управо прочитао са страница овог цијењеног портала, а не замјерите што спомињем ваш завичај, јер сам са Приморја, у којем је такође било сличних жртава, а мој рођак је о томе написао и књигу. Поздрав и успјешно писање.