Тито у срцу Балше Брковића: Оцу нације опростио злочине
1 min read
Балша Брковић
Пише: Иван Милошевић
Подршка одлуци о подизању споменика Брозу ових дана стигла је са мало неочекиване адресе. Уредник културе у прикривеној ДПС новини саопштио је да нема ништа против Титовог „came back“ у Подгорици и за то навео смијешне и помало одвратне аргументе.
Уколико Балша Брковић, који спада међу најобразованије идеолошке и културолошке заговорнике црногорске самобитности и посебног идентитета, сматра да кип Броза у главном граду има своје мјесто, онда сва та интелектуална тобожња неоцрногорска елита на челу са њиме има један велики проблем, а то је да је њихов отац нације очигледно лично Јосип Броз Тито. Они аплаузом за споменик Титу признају да као посебан народ постоје захваљујући Титовим декретима, јер како другачије тумачити да је Брковићу, који наступа као типичан представник европског савременог погледа на свијет и пасионирани љубитељ европске умјетности (посебно литературе), споменик Брозу нормална појава у главном граду. Уколико је већ толико европејац сигурно му нијесу непознате оцјене западне истоприографије, па и литературе, о лику и дјелу Броза и сигурно му је познато да се он у том свијету третира као масовни убица. Чак је и један британски лист недавно објавио листу највећих масовних убица 20. вијека и Броз се на њој налази на 13 мјесту. Брковић све то опрашта Брозу, отвара му квазиинтелектуална врата главнога града и смјешта га у јунаке црногорске историје.
Уколико Брковић може Брозу да опрости неких пола милиона жртава, међу којима је и бомбардовање Подгорице, али и стријељање на правди Бога и након краја рата на десетине хиљада црногорских четника у Словенији, онда он то ради, јер ипак се ради о оцу нације, без којих Црногорци Брковићевог типа не постоје и немају темеља. Све је то јадно да јадније не може бити, али и то је слика данашње, посебно тобожње интелектуалне Црне Горе, која се изгледа сва сабрала у Јајцу и Кумровцу, односно одрасла је у комунистичким колијевкама које се у Црној Гори и даље љуљају.
Овакав потез Брковића непогрешиво дефинише дијагнозу данашње црногорске друштвене и остале елите, а она је једноставна и стаје у три ријечи – Јосип Броз Тито! Џаба Војислављевићи, Црнојевићи, Петровићи, од Броза почиње њихова историја и без њега изгледа да она и не постоји.
Брковић није пропустио да мало појасни свој став, па је рекао да Тито припада грађанима главнога града јер су они некада били „Титограђани“. Шта му то значи не вриједи ни размишљати, јер је толико глупо и помало одвратно да што прије треба заборавити. У партизанском заносу Брковић је чак за Броза рекао да јесте био ауторитаран лидер, али да је у односу на ове који су послије њега дошли ни мање него више „Бах“.
-Броз јесте био ауторитарни лидер, софт диктатор, врхунски демагог, али у односу на данашње ауторитарне лидере, диктаторе и демагоге он дјелује као Бах у односу на композиторе љетњих шлагера и корачница. Јесте обоје музика, али Бах је – Бах…, екстазира Брковић.
Овог Европејца изгледа да не занима шта су „баховске“ ноте Броза довеле до злочина над најмање пола милиона људи, које је Тито и његова екипа, без суда и на правди Бога стријељали или убијали маљем, само због тога што нијесу прихватили његову идеологију. Има ли ту мјеста за медитације о Баху, шлагеру и корачницима мислим да је јасно и просјечно образованим људима, али шта то вриједи када је у питању отац црногорске нације.
Брковић се толико занео да је извалио још једну глупост. Онако, скојевски и пионирски, рекао је да је Брозова Југославија “ била најозбиљнија државна творевина од доласка Јужних Словена на Балкан, и то ће све више бити видљиво“.
Ово могу да кажу и остану живи само кумровачки задрти ђаци, који другу литературу осим комунистичке не само да нијесу читали, него сматрају да ње и нема. Брковић се хвали Борхесом, Маркесом, Јесењином, савременим пјесницима, али све то не може сакрити оно што је у његовом срцу на првом мјесту, а то је Тито.
Па, да је та Брозова Југославија била озбиљна држава ваљда би издржала пробу времена и не би се распала само десет година након што је нестао њен творац. Да је била озбиљна вјероватно би за пола вијека колико је постојала рјешила разне велике проблеме које је наслиједила и не би се угасила у грађанском рату који је однио на стотине хиљада невиних жртава. Због тога што је та Брозова Југославија била озбиљно неозбиљна држава добар дио тих жртава налази се на савјести и мртвога Броза, који ништа није урадио да унутрашње противрјечности те скаламарије ријеши како треба. Умјесто тога он их је још више направио противрјечнима, па се то све завршило у крвавом рату.
Аболирати Броза од распада те државе могу само његова идеолошка дјеца, а оваквим тезама Брковић се потврђује као разредни старјешина новоцрногорске и неокомунистичке, тоталитаристичке и антисрпске школе. И њима, истина, треба споменик Брозу, као материјализација њихове жеље да је он још жив и као доказ да су они његова дјеца!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Титова копилад:“Прије неко вече, једна сподоба, која је цио животни вијек живјела на грбачи народа и гуслала исту пјесму, велики комуниста Мирјачић изјави да треба да се подиже споменик комитама који су се борили у Старој Југославији против Српских жандара“.
Тај Слободан (по лику Квазимодо) Мирјачић, предсједник СУБНОРА Никшић, је сина Глигорија Мирјачића са Бршна коме је у вријеме Другог свјетског рата био узор Сава Мизара. Убијао је из задовољства да докаже своју оданост Титу, партији, Мизари и команданту Димитрију Булајићу па је тако, из чиста мира, убио и једног малољетног момка Мијушковића. А поменути Булајић је 1943 године због једног наводно испаљеног метка на партизанску јединицу која се кретала из правца Глигоријевог Бршна према Озринићима, наредио масовно убијање цивила који су бјежали преко поља. Партизански јуришници су јуначки прибијали рањене. Те вечери црква у Озринићима била је препуна лешева. Ово ми је испричала једна старица – мајка тек стасале дјевојке коју су убили партизани „зелени јаблани“, а која је то вече пребдјела сама у Цркви са убијенима.
Trebalo bi Djokovicu zabranit ulazak u Cg! Mnogo Srbuje????
Треба Титу подићи споменик у Титограду, ако ништа да буде Србима и поштеним људима упозорење како могу да застране и у име таквих изазову братоубилачког рат!
И и треба да се кукољ одвоји од жита, а споменик би такве јасно одвојио и раздвојио!
Тртогр(а)ђани треба негдје да се окупе!
Гдје веће комедије!? 🙂
Komlen, „drveni“ advokat komunističkih, ustaških, balističkih i nacističkih zločina! Teško je živjeti u ovakvom jadu, čemeru, mraku i paklu od mržnje koju nesrećni Komlen živi!
Јак му аргумент као Јефрем!
„…Znate li četnici da se podgorički aerodrom u međunarodnom avio saobraćaju još uvijek vodi kao Titograd? Šifra leta i destinacija na vašem prtljagu su bile i ostale TGD…“
Odavno nijesam cuo „jaci“ argument! Pa Titograd ste bili i ostali! Trideset i pet godina smo vas gledali kako virite iz Brozove g….. Sad ste se smjestili u „evro-atlansku“, sto vam nekad bjese „klasni neprijatelj“.
Vi stvarno mislite da svi u CG imaju kolektivnu amneziju.
„А Саво, са црвеном торбом, јесте стриц оном Јеврему…“
Sta ocekivati od potomka onoga koga su nazvali Pseci Pontius Pilate.
Црногорска “нација” има за подлогу искључиво мржњу. То нико ничим не може пренебрегнути. Напротив, то се сваким даном све више потврђује.
Имам још једну идеју:
Бронзаном Брозу обући црногорску ношњу.
То је тек црногорски Броз.
И назвати га одмиле по мрчогорско-апсурдистански: бронзин! 🙂
Очеујем, да неко предложи, и да се на Цетињу подигне спименик Мусолинију.
Скендербег у Улцињу.
Енвер Хоџа у Тузима.
Balsa je u zabludi . Ostalo je reko raskovnik. Ipak je protivan ZABRANI ulaska Matiji na rodnu grudu.
Da je kraljevina Jugoslavija bila ozbiljna država ne bi trajala samo 23 godine. Da je Dušanovo carstvo bilo ozbiljna država ne bi trajalo samo 6 godina.
Znate li četnici da se podgorički aerodrom u međunarodnom avio saobraćaju još uvijek vodi kao Titograd? Šifra leta i destinacija na vašem prtljagu su bile i ostale TGD. Ne bismo pogriješili i da vratimo stari naziv grada.
Pošto pokušavate da poturite nekakvu cifru od pola miliona ljudi koje je navodno ubio Titov režim, da vas podsjetim da je istorija davno dala odgovor na ta pitanja i na broj stradalih u II sv.ratu u Jugoslaviji. Među žrtvama partizana je 209 000 domobrana, ustaša, četnika i belogardejaca, ali oni su nosili oružje i kao takvi se ne smatraju žrtvama političkih obračuna.
У два светска рата настрадало је најмање 2.3 милиона Срба. Свака стопа југославија и нових република и нација натопљена је српском крвљу! То је ИСТОРИЈСКА КОНСТАНТА. А ти пичи на аеродром!
Komlene, znamo da kao Konvertit patis od Parapsihologije Konvertita i da u naucnom opisu te dijagnoze stoji da konvertiti svim silama pokusavaju da dokazu i negiraju postojanje istorije i Naroda kojem su pripadali njigovi preci.
Ali sa razumjevanjem tvog problema ipak ides u krajnost ,pa za 6 godina se nije mogla ni kuca ograditi i srusiti a ne jedna Carevina koja je izlazila na tri mora.
Samo dinastija Nemnjica je vladala od 1166 do 1371 a da ne spominjemo prije.
Kralj pa kasnije Car Dusan je vladao od 1331 do 1355 do svoje smrti, nasledio ga je sin Uros.
Srbija kao Despotovina samo poslije Kosovske bitke trajala je duze od Titove Jugoslavije,1389 -1456 67 godina a Titova jugoslavija 1945 1991 46 godina .
Брковићи су комуисти, били и остали. Али, не комунистичка елита, него бедели, или они који рију отпозади. Кад знате чији је син Балша, онда вам мора бити све јасно. А Саво, са црвеном торбом, јесте стриц оном Јеврему. То је генетика. Онда, управници Јусоваче…
Који интелектуалац Балша. Јесте интелектуалац ко Рада Војводић. Има отворене новине и телевизију, и то је то: некакве фразе покупљене од Борхеса, и постмодернста, и вежи га. Његов опис, стварни, завезан је у једној речи: мржња.
Таквих србомрзаца искомплексраних, нема од гора до мора, попут Јеврема и Балше. То је манијачка мржња. Само зато што је једном наступио на Тргу пјеска, Јеврем се одрекао сина Балше преко Нина. Дакле, неки типови болесни, које би Достојевски једва уоквирио.
У тзв. књижевном смислу, иако скрибоман неписмени, Јеврем је талентованији од Балше. Балша је обични епигон, да не кажем плагијатор. Мијо Поповић, и тај Горановић, и редом, мјерни су пјесници за Балшу. Та његова проза не премаша естетику каквих водитељки, спикерица разведених, кухарица и пјевачица пиловњача. Треба само завирити у тај „урбани“ текст.
Какав интелектуалац. Интелектуалац је слободан човјек, а овдје видимо кал, и мржњу. Каква је, таква је, али ова Црна Гора, била комунистичка или посткомуистича, она је баш по мјери Балше Брковића, Стева Вучиића, Новака Аџића, Мираша, и сличне тањевине. То је комунистичка плева. Тито је за њих личност над личностима. Није Киш, ни Буле, ни Пекић, ни Матија…
Њихова религија је мржња.
Само биће попут Балше може да бљује оно о “ кужном задаху православља…“ То неће рећи интелектуалац. Нити се путати: требају ли Србијанцима на приорје тушеви и купатила. То пита онај, чији се Јешо не купа ни годишње једном…!
Милошевићу, добро је што си га мало ошинуо иза уши, али, немој га називати, јадан брае, интелектуалцем. Интелектуалац је крњативац, а не мрзац. Да могу, Брковићи, све српско скрцали, и просули у бенџалуну. Али, ….. душманима….!
Одох, задоцних…!
Расковник, говориш апсолутну истину. Прецизно!
… On, Raskovnik, govori istinu na jedan ljepši, pismen način.
Ljepo je to viđeti kod braće Srba!
Opet, istina o Balši je besramno kratka : On je, naime, najobičnija budala!
Kvaziintelektualac, poluintiligent.
Ža’ mi je, ali to je ta dužina spram njegovog intelektualnog habitusa!
… Ni manja,ni veća.
Комунизам се показао великом заблудом, граничним идиотизмом човечанства који је захватио у прошлом веку толики део света и одбачен у том истом веку после неколико деценија, што је неабележено у историји човечанства. Међутим, “комунизам није изашао из њих”, јер, све што су стекли и што имају, могу захвалити само комунизму. С функција разних ЦК СК су постајали заслужни само слугерањству и марсизму председници држава и влада. Посебан случај је са оним “комунистичким заједницама” којима је комунизам, овде пресудно класични диктатор и злотвор и један од најмасовнијих убица 20. века – подарио и НАЦИЈУ. Е љубиче га такви у дупе целог свог бедничког живота.
Ne znam gde vi danas u Crnoj Gori vidite komunizam?Komunizma nema u Crnoj Gori!!!
Нека тако и остане.
Titogorci imaju svog novog tita- dozivotnog predsjednika/mafijasa Mila. Temelje montenegrinskog identiteta su napravile ustase i komunisti. Taj identitet nema nista svoje osim srbomrznju. Tragaju unazat 1000 godina da bi otkrili neku nesrpsku Crnu Goru.
ДПС уз подршку Монтенегрина ( обезбожених или атеистичких Срба ) покушава, пошто је истрошио сва нељудска средства из свог арсенала ( прекрајање историје, испирање мозгова и прављење новог идентитета, подметања, лажи, крађе, застрашивање, кршења основних људских права, убијања, криминалне радње, непоштовање закона и устава, сарадња са страним тајним организацијама, потпуни губитак суверенитета и слободе Црне Горе, изазивање братске мржње, ауторитарност и сл.) да злоупотреби мртвог Тита. Шта они имају заједничко са Титом? Ауторитарност, прогон неистомишљеника, забрана слободе говора, доживотна владавина, примитивни атеизам. Шта је разлика? Идеологија. Титоисти би напунили затворе ДПС-овцима због уништавања фабрика, незаконитог присвајања огромне, друштвене имовине отете од народа, огромна имовинска неједнакост, потпуно уништен здравствени и школски систем, непостојање средње класе, мафијаши и криминалци елита новокомпонованог друштва. И сад се они дали да подижу споменике, враћају му име, а глупи, глупи безбожни народ слуша паламуђења и лукавства Балше Брковића, Шока Радојичића и наравно, Шупковића. И све се обавезно зачињава антисрпством. Један примјер. Прије неко вече, једна сподоба, која је цио животни вијек живјела на грбачи народа и гуслала исту пјесму, велики комуниста Мирјачић изјави да треба да се подиже споменик комитама који су се борили у Старој Југославији против Српских жандара. Које се све глупости и лажи подмећу овом народу и како се сије мржња. Само будала не зна да су жандари били југословенски и да их је на овим подручјима највише било из Хрватске и Словеније. Замислите само какав сој људи данас говори на овим телевизијама, какав сој одлучује и шта је све спреман да уради, ради властите гузице.