Титов сеф занима и Карађорђевиће
1 min read
Кнегиња Јелисавета Карађорђевић, ћерка кнеза Павла, потомци принца Андреја – Катарина, Лавинија – Марма и Димитрије Михаел Карађорђевић, и синови принца Томислава – Ђорђе и Михаило, поднели су допис Првом основном суду у Београду тражећи учешће у оставинском поступку везаном за имовину Јосипа Броза Тита, сазнају „Новости“.
Како се наводи у допису, подносиоци имају „правни интерес да им се омогући учешће у поступку расправљања заоставштине Јосипа Броза Тита“, пошто су из медија сазнали да је Комисија председника Србије извршила увид и попис имовине која се налазила у сефу Народне банке Србије, а коју је ту похранило Председништво СФРЈ после маршалове смрти.
Председник државне Комисије Оливер Антић навео је да су у сефу нађене многе ствари које су припадале династији Карађорђевић, посебно ордење краљице Марије, и друге краљевске инсигније, а могуће и нумизматичка збирка кнеза Павла.
„Као наследници, потомци краља Александра и краљице Марије, као и кнеза Павла, имају правни интерес да им се омогући увид у списак и предмете који су нађени и означени као Титова заоставштина, како би ставили предлог за изузимање наведене имовине и покренули поступак за доношење допунског решења по смрти краља, краљице и кнеза Павла“, наводи се у допису суду.
„Нико никада није видео шта се налази у сефу, нити нас је суд обавестио да је уопште отворен, да је у току вештачење и шта је у њему нађено. О свему томе информисани смо из новина. Ако се испостави да је ту имовина трећих лица, њој свакако неће бити места у оставинској маси“, каже за „Новости“ Виолета Кочић Митачек, заступник Титовог сина Мише и унуке Златице.
Она додаје и да је оставинска расправа закочена већ 10 месеци јер Комисија није суду послала извештај после отварања сефа.
А потомци принчева Андреја и Томислава поднеће у наредних неколико дана београдском Вишем суду захтев за рехабилитацију баке, краљице Марије, удовице краља Александра Првог Ујединитеља.
Краљица је рођена 9. јануара 1900. у Готи, а преминула 22. јуна 1961. у Лондону. Била је из владалачке породице Хоенцолерн – Сигмарингена, и у најближим родбинским везама са владајућим династијама Енглеске, Русије, Немачке и Португалије. Њен отац био је румунски краљ Фердинанд Први, а овај брак сматран је у Србији добрим политичким потезом, јер је омогућио да се изврши територијално разграничење двеју суседних држава и подела Баната.
Краљица је била изузетно образована, говорила неколико језика, била наклоњена уметности. У браку са краљем Александром имала је три сина: престолонаследника Петра, принца Томислава и принца Андреја. Такође је важила за великог добротвора, помагала је старима, немоћнима и нарочито деци. Брзо је наручила српски и грађанима се обраћала искључиво на том језику, а народ ју је прозвао Наша мајка.
После убиства краља, 1934. у Марсељу, решењем Среског суда за Београд, имовина наследника стављена је под старатељство кнеза Павла. Краљица је добила одређену суму на име удовичког уживања, од чега је задржала за трошкове само четвртину, а преостали износ дала у хуманитарне сврхе.
Након убиства основан је Фонд краљичине канцеларије, где је и она сама уложила средства из мираза. Одатле су финансирана добротворна друштва, верске, хуманитарне и просветно-културне организације као и талентовани појединци.
Добротворни рад наставила је и за време Другог светског рата и после њега, преко Комитета Југословенског црвеног крста и хуманитарног друштва „Андреј Првовенчани“. Слала је помоћ српским заробљеницима. У картотеци ње и принца Андреја заведено је 130.000 југословенских официра и војника којима је ишла помоћ у логорима у Немачкој, Италији, Пољској, Норвешкој и Албанији. У својој кући у Лондону паковала је и пакете за народ и слала у домовину све до 1952. После рата, кућу је поклонила Цркви.
Династији је 1945. забрањен повратак у земљу. Указом од 8. марта 1947. краљици је одузето држављанство ФНРЈ и конфискована целокупна имовина. Њени унуци сада предлажу Вишем суду да донесе решење о рехабилитацији и огласи ништавним указ по ком су јој одузети држављанство и имовина.
Легија части за краљицу
Председник Француске Шарл де Гол одликовао је 1959. краљицу Марију Легијом части, када је на његов позив присуствовала обележавању четврт века од атентата у Марсељу. Де Гол је рекао: „Позивам све присутне да одају почаст овој дами у црној хаљини, јер је током последњег рата пружила помоћ сваком ко је то затражио.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Изванредно информативни чланак! Краљица Марија заслужује и данас нашу пажњу и поштовање. О њој знам доста, јер сам дуго година био пријатељ са њеним сином краљевићем Томиславом. Он ми је скренуо пажњу и на њихов љетниковац – Краљичину плажу – у Бечићима. Читаво земљиште је она преко својих људи откупила и сваког дотадашњег власника питала – колико тражи за свој дио? И толико је и исплатила! Краљица је донијела пртеко 100 милиона динара у мираз. Огроман новац који је потрошен у нашој земљи. А трезор нашег Јоже је пун опљаканих ствари! Сем ордена којих има на кило, све остало је себи узео. Одакле њему вриједне збирке старог новца које је скупљао Павле Карађорђевић? Или збирке сарих поштанских марака које читавог живота скупљао такође Павле? Све је то послијератна пљачка и отимачина! Све треба најзад одузети и вратити легитимним власницима, данас потомцима. И читав објекат Крањичину плажу коју је тако безочно узурпирала данашња црногорска власт. Заиста – достојно и Мила и његове братије који се по њој, без икаквог срама, и данас шире и серизе….