Тиват: Нови протест против присуства НАТО носача авиона
1 min read
Више мировних организација и покрета организоваће данас у Тивту нови протест против присуства НАТО носача авиона у Бококоторском заливу.
Како је најављено, Покрет „Отпор диктаторском режиму – грађанска непослушност“, Мировни покрет „Не у рат, не у НАТО“ и „Покрет за неутралност“ позивају слободне грађане да у 12 сати дођу на риву Пине у Тивту, на протест против присуства НАТО носача авиона у Боки.
НАТО носач авиона „Кавур“, адмиралски брод италијанске Ратне морнарице, упловио је у понедјељак у Боко-которски залив, што представља својеврсну провокацију већине грађана Црне Горе, који су, према свим истраживањима јавног мњења, против уласка у тај војни савез.
Долазак НАТО носача авиона обиљежио је протест у организацији Мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“.
Предсједник тог покрета Гојко Раичевић казао да је НАТО носач авиона непожељан гост у Црној Гори.
„Одавно је пронатовска влада у Подгорици показала одлучност да без провјере воље грађана на демократском референдуму, ради све у правцу насилног учлањења Црне Горе у тај ратни савез. Безобразлук који том приликом показују види се и у Тивту, гдје се НАТО носач авиона и њихова посада понашају као свака друга окупациона сила која посјећује своју колонију“, навео је он.
Раичевић је указао да је долазак НАТО носача авиона у Боку од свих геополитичких аналитичара оцијењена као одговор тог војног савеза на заједничку војну вјежбу српске и руске војске „Срем 2014„.
Носач авиона „Кавур“ је најјачи површински ратно брод НАТО пакта у региону сјеверозападног Медитерана, а у Боки ће остати до 21. новембра.
Посјета НАТО носача авиона, која представља гурање прста у око, односно непријатност за већину црногорских грађана, посебно Бокеља, обавиће се, како је званично протумачено, у склопу „обиласка хрватских и италијанских лука на Јадрану“.
Носач авиона „Кавур“ дугачак је 244, а широк 39 метара, са депласманом од око 30.000 тона.
Намијењен је за контролу мора, амфибијске и експедиционе задатке, операције одржавања мира на мору, неборбену евакуацију и спасавање након природних катастрофа. Може се користити и за борбене подршке амфибијским операцијама и снагама на копну, као и за уништавање циљева на мору и у ваздуху.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mišo doktore-okle penziju skubeš(po crnogorski-nije ercegovački?)? Eli iz Rusije eli iz Njemačke?
То је борба Давида са Голијатом! Дакле за највеће дивљење.
Да сам тамо био бих и физички са вама, као мишљу што сам из даљине.
Са срећом јунаци!
Мој протест је кратак, али се далеко чује!
НЕ У НАТО – НЕ У ЛАНЦЕ!
Браво нашем анонимусу који је написао онако диван чланак, а то је најљепши протест!
А Гојку – капа доље! Мало је данас таквих бораца и јунака међу нама Црногорцима!
Protest je jedna od demokratskih tekovina, osim ako nije protest protiv američkih interesa, pošto se tada proglasi za huliganstvo i terorizam. Svaka čast organizatorima protesta u Tivtu. Ipak ima časti u Crnoj Gori.
U to vrijeme ruski Imperator Pitar prvi imaše rat s Turcima i sa Švedima, a nahođaše se u njegovu službu graf Sava Vladisalić, rodom iz Hercegovine, koji dobro Crnu Goru i Mitropolita poznavaše i viđaše da Rusija imade nuždu od pomoći protivu tolike sile i ljute dva neprijatelja, donese do Careva znanja, da bi Crna Gora diversijom mogla ne malu pomoć dati, obrativši protiv sebe albanske i hercegovačke Turke. Iz toga uzroka i dođoše u Crnu Goru k Mitropolitu Danilu 1711 god. polkovnik Mihail Miloradović, rodom također Hercegovac, i kapetan Ivan Lukačević, Podgoričanin, s gramatama, kojih Mitropolit s neizrečenom radosti i veseljem dočeka, i ni malo ne kasneći, prizva Crnogorce na obštenarodni sabor na Cetinje, pred kojima izide i zače govoriti:
„Mi smo, ljubezna braćo Crnogorci, čuli da imamo hristijanskoga Cara na sjevernu stranu svijeta, Bog zna koliko daleko, i vazda smo željeli za njega i za njegovo carstvo znati, no kako smo u ovijem gorama sa svake strane zatvoreni, tako nijesmo mogli ni od koga ništa razumjeti, i nama se činilo da on za nas, kako za jednu šaku maloga među zmijama i skorpijama zatvorenoga naroda, ne može ništa znati i da njegovi poslanici ne bi mogli do nas doći. No evo danas, blagodareći Boga, njegove poslanike vidimo i njegove carske gramate u ruke imamo; poslanike, govorim, ne tuđine, nego našu braću Srblje, koji nam kažu, kako i gramate javljaju, da je ono Petar Prvi Veliki, Imperator i Samodržac Vserosijski, i da je njegovo Bogom blagosloveno Carstvo silno i prostrano više od svakoga carstva u svijet. On ratuje s Turcima, i ne ište druge slave, nego da crkve Hristove i manastijere oslobodi i na njima časni krst podigne, i da rod hristijanski ispod ljutoga jarma i sindžira turskoga izbavi. Za to dužni smo mi, i svaki hristijanin u svijet, ne samo Boga neprestano moliti, da on bude Caru našemu predvoditelj, nego i svaki po svojoj mogućnosti da se prigotovi, i duhom neustrašime hrabrosti i mužestva protiv obštega hristijanskoga neprijatelja oruža, i ako tako uzčinimo, mi ćemo se k Rusima i Rusi k nama, pri pomoći božjoj, približiti, da ne budemojedni od drugijeh daleko i Bog će biti nama pomoćnik. Kako smo s Rusimajedne krvi i jednoga jezika, tako i susjedstvom da se približimo. Oružajte se, dakle, braćo moja Crnogorci, kako vitezovi, i ja sam gotov s vama imanja i života moga ne pošteđeti na uslugu blagočestivoga Cara hristijanskoga i premiloga otečestva našega, moleći preblagoga Boga, da nam molitvom prečiste matere i svijeh svetijeh bude pomoćnik i rukovoditelj.