То је дух Светога Саве и силне народне песме којим је проткана твоја велика душа, о света Oтаџбино моја
1 min read
Свети Сава (Растко Немањић). први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве од 1219. године
Која су то силни осећаји који раздиру моје груди
кад мислим на тебе, о отаџбино моја!
Као да су неке тајанствене нити спутале моје срце,
и оно се очајно отимље да не пукне од претешка бола!
Има ли стопе твоје свете земље да није звливена крвљу
и посејана костима моје браће и мојих отаца?
Има ли колибе по оголелом кршу и плодним пољима
да није подигнута жуљавим рукама мојих сељака?
Мени су причали војници, да су по највећем мразу скидали шињеле и стварали топовима пролазан друм!
И да су у доба највеће глади кроз беспутне албанске горе
делиле са заробљеним другом свој последњи крух!
У страшно искушењу, кад су нас уверавали да је изгубљено све, све, у нашим грудима плантело је кандило Видовданског Храма,
и у очајном походу пратиле су изрешетане заставе наше
Величанствена волујска кола Седога Краљa!
О! Има нечеr што ме с тобом стихијски веже
да те безумно волим до последње капи крва и зноја;
то је дух Светога Саве и силне народне песме
којим је проткана твоја велика душа, о света Oтаџбино моја!
*
Предраг В. Ковачевић
Извор: “Глас Боке” бр. 106 1934. / pobori.blogspot.com
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Velicanstveno! Slava svima koji su te voljeli i dali zivot za tebe sveta srpska zemljo!
Bilo bi pametno da umučiš, dijete. Ja nijesam krpa da perem tuđu nečist. Tebe neko utuljuje u glavu zle misli protiv Crne Gore koja te odnjivila i poslala da se, kami, nečemu dobrome naučiš, pa bi valjalo da se držiš prema njoj ka prema svojoj majci. A i jest ti ona majka. Domovina je isto ka majka. A što se gospodara tiče, on je mene vrijeđa, ali… psovati ga na vaganu koji ti neko daje, isto je ka i psovati domovinu. No, da ostavimo gospodara. On je čoek ka i mi, ka ja i ti, pa i on može da pogriješi, a da se na vrijeme ne ispravi… Ali, domovina je vječna i nju u srce moramo da nosimo ako smo ljudi i ako smo pravi njeni sinovi. Domovina može biti ili usred srca ili u potplaće obuće. Iz srca se ona ne izbačuje lako, a ko je nosi na potplaće, ona se liže sa svakijem korakom i iščili ka paučina. I kad se tako izgubi, ondar čoek postaje krdo. Čuvaj se toga, dijete, ka živoga ognja. Čoek bez domovine, ili, što je isto, sa osramoćenom domovinom, više i nije čoek
moja Domovina je Njegos, Bajo Pivljanin, serdar Janko Vukotic i knjaz Nikola.
a da citiram prvog gorepomenutog, Srbija je od Dunava do mora Sinjega…i nece meni nikad Kardelj i Tito da kazu gde je moja Domovina, nego moji preci.
i jos nesto, moja CG nije Milo Djukanovic i ovo Cetinje danas, i nikad nece biti!
E ovo ti poruci Marko Miljanov. Tvoja domovina je Crna Gora