„То је онај живот, где сам пао и ја“: 140 година од рођења Диса

Ослобођен је служења војске, па је по препоруци пријатеља постао учитељ у селу Прлити код Зајечара. Надао се да ће имати довољно времена да се посвети пјесмама током живота на селу, али сеоска средина није била довољно инспиративна за њега, пише РТС.

Након двије године у школи, одлучује да оде за Београд, гдје му у проналаску првог запослења помаже Бранислав Нушић.

Радио је као кантарџија на савамалској трошарини, а од прве плате штампао је подсјетницу на којој је само писало Дис. Иако је то највјероватније била само скраћеница, извучена из средњег слога његовог имена, многи су тврдили да је то име града из Дантеовог „Пакла“, док су постојале приче да је то био српски средњовјековни назив за запад Европе.

Јован Скерлић је критиковао Владислава Петковића Диса због тога што се није уклапао у његов идеал песника који напредује, док су каснији критичари, међу којима је била и Исидора Секулић, уврстили Диса међу најбоље српске пјеснике уз тврдње да је у српску поезију увео модерну поетику и поред извјесних језичких небрижљивости.

Дис је „Утопљене душе“ штампао о свом трошку

Збирку пјесама „Утопљене душе“ из 1911. штампао је о свом трошку, јер издавачи због утицаја Јована Скерлића нису жељели да објаве Дисове пјесме. У овој збирци објављене су и најпознатије пјесме Владислава Петковића Диса – „Тамница“ и „Можда спава“.

Двије године касније објављена је нова збирка пјесама „Ми чекамо цара“ у којој је објављено 16 родољубивих пјесама, а издавање књиге помогла је дворска канцеларије због чега је збирка посвећена тадашњем престолонаследнику Александру Карађорђевићу.

Током Балканских ратова био је ангажован као војни дописник, а извјештавао је са ратишта Првог свјетског рата. Придружио се српској војсци током повлачења преко Албаније 1915. године.

Уклети песник

Са Крфа, на који је успјешно стигао, послат је у Француску како би се опоравио и писао о повлачењу српске војске.

Међутим, њемачка подморница је у мају 1917. године погодила брод у Јонском мору на којем се Дис налазио.

Многи су након Дисове погибије рекли да је насловом своје збирке „Утопљене душе“ предвидио своју судбину, због чега је стекао репутацију уклетог пјесника, пише РТС.

Владислав Петковић Дис је преминуо у 37. години, а имао је жену и двоје дјеце.

Прочитајте још:

Александар Блок: Опет те у вину гледам, твој осмјех опет бљесну чедан