Толстој међу сликарима
"Бурлаци на Волги"
Од српских стручњака на скупу ће говорити академик Душан Оташевић, замјеник секретара Одјељења ликовне и музичке умјетности САНУ, историчари умејтности Ирина Суботић, Ненад Макуљевић и Јелена Межински Миловановић. Из САНУ је најављено да ће бити приказани Рјепинови радови из збирке Народног музеја и Војног музеја у Београду, преноси Данас.
Иља Рјепин био је најпознатији сликар руског реализма и умјетник коме припада велика заслуга за увођење руске уметноси у европске токове. Историчари умјетности тврде да је Рјепин у ликовном свијету био оно што је његов савременик Лав Тојстој био у свету књижевности. Рјепин је савременике фасцинирао „способностошћу да репродукује људски живот снажним и живописном силом“, а сам Толстој тврдио је да Рјепин „приказује живот народа много боље него било који други руски умјетник“.
„Рјепин је упорно тражио нове технике и садржаје како би свом дјелу дао већу пуноћу и дубину. Имао је дубок осјећај сврхе у својој естетици и велики умјетнички дар да осјети дух вијека и његово одражавање у животима и ликовима појединаца“, указују историчари умјетности.
Рјепин је рођен у близини Харкова, а умјетничко образовање започето код локалног иконописца завршило се у Царској академији уметности у Петрограду. Једно вријеме боравио је у Италији и Француској. По повратку у Русију, придружио се 1878. покрету „передвижника“, који су се побунили против против академског формализма службене академије.
Тада је настала Рјепинова чувена слика „Бурлаци на Волги“. Он је подједнако је био успешан и популаран као сликар и историјских и савремених тема, а међу главним купцима његових дјела били су и чланови царске породице и Павле Третјаков, оснивач истоимене чувене московске галерије. Иако је и у Совјетској Русији његово сликарство прихваћено као узор за рад осталих умјеника, Рјепин је искористио срећну околност да је његова кућа коју је саградио сјеверно до Петрграда после Октобарског преврата припала у Финској.
Преминуо је у финском месту Кукала, које је касније враћено под руску управу и по њему добило име Рјепиново, а заједно са знаменитостима Петрограда налази се на Унесковој листи светске културне баштине. Иља Јефимовић Рјепин од 1907. био је дописни члан Српске краљевске академије, а ово звање добио је три године пре Лава Толстоја.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
