Томбола, 4. мај 1980.
1 min read
Јосип Броз Тито
Пише: Мишо Вујовић
Многи га памте по штафети, слету на стадиону ЈНА, гламурозним путовањима у мисијама мира, томпусу, пудлицама и “Ал Капоне” стилу, социјалној политици, миру, радним акцијама, задовољној радничкој класи …Они старији по Голом отоку и црвеном терору, ликвидацијама и чисткама…
Ја и мој кум Гаро – по томболи коју смо те ноћи, 4. маја 1980. године, играли у кафани Малог стадиона.
Недеља вече, сала крцата. Дим штипа за очи, чује се Сићов промукли глас: “Четрдесет два, пет, седамнаест …” “Гађа нас жестоко”, узбуђено ће Гаро.
У ћошку са транзистора чује се глас Марка Марковића. На Пољуду играју Хајдук и Звезда.
Фали нам један број -тридесет девет.
Сићо вади тридесет седам. Гаро псује.
У следећем тренутку глас са транзистора говори да је званични спикер на стадиону саопштио да је у 15,05 часова у КБЦ Љубљана преминуо друг Тито.
Настаје тајац.
Мук. Уздаси. Из бубња у провидну цев ускаче наш број – тридесет девет. У сали се само чује глас Марка Марковића.
“Играчи иду према центру. Браћа Вујовић леже на трави и јецају“, дрхтавим гласом преноси Марковић.
Гаро прекида тишину:
“Вади, Сићо…!”
Људи погнутих глава напуштају салу. Неки јецају.
“Шта вади, оца ти мангупског!?”, скачу пензионери са суседног стола. Настаје галама, одушак гнева. Псује нас кроз плач један с’ качкетом на пола главе, огрнут жућкастим капутим.
Придружују се остали. Настаје метеж. На нашој страни је Милета Килони и још неколико градских фаца.
Успевамо у задњи час да се евакуишемо без батина.
Уиграна екипа на томболи навикла да закида сваку рунду, сада је имала цео добитак.
Идемо снуждени поред градске капеле.
“Мог’о је мало касније да умре”, вајка се Гаро.
“Умро је у три и пет, али су тек сад јавили”, додајем више себи у браду.
Људи, као сенке, промичу ужурбано. На корзоу нема живе душе. Град скоро мртав.
Пред зградом читаво друштво.
Причамо како нас је “зајебо” Тито за максималан добитак на томболи. Неко предлаже да томболаше сачекамо и отмемо им паре. Радан је расположен да нам помогне да проблем решимо у духу традиције – шакама.
Бивши фудбалер Сутјеске из суседне зграде упозорава нас да се уозбиљимо. И да се ни случајно не играмо главом. Старији је и зна шта је ванредно стање у земљи. То је исто к’о да је рат. Комшија Мароје је већ у дубокој жалости, балсамован од алкохола. Клима главом, нагињући се напред. Ратко га придржава да поново не пољуби главом степенице.
Мајке провирују са тераса, прозивка почиње као да је полицијски час.
Из полицијске зграде “12 пендрека” ужурбано излазе припадници народне милиције.
Титова смрт је највише погодила оне које је он створио. У Црној Гори нико није смео да дише. Колективно се удисало и издисало. У ритму жалости, плитко. То јединство је могао да поремети само нечији самртнички ропац. И то је било опроштено, јер се покојнику није могло судити. Али је му је сахрана била сиромашнија. У тих неколико дана пред капелом није било лелекача и тужбалица. Чак ни тај традиционални опроштај од покојника није смео да поремети мир уснулом председнику, троструком народном хероју, врховном команданту…
Босна се са Македонијом солидарисала, преузимајући на себе једну количину бола од малене, земљотресом разорене, а његовом смрћу, дотучене братске републике. Словенце и Хрвате је баш болела она ствар, а Србијанци су се и смешкали и плакали. Пола-пола, као и данас. Што је рек’о Душан Ковачевић: “Да дође куга у Србију, било би пола-пола”.
Антоније Ђурић, заточеник комунистичких казамата, аутор капиталних историјских књига, међу којима су „Солунци говоре“, „Жене Солунци“, “ Напред у отаџбину“ , “ Црвена куга“,
у време Брозове смрти новинар Експрес Политике, долази на комеморацију у згради Политике. Смирено седа у први ред. Почиње одавање поште вољеном председнику. Присутни устају. Сви до једног. Антоније седи. Гуркају га, шапућу: “Устани, Антоније”.
“Ја том зликовцу и крвнику српског народа ни мртав нећу устати!”, гласно ће Антоније.
У Црној Гори би вероватно био стрељан или линчован на лицу места.
Свеукупно гледано, Броз је био наш изданак – српски. Црногорци, Ликоте, Херцеговци, западна Босна, српска Далмација… све спремно да гине за Титу, а он нам ували…
Све је Србима остало у аманет. Од Куће цвећа, одговорности и робије у Хагу, запрашивања осиромашеним уранијумом и освешћивања бомбама до дугова и осиљених другова и њихових синова…
Зебња да ће се нешто лоше догодити након Титове смрти обистинила се деценију касније крвавим распадом Југославије…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ti si mišo vremeplov.ti nas znaš vratiti u sve
Pritrčala je Milka,prva komšinica(žena tadašnjeg kom.saobrać.policije)sva u suzama,ridajući,jedva razumljivo izgovarala:umro je tito.vjerovatno nijesam bio dorastao ozbiljnosti i žalosnom trenutku jer je naš otac Baćo preležao jednu noć u ćeliju zbog psovanja josipa broza.mi djeca,da nebi bili ožigonisani,iz kaprica smo se ponosili.ti si Mišo naš vremeplov.mi,tvoji prijatelji,živimo duže od drugih,za onoliko koliko nas vratiš u nazad pa još jednom zavirim na mali stadion ili gledam Miletu kilonija kako sa onim patrljkom od prsta zavrti rulet na autobuskoj stanici.ponosan sam što sam današnju priču o titu i tomboli već znao!pozdrav mišo!
Сјајно!
Zbora nema, Vuk Mićunović od Ozrinićah, od nas koji smo sebe držali za one ponajbolje Srbe, on Srbin iz Stare Crne Gore, Crnogorac!!!
A oni drugi, Bog zna što su i ko su!
Jednako onda, isto i danas!!!
Nesoj i fukara!
Суштински Тито је био Бог. Црногорски комунисти највеће слуге којима никада није вјеровао. Зашто? Зато што су због идеологије убијали најмилије. Зато што је највише шпијуна било по глави становника управо у Црној Гори.(Проглас Пирција Биролија,окупационог команданта Црне Горе 1941.) Зато што је процентуално на Голом отоку највише било Црногораца, страдалих од потказивача.Зато што поданици служе свакој власти док је јака,они су као вирус,нападају организам чим ослаби, увијек притајени и спремни да насрну.
“ Први комшије Вука Мићуновића су турски жбири. Црногорци су или Вук Мићуновић или турски жбири. Нема средине“, рекао је давно војвода Блажо Бошковић. Та потиснута крволочност из потаје доминира у већини коментара ових маскираних монтенегрина с јако израженом психологијом чопора. Једни би убијали, черечили,други призивају аустроугарску окупацију да их ослободи Срба, трећи би да нас проћерају…
Отишао је Тито, наслиједио га је Мило! Примјерен духу и менталитету пучине. Срећно било!
e svaka ti cast bmx na komentaru, genijalno al na zalost zbirima i fukari neshvatljivo i jos tim crkvenim slovima necitko 🙂
Tito je kriv za uranijum!Vrh intelektualne lobotomije.Kukala vam majka,narod koji ne moze prepoznati sta je dobro za njega ,a prevashodno zbog lose vlasti zasluzuje da nestane.I jos po naumu i dalje bira gore i gore…A novinar ,malo piskaralo je radilo u politici ekspres koja je bilo komunisticko glasilo.I,sta reci ,hraniti cetnicke i ustaske otrove ,dati im sigurno zaposlenje,penziju,stan ,socijalno,zdravstveno,zaposljavati redom,sve te cobane znacilo je samo jedno smrt sistema .Malo ih je stradalo posle rata za izdaju i zlocine.
Тито, дожовотни предсједаник СФРЈ био је незаменљив на тој функцији, нико није знао да чува Југу као он и чим је отишао у вјечна ловишта догодио се крвав распад Југе.
А да је још некога обучио, да је народ научио и дао му шансу да брине о Југи и данас би била жива.
Исто се догађа сада у ЦГ тако да нас чекају тешки дани чим незамјенљиви „чувар“ ЦГ сконча. Слично ће бити као краљ Никола кад је утекао, још горе.
kule u oblacima-castelo arija…
https://youtu.be/dnqsE-71E-U?t=22
Bogomi , dok je drug stari vladao ljepše su nam pjesme pjevane , os zdravstva , skolstva , zaposlenja , socijalne jednakosti … neuporedivo pravednije društvo nego ovo danas !
A što veli ona narodna poslovica o mrtvom vuku i pijanom zecu , jednostavno tekst je prazan , valjda Vujović želi valjda da opiše lošu kockarsku sreću i da za to optuži pokojnika ??
Ili da pokaže kako mu nije bilo žao što je pokojnik preminuo ?
Najrealnije je da je sva svrha ove pisanije završna dva pasa đe velikosrpskim bajkama negira crnogorski narod , a smio bih život založiti da je isti u to vrijeme bio nacionalni crnogorac , pa se posrbio 90-tih !
Prazna i bezvezna pisanija !
Nije se niko posrrbio 1990-tih, nego se vratili oni koji su rasrbljeni 1945.
Ne mogu se posrbiti oni ciji su preci bili Srbi vjekovima samo se mogu rasrbiti.
Sad rasrbice da bi opravdale svoj postupak ,one koji se nisu rasrbili nazivaju posrbicama!!.
Zamjena teza.
Pogladaj sam u vojnu knjižicu JNA kako si se pisa ti ili ti tata , đed , pa onda zbori !
A to što ste se vi vrnuli u neko prošlo vrijeme koje su vam nametnuli kao parametar , ja vi nijesam kriv , što ste pristajali , mogli ste se tako vrnuti još u prošlost , do Zete Balšića ili Duklje Vojisavljevića , ili Rimskog carstva , ili skroz do neaandertalca , i sad ostale ubjeđivati kako su neandertalci , jelte , dođe na isto .
Погледај ти до Ђида, родитеља нације црногорске, има ли ко да је био по националности црногорац? Нађи једну крштеницу или документ да стоји та националност. Ђилас је признао да је то био побачај интелектуални и да је спроводио политичку директиву. Вама нико не брани да будете то што осјећате али сте свјесни да је то сурогат и да свако чепркање по прошлости производи саолитање о српске коријене. Е то ствара фрустрације и тјескобе.
Зато се не сјекирај за разлику од Тита ти имаш поријекло, мој Масја!
Masa, kako si jadan. Samo neostvareni, jadni i nedovršeni reaguju tako isprazno i maliciozno.
Miśna , što se tako naśekira , pušti đa’ola , ne može uspjeti svaki put , biće to bolje komotno .
Što ću ja kad u bajke ne vjerujem , to dođe sa godinama , viđećeš kad porasteš .
Мој Масја нико никоме не брани да буде и Кинез ако је косоок. Ако је кривоок и тако гледа и то је искривљено али оправдано гледиште – виша сила. Ако је кривомозг онда је то случај за струку. Струка је у твом случају неумољива. Родитељ твоје нације друг Ђидо је на крају признао да је сурогат и да су Црногорци најчистији Срби. Све што је написано на тлу Црне Горе надахнуто је српством. Тако да се немој сјекирати за разлику од Броза твоје поријекло је познато.
Mene su kod vas najinteresantnije laži u koje sa tolikom upornošću pokušavate ubjediti ostale koji su odbili da se posrbe !
Naravno da imam dokaz da mi se prađed pisao crnogorcem kad je išao u Ameriku 1904 , kao uostalom i ostali iz crnogorskih plemena , od banjana , drobnjaka i pivljana , pa do kuča , vasojevića ….
Ali što je bolje vama bilo kakve činjenice iznositi , vi vjerujete u svoj mit i to je to , a ja vas podśećam da ste isti vi dadašnji srbi , bili nacionalni crnogorci do 90-tih !!
Добри мој Маśa
Покажи тај доказ и ја обећавам да ћу се истог момента иселити из Црне Горе. Крсто Поповић се у својој путној исправи Service des Passaports број 9121 издатој у Лијежу, Белгија, 18.10. 1921 године изјашњава као Србин.-
De natininalite Serbe. И сва ова племена која помињеш су српска племена која су битисала ван старе Црне Горе ван те четири митске и епске нахије и касније су припојена Црној Гори, као Васојевићи после Балканских ратова.
Твоја тјескобе су спицифичне природе, али их из пристојности нећу карактерисати, међутим ни једна искључивост није добра. Мени не смета што си ти Црногорац са периферије и што мораш да доказујеш своје црногорство мржњом. Ја сам оно што су ми били сви, од Црнојевића до данас Срби. И то најчистији из Катунске нахије, жиле куцавице Црне Горе? И био сам поносан на своје црногорство не као националну већ географску и етичку одредницу, док оно није постало синоним за анти српство. Или боље рећи постало је западна Херцеговина. Мој ђед би те приупита’ : “ А окле си ти јадо те тако зборош?! Чеговић бјеше!? А ти си од оних што су се у један мах турчили па узели презиме да богу буду ближи”! Дакле свака фобија има корене. Националне фобије своје упориште траже у кризи идентитета.
Е сад виђи, соколе: Стање индивидуалне мржње је болест појединца. Масе – колективна фрустрација. Вама су проблем само Срби и нико више. То што Вам арнаути разваљују државу и муслимани мозак вршећи власт са два посланика и правећи накарадне законе, што Његоша проглашавају злочинцем, што вам уринирају по памћењу…, то није проблем. Није проблем што у Рожајима, Гусињу и Улцињу не наплаћујете порез. Проблем су Срби. Е ту патологију је најбоље дефинисао добри Меша Селимовић : “ Ми смо рукавац реке превелик да би га земља упила, мали да би постао језеро. Спрдају се с нама браћа и душмани а ми се бранимо мржњом и инатом”.
“Некад бејах Циганин а сада сам Ром
Каква дивна промена у животу мом “
… Juče kao ljudi proslavismo lijepi 4.maj!
Kada je ono, što gođ da je, i ono muljosalo.
Nije nama otad svanulo, ali jutrom gledam, otud vedri.
Samo što nije!
Ђико, осећам да си Титов пионир, следбеник и покусни кунић. А сад, кад већ деценијама у вјечна ловишта обитава, спочитаваш му кривицу за српски род. Чудо да је Броз претека од четничких јунака и поживио тако дуго.
Osjećaj, što ću ti ja!?