Томпсоне, ти си Србин, да ли знаш своје поријекло?!
1 min read
Свима је већ познато да су наше „комшије“ Хрвати своје сребро на Свјетског првенству у фудбалу прославили уз лично присуство контроверзног хрватског пјевача Маркa Перковића Томпсона. Он је у аутобусу са фудбалерима Хрватске у Загребу уз грљење и пјевање усташких пјесама, био једини услов хрватксе момчадије на повратку кући.
Веома добро познати стихови некадашњег бившег угоститеља који се током домовинског рата латио оружја и по истоме добио надимак Томпсон.
Неки од стихова представљају и Томпсону химну:
„Јасеновац и Градишка Стара,
То је кућа Максових месара.
У Чапљини клаоница била,
Много Срба Неретва носила и
„Ој Неретво теци ми на страну,
Носи Србе плавоме Јадрану.
Кроз Имотски камиони журе,
Возе црнце Францетића Јуре.“
Све ово и не би било толико чудно да је можда неко друго презиме у питању, можда неко које звучи овако баш хрватски, али истина је сасвим другачија. Презиме Перковић је црногорског поријекла, а ево и саме истине коју сам позвана да јавно напишем и потврдим ону стару народну „Ако је Турчин крвав до лаката, потурица је до рамена“.
Ми Перковићи (моје дјевојачко презиме) смо из Црне Горе, има нас са Чева од којих су моји, из Куча и знам да на приморју има Перковића. Ови са Чева су поријеклом од славног братства Вукотића и сви славимо Светог Арханђела Михаила, ови из Куча славе Митровдан, док ови које знам са приморја славе Светог Николу.
Прије више од пар вјекова, од ових мојих неки су пошли на Косово, неки су преко Гацка отишли даље па их има и у Босни током времена исламизовани и ови у Хрватској од којих је дотични господин који се у свом уштаству доказао.
Тамо такође постоји и мјесто које се зове Перковић негдје аутопутом од Загреба, не знам тачно сада, мада сам сликала када сам пролазила туда. Summa summarum: Томпсоне бих те питала зашто толико мрзиш то што су ти преци били, чему толики јад и жал? Шта год урадио и колико људи на покољ Срба позвао, остајеш и сам поријеклом Србин и то из Црне Горе!
П.С. Да ли се можда сјећаш и своје крсне славе?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Wow that was strange. I just wrote an very long comment
but after I clicked submit my comment didn’t appear. Grrrr…
well I’m not writing all that over again. Anyways, just wanted to say wonderful blog!
Срби се помињу у време кад, у тим документима, нема помена о Хрватима, нити о хрватским државама. Помињу се у деветом столећу само Срби и словенска племена, а од кнежевина: Славонска и Далматинска. Ни у владарским титулама нема помена о Хрватској. Кнез Борна, за кога званична историја Југославије пише да је хрватски кнез, означава се само кнезом Гудушчана и Тимочана, или, касније, кнезом Приморске Далмације. (Значи, био је кнез у Србији, па кад је прешао на територију под влашћу Франака, постављен је за кнеза Приморске Далмације — не Хрватске Далмације, како кривотвори историја у Југославији).
Аустријски државник гроф Јохан Кристијан Бартенштајн, саветник царице Марије Терезије — 18. столеће, потврђује чињеницу да су Срби у Хрватској и Славонији староседелачко становништво:
А већ су цар Рудолф Други и цар Матија, као краљеви Угарске, нашли били право (признајући да су Грци или Власи /Срби/, који у оним крајевима станују, обадвема краљевинама: Славонији и Хрватској, итекако помогли тиме што су Турке задржали од даљег упадања у ону прву) да им најснажније осигурају уживање свега онога што су год за њихова доба имали, ако би то лежало у једној или другој од ових двеју краљевина.16
Уверљиво колонијално аустријско грађење тзв. Хрвата од Срба, изврсно је уочио наш савременик Светозар Борак. Он је у књизи „Срби католици“, уверљиво описао основу хрватизације Срба, која је истоветна мађаризацији Срба. Основе оба ова противсрпска подухвата у 19. столећу се могу препознати и у противсрпском државном деловању у Југославији – од 1918. до 1990, јер је и у њој занемарена српска народност, а наметана Србима припадност југословенсгву, чему су православни Срби, у огромној већини, били подлегли. Радије су уписивали да су југословенске народности, а не српске – а српској су припадали.
Погледајте овај његов натпис који није двосмислен – писан је у вези с настојањем мађарских интелектуалаца из 16. и 17. столећа, да се народни мађарски језик почне користити у књижевности и државној администрации (као и словенски, или славонски – како су именовали српски језик), јер тадашњи мађарски језик није био дорастао тим обавезама – постаће службени језик тек у 19. столећу. Поред осталог, др Андраш Давид обавештава, да су на словенском језику, у четвртом столећу Нове ере, поред „Библије“, писане и литургије:
„Ово сам светом серјозношћу размотрио, будући да неколики народи – припомени се Немаца, Чеха, Француза – располажу скоро целом ‘Библијом’ преведеном на свој језик. ТАКО, БЛИЗУ` НАС, И СЛАВОНСКИ, НА КОЈИ СВЕТИ ЈЕРОНИМ – НЕ САМО ‘БИБЛИЈУ’ НЕГО НОВИЈЕ, ПРЕМА ХЕБРЕЈСКИМ, ГРЧКИМ И ЛАТИНСКИМ ТЕКСТОВИМА, И ЦЕЛУ ЛИТУРГИЈУ ПРЕВЕДЕ НА ЧУДЕСАН И ВЕОМА ФИНИ НАЧИН“.
Дакле, овде се јасно види, да се избегава спомињање српског народа и српског језика у Далмацији – у 4. столећу после Христа. Словенско име се спомиње тек у 6. столећу Нове ере, а проф. др Андраш Давид уписује, да је реч о словенском језику и у четвртом столећу Нове ере?! Значи, као и сви европски стручњаци (па и српски), уклања чињеницу – да је „Библија“ на српском језику и пише, да је ово дело на „словенском језику“. Тај израз ће се, временом, наметати као „хрватски језик“, а Срби Далмације ће бити проглашавани Хрватима.
Уместо „Срби“, уписивати „Словени“, а те „Словене“ сматрати Хрватима
Ова подвала је донела огромне плодове – за стварање слике о наводној хрватској држави у Средњем веку и наводном хрватском народу. А постојала је само српска држава и српски народ у Средњем веку. За обману о хрватском народу је коришћен латински језик. Кад је у неком извору писало (на старолатинском, старогрчком, арапском, или јеврејеском језику) „српски“ – тај израз је замењиван и стављано је: „словенски“. А после је тај израз у 19. столећу замењиван новом речју: „хрватски“. И тако, уместо српског народа, читаоцу се наметала крива представа – да је реч о хрватском народу. А кад се српски народ представља за хрватски, онда се и српска држава именује за хрватску, или српски завичај (рецимо Далмација) за хрватски.
Повјест (историја) у Југославији, од 1918. до 1990, није се придржавала научних темеља – обавезујућих при представљању прошлости држава и народа. У блиској будућности, биће објашњене њене ненаучне вратоломије и то ће запрепастити сваког човека здравог разума. Упитаће се – да ли је могуће да милиони школованих људи, пуна два столећа, нису могли уочити потпуна кривотворења о наводној хрватској држави у Средњем веку? Даље, да ли је могуће, да нису приметили да Хрвата, као народа, није било до 19. столећа и да ти новостворени Хрвати у 19. столећу преузимају српски језик и зову га хрватским језиком? Па ако је тај народ обликован тек у 19. столећу, како се могло веровати у то да је тај народ имао државу и пре 19. столећа – у Средњем веку? Ако није било хрватског народа у Средњем веку, онда није могла тада постојати ни хрватска држава. Значи, хрватска држава није постојала у Средњем веку! Наравно, оваква појава у повјесној (историјској) и језикословној (филолошкој) науци ће бити предмет изучавања и медицинске науке (да би се открила појава умног слепила).
Ових година су многи Срби католици завирили у црквне и државне архиве и пронашли су документа о месту и времену покатоличавању својих предака, а многи јавно признају, да су им родитељи и дедови преносили усмено те податке, који су се чували у оквиру породице – као највећа тајна. У Београду ће, ускоро бити објављена и дела Срба католика о томе – приповетке и повјесна тумачења.
Оно што је најзанимљивије при овој појави је чињеница – да хрватске државне и научне установе и католички високодостојници не полемишу с писцима ове истине о хрватској вештачкој нацији, јер схватају да би полемика изазвала велико државно и национално узнемирење. Надају се да ће тишина обезвредити и уклонити из јавности ове истине о хрватској вештачкој нацији.
Учестали су гласови из Хрватске, праћени чланцима у новинама, часописима и на Интернету, да је хрватска нација вештачка и да су је колонијалне државе Западне Европе (Млетачка Република, Аустрија, Немачка и Ватикан), од 18. столећа, стварале – да би се онемогућило успостављање Србије на српским повјесним и етничким земљама. У ово време и у овим државама су православни Срби присиљавани на католичење, а онда су приморавани да се зову Хрватима и да свој српски језик, такође, зову хрватским. А у 19. столећу је Аустрија избацила из употребе хрватски (или словеначки) језик – прогласивши га „кајкавским дијалектом“. Значи, хрватска нација је створена од Срба католика – у Далмацији, Истри, на јадранским отоцима, Лики, Кордуну, Банији, Славонији, Срему и Барањи и од словеначких племена у Загребу и околини (у Загорју), којима су придодати и хрватизовани Јевреји, Чеси, Словаци и Немци.
Срби католици сматрали су да је уједињењем са Србијом и стварањем Југославије 1918. решено њихово национално питање. На разбијању Југославије радили су римокатолички клерикалци и хрватски сепаратисти. Католичка црква имала је највећи утицај на католичке сеоске масе. Срби католици су масовно пришли соколима. Савез сокола је окупио све оне који су били за очување Југославије. Зато су били изложени нападима удружених клерикалаца и ХСС.
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима Срба католика, Југословена и сокола. Поводом забране прославе Дана Уједињења 1 децембра 1939. у листу „Дубровник” је објављен чланак који је потписан са Цавтатска омладина и у коме се истиче: „Ради тога свог вјеровања, још под мрском Аустријом тешко је страдао изгнанством, таоштвом, мучеништвом у утамничењу, невољама у дезертерству и осталим многобројним малтретирањима, која су црножуте авети искаљивале на многим патриотима нашега родољубивог мјеста. …Али Југославија, … остати ће вјечно чиста и сјајна као сунце, … А Ти, стара наша мајко, Србијо као некоћ када су тебе ради очеви наши, браћа и сестре наше у изгнанству, у тамницама и прогонству, у мукама и патњама свој дух челичили; као онда, када су у Теби сва слободарска уздања била, обраћа се Цавтат твој и моли те и преклиње : Устај Србине, сложи се, не клони – правда те зове, на ово наше сиње Јадранско море! “. (9)
У име Срба католика Лука Боне, Божо Хопе и др. М. Грацић из Дубровника упутили су 15 јуна 1939. барском арцибискупу и Примасу српском др. Николи Добречићу представку о потреби отварања Српске католичке богословије у Бару. У листу „Дубровник” објављена је представка писана у очи Видовдана 1939. „Једна потреба и једно право Срба католика” послана бану Зетске бановине на Цетињу, а достављена Арцибискупу Барском и Примасу Србије, претсједнику владе и министарствима Правде и Просвете у Београду. У представци се износи : „За католике Београда и предратне Србије, за католике Црне Горе, Војводине и Далмације, потребни су су нам родољубиви српско-католички свећеници. Данашњи свећеници нису српски родољуби. Нека ови примјери илуструју рад њихов: Позната је вриједност Соколства у нас; оно је цемент у темељима Југославије. …Католички Епископат је заузео негативни став према Соколству. …Али дјеца из мјешовитих бракова изошташе са соколских часова, јер им мајке забранише да више иду у Соко. Приликом посјете у цркви мајке су добиле наредбу да своју дјецу више не дају у Соко. Па други примјер : у царском Скопљу излази већ 12 година католички лист „Благовест”, па у мјесто да служи ширењу и јачању српског имена у тим крајевима, он проналази у католицима Старе Србије Хрвате, као што их о. Петар Влашић налази у најисточнијем дијелу Баната. Ми нисмо у стању да контролишемо, шта се све не наређује путем цркве нашим католицима, али су ово очигледни докази : да католичка црква у Србији, Црној Гори, Војводини и Далмацији, иде насупрот интенцијама Српског Народа.” (7)
СРБИ ДУБРОВЧАНИ КАТОЛИЦИ ПИШУ О НЕДЕЛИМА ОНИХ КОЈИ СЕ ОПРЕДЕЉУЈУ ЗА ПРИПАДНОСТ ХРВАТСКОМ НАРОДУ:
Напади клерикалаца и хрватских сепаратиста на соколе настављали су се. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку Милану Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. Старешинство дубровачког соколског друштва закључило је да је соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. (6)
Ha,ha,ha!!!
Влајко, не опомиње те портал да брзо објављујеш, то ти је то претраживача!
Друго, тачно сам знао да је ово неки домаћи изрод, нико као наши….
Sta su Hrvati ako ne pokatoliceni Srbi.
Tako, tako, srpska balafurdijo, punom parom u svoje nestajanje! Umjesto da i za onog najrodjenijeg ko se pokaze kao los covjek, kao nemoralan, kao izdajnik, kao bitanga ili pak ustasa, kazes – „Ti nisi Srbin, jer da bi bio Srbin, moras biti čovjek“, ti pokusavas da izvedes teoriju da su Pavelic, Francetic, Luburic, Thompson – Srbi. A čemu nesrecnici? A sto ce vam takvi Srbi? Sto hocete time da postignete? Od cega ste to oboljeli?
Snivate li to i dalje neke bratskojedinske snove ili mastate da cete zivjeti u velikoj drzavi dje ce se i ovi koji imaju bratske krvi do pojasa, samo proglasiti Srbima, i svi ce biti srecni?
Shvatite, ovce nesrecne, da je to sada drugi narod, hvala Bogu.
Nas crnogorce , potomke starih dukljana , ne zanimaju svađe jugoslovenske braće hrvata i srba , to što je ovaj Perković poreklom crnogorac nas ne interesuje , eto je i onaj zkločinac Karadžić poreklom crnogorac , a pola hrvata i srba poreklom crnogorci !!
Crnogorci oće dobre odnose i sa hrvatima i sa srbima , nijesmo maniti da se petljamo u njihove sukobe !
Masa je cvijet mlade nacije dukljansko-montenegrinsko-crnogoricne.
Netačno , ja sam crnogorac jer mi je to bili otac , đed , prađed , čukuđed …do potonjeg pretka , a ti si srbin postao 2003 godine , takve narod zove posrbicama , srbima iz inata , crbima …
Djede ti je po sopstvenom priznanju bio srpske vjere,vrati mu se…
Cuti g….. od g….. . Ako si pravoslavac djed i pradjed ti nisu mugli bit CRNOGORCI no SRBI bez ako nisi MUSLIMAN ili ARBANAS . Reci kako se prezivas pa cemo lako utvrdit ko si i odakle si .
Ne vjerujem da je g…. od g…. no je samo g….
Ти си ипак „хрватско цвијеће“ јер немаш никакав доказ за то што написа. Немој само и лудару завршити као о твој „црногорац“ Секуле Дрљевић. Опасне су то работе али на крају не помаже ни сав новац који си вриједно зарадио…
… Sve si nam obijasnio!
Ajd sad, blagoš meni, na duži zasluženi odmor.
Ljudi mijenjaju religiju isto kako su Rashani Nemanjici promijenili vjeru svojijeh ocheva, a njihovi oci promijenise njihove slavne Bogove I useshe katolicanstvo. Dogadhja se, jeli. U razvijenijem dijelu svijeta promijeniti religiju za individuu je ka popit chase vode. To je neko lichno ubjedhjenje, I to neodredhjuje ko je kojega etosa. Ako se uzme Romejsku religija za postavku da ko unju vjeruje mora da je Srbin, onda su I Bugari I Grci I svi ostali koji uzeshe uvjerenje Romeja Srbi, jeli.?
Sto bi reka, da je Perkovicev prandjed otisha u Srbiju, onbi danas Srbin bijo. da je osto odhje oni bi danas Crnogorci bili, otishli u Hrvacku odole ka I mnogi, I to je to. Procenat “ E“ gen pula u Srbiji, koji je definitivno predominant Albanski gen pol ide do 35% u danashnoj Srbiji. Ti Srbi nijesu Albanci nego su Srbi, ito 35% Srba danas je Arbanashkoga porijekla, pa sto? I Karashjordhjev dhjed je bijo Arbanas, Kliment, pa njegovo potomstvo nije naklonjeno njegovijem predcima, jeli?
No ovo me dovodi do zakljucka,_ vjerovanje neodredhjue nacionalnos lishe Srba, posto nebi imali neki drugi nacin da okarakterishu sebe. Treba se realno gledat I be samo sa svoje bande. A to ko je choek, a ko nije chojek je drugo podpitanje, i otome drugom prilikom.
1912 kad se formirala Albanija imala je 1 000 000 stanovnika od toga pola Albanci pola nealbanci Srbi ,Grci,Cincari ,Makedonci itd.A od tih pola sto su Albanci veliki dio je bio albanizovani Srbi.Dan danas veliki broj geografskih toponima u Albaniji su srpskog porijekla sto govori da su tu zivjeli Srbi.
Skadar je bio srpska prestonica .Skender beg Djordje Kastrioti cistokrvni Srbin itd itd.
Karadjordjevici su slavili slavu svetog Klimenta zato neki brkaju i podmecu kao pristalice Obrenovica da su od Klimenta ali se dokazalo da nisu a klimenti su inace albanizovano Srpsko Bratstvo.
Ти прво треба да се елементарно описмениш, па да се мало едукујуеш, па тек онда да понешто коментаришеш.
Ostrogot – И Секула Дрљевић је мислио тако и просипао сличне небулозе 5 – 6 година пред смрт… Завршио је јадно, у лудару код својих ментора ( одсрбица)… Дакле најстарије поријекло свих народа, невезано за вјеру, на овим простора јесте Српско… Када су разни окупатори освајали ове просторе или на други начин покоравали велики народ, говорили су исте приче као твоју и новцем и силом цијепали један народ и тако од мањих дјелова стбарали себи породну слуганију и нове народе од исзог. У зом метежу Срби успијевају да се изборе за своју вјеру,језик и цркву, трудећи се да преко њих држе преостале Србе на окуп. Тачка.
Ovo što me opominjete da često komentarišem i da malo usprim je uvrijedljivo.Možda nemate vremena da pročitate sve komentare od ogromnog broja posjetilaca pa se baš umoriste.Evo obećavam da više neću nijednom otvotiri vaš sajt,a time ni komentarisati.
… Zna svoje porjeklom kao i svaki hercegovački i dalmatinski danas Hrvat!
Baš zato što zna …
Врло је трагично да се у тој данашњој Рвацкој ни један успјешнији Србин не смије ни дан данас слободно изјаснити. Ни Дедић, ни Шербеџија, ни Новковићи, ни Вранковић, ни Штулић, ни Ђурђица, ни ….. Какав су страх изазвали усташко-клерикални злочинци. И када данас видите ове поједине смрадове од људи, у Црној Гори што би ишли истим путем, јер не знају што је човјек, шта је вјера, шта је вишевјековна традиција и који се преко ноћи одричу свега, онда нормалан човјек са том сиротињом не пожели дијелити ни простор ни вријеме.
Џони Штулић је ово рекао који народ живи тамо одакле је он:
„Mislim da se, u Jugoslaviji, sve dešava kao voda: sa višeg na nlže. Tako i Ijudi: oduvek su se selili ka nižem, ka moru. Ne sećam se da je neka civilizacija išla od mora do unutrašnjosti. Migracije na ovom tlu, a poslednjih nekoliko stoleća, to najbolje i potvrđuju. Pola Dalmacije je otišlo preko dalekih mora, bolesti dolazlle i uništavale cele gradove. šta onda rade fratri? Nasele Ijude iz zaleđa. Umesto njih u zalede dođe neko drugi. Ko je to mogao da zauzme, naseli? Otkud se taj svet spuštao nego od onoga što nazivamo Srbijom? Ja mislim da je, zapravo ne znam za Sloveniju, ogroman procenat Srba. Samo da bi se u ovim krajevima moglo živeti, moralo se biti katolik. To je tako u poslednjim vekovima.“
(Џони Штулић интервју; лист „ЋАО“ ванредно издање „Легенде осамдесетих“; март-април 1990. (Разговор вођен у Загребу, Шумски двор, 26. септембар 1989.)
https://web.archive.org/web/20160313050757/http://www.akordi.rs/arhiv/azra/azra.htm
Иначе је одбио и хрватски и македонски пасош:
„Хрватски не желим, а српски не могу да добијем“
http://www.politika.rs/scc/clanak/110442/Otimanje-o-Dzonija
Изјавио је и ово:
„Ja sam AZRA i jedini plaćam članarinu i nemam nijedno hrvatsko krvno zrnce“
http://tris.com.hr/2016/04/branimir-stulic-ekskluzivno-za-tris-nemam-ni-jedno-hrvatsko-krvno-zrnce/
И ово:
„Nikada nisam ništa imao ni s kojom vladom. Uostalom, što me stalno petljate s Hrvatskom? Hrvata ionako nema barem 600 godina. Što uostalom znači biti Hrvat i koji je to duh specijalni hrvatski?“
http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/947articleType/ArticleView/articleId/2182/Default.aspx
И ово Алки Вуици:
„Zašto pričaš srpski?“ pitala sam. „Ti si ipak Zagrepčanin?“
„Moja Vuica, svet ide prema jednostavnosti, sve postaje čistije… Jedini pravi jezik i razvijen na našim prostorima je – srpski!“
Nisam mogla vjerovati vlastitim ušima.“
http://www.nacional.hr/clanak/21541/doni-zasto-zivis-bez-love-i-domovine
intervju reviji Istok 1998 :
Na prostorima bivše Jugoslavije postoje samo tri etničke grupe naroda: istočni Srbi, zapadni Srbi i radikalni Srbi. Istočni Srbi žive na području Makedonije, Crne Gore i Srbije, zapadni Srbi su u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji, a radikalni Srbi su ustaše i četnici!