Торесен: Срби су у логоре Норвешке слати као робови само зато јер су били Срби

Срби су у логоре у Норвешку довођени да буду робови само зато јер су били Срби, каже историчар и писац Кнут Фловик Торесен, аутор књиге „У Норвешку, у смрт“, која говори о ратним заробљеницима који су током Другог светског рата били депортовани у норвешке логоре смрти.

„Књига је сведочанство Николе Рокића, сведочанство које је сам записао, а ја сам га уобличио и сместио у шири контекст. Никола Рокић био је официр који се никада није вратио у тадашњу Југославију. Остао је у Норвешкој, основао породицу и мање-више био је заборављен. Успео сам да обелоданим његову животну причу“, испричао је Торесен за РТРС.

Рокић је, каже, депортован из окупиране Србије у Норвешку, у јуну 1942, и преживао је неке од ужасних норвешких логора током три или три и по године, колико је провео у њима.

Рокић је само један од 4.049 депортованих заробљеника, од којих су, према подацима са којима се располаже, 95 одсто били Срби.

„Послати су из немачки окупиране Србије и такозване Независне државе Хрватске. Као што сам рекао, већином су били Срби, али не смемо заборавити да је ту било и других народа“, прича Торесен.

Они су, каже, у Норвешку били депортовани да би градили путеве, пруге и другу инфраструктуру.

„И Норвешка је у то време била окупирана, од немачке војске. Немци су по сваку цену хтели да обнове путну инфраструктуру, посебно у северном делу Норвешке где је недостајало путева, пруга и целокупна путна инфраструктура била сиромашна. Ти људи су послани да буду робови у Норвешкој“, каже Торесен.

На почетку је, прича, то био договор између немачког администратора у Норвешкој – Јосеф Тербовена и Аугуст Мајснера – вође С С-оваца у Србији.

„Пошто нису добијали довољно радника из Србије, у помоћ су позвали усташе, који су им помагали тако што им слали логораше из Јасеновца. Из Јасеновца је било послато 1.700 логораша у Норвешку. Били су то Срби са Козаре, као и из села Млака, Јабланац, Јасеновац….“, наводи Торесен.

Прецизира да су из јасеновачких логора у Норвешку као робови слати искључиво Срби само зато јер су били Срби.

„У том смислу, Норвешка је била испостава усташког геноцида. Морам да истакнем да су бројни Срби који су били послати у Норвешку били партизани. Али то је само део приче. То је прича која је причана током комунистичког периода, као део успостављања југословенског индентитета, братства и јединства“, навео је Торесен.

Његова књига је штампана 2015. године, а сада би се, истиче, могла испричати права прича, јер се поседује више података о геноциду над Србима, као и о томе зашто су многи страдали у Норвешкој.

„Јер чим су мушкарци из Јасеновца послани на ропски рад у Норвешку, њихови чланови породица – жене, деца и старији чланови – одмах су убијани у том логору. То је био начин истребљења српског народа. У првој години у логорима су били ужасни услови. Први логораши су у Норвешку транспортовани у јуну 1942. године и били су распоређени у пет логора које су водили С С-овци. Тако да су главнокомандујући имали искуства нацистичких логора“, каже Торесен и наставља:

„Услови у ових пет логора у северној Норвешкој били су застрашујући. Статистика смртности односно убистава у логорима у првој години била је од 70 до 80 одсто. Умирали су од тешког рада, од изгладњивања, смрзавали су се до срмти, умирали суод болести, масовних убијања, насумичног насиља, нису добијани никакву медицинску његу. За њих су логораши били само радна снага, нису третирани као људска бића. Логоре у Норвешкој описао бих као логоре смрти за робове“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: