Традиција челичења: Зашто је руски народ отпоран на хладноћу и лако савладава све изазове

Традиција челичења потекла је са крајњег севера Земље, из региона у којима је температура ваздуха изузетно ниска, а снежне падавине присутне скоро током читаве године. У таквим условима преживљавају само најјачи и најотпорнији. А значи – они који су се на време, у најранијем детињству, челичили. Како је то изгледало? Врло сурово, али, било је животно неопходно.

Челичење је одвајкада део руске културе

Народи Јакутије су, на пример, своју децу челичили он првога дана, и то тако што би их неколико пута дневно износили напоље на снег, голишаве, и натрљавали снегом и поливали леденом водом. И други северни народи су имали ову праксу одвајкада, како би се њихова тела навикла на ниске температуре, а карактер – на савладавање наизглед несавладивих изазова.

Ова традиција се касније пренела и на Царску Русију, где су маме и тате своју децу остављали у колицима да спавају напољу (уместо у топлој кући), а касније их купали у бањи и затим „бацали“ у снег. Они који су живели поред језера су чак и пливали у леденој води. Захваљујући оваквим условима одрастања, деца би од малих ногу развијала изузетно јак имуни систем.

Међу присталицама челичења биле су и многе познате историјске личности: чувени командант пука, Александар Суворов, је од малена ишао у бању, а затим неколико сати голишав ходао по снегу, док је Александар Сергејевич Пушкин свако јутро практиковао купање у кади пуној леда. Ова пракса књижевнику је била превентива за одлазак код лекара, како је и сам говорио.

Челичење се пренело и у СССР и Русију

Са доласком нове епохе, ова традиција нимало није изгубила на значају, већ се, напротив, само учврстила у руској култури. Тако су у Совјетском Савезу почели да ничу „као из воде“ здравствени комплекси, санаторијуми, у којима је народ уз помоћ стручњака пролазио кроз читав процес челичења, како би се опште здравље нације подигло на виши ниво.

Слично је било и са вртићима и школама – у многим од њих постојале су посебне групе, за децу чији родитељи желе да се она челиче, у којима би се малишанима кроз различите програме постепено јачао имунитет. Ово је било итекако делотворно: постоји низ доказа да су деца у овим групама за само годину дана постајала чак двостурко отпорнија на болести.

Данас, у савременој Русији, ова традиција и даље живи: широм земље маме своју децу по највећем мразу сатима шетају у колицима, док одрасли често током зиме одлазе у планине или на језера, где се обавезно „бањају“, а затим тако врели скачу у снег или залеђено језеро. Ова пракса странцима, а нарочито онима из топлијих крајева, увек изгледа застрашујуће, али је Русима она уписана у генима.