Традиционална прослава Савиндана на Цетињу 1903: Након литије, говор о значају Светитеља за духовни напредак Срба
1 min read
Прослава Савиндана на Цетињу, 1906. године
На старом Цетињу дан Светитеља Саве слављен је традиционално као највећи празник током којег су организоване прославе за све узрасте и слојеве друштва, а српски народ пријестонице позивао је на очување историје и културе Срба како би се његовао дух нашег народа.
Текст из цетињског листа ,,Глас Црногорца“ о који је објављен 20. јануара 1903. један је од многобројних доказа који потврђују љубав старих Цетињана према светосављу и СПЦ.
– Цетињска мушка и женска основна школа и ове године прославила Св. Саву на врло свечан начин, а на име не само да је прослављање чињено прије подне у мушкој основној школи, већ и послије подне у Зетском дому, писало је у тексту насловљеном ,,Светосавска прослава“.
,,Глас Црногорца“ описао је ток свечаности, наглашавајући како је била одржана литија од манастира до школе коју је предводио митрополит Митрофан Бан.
– Потом је г- Радомир Кривокапић, учитељ, држао говор – лијепу импровизацију у којој је изнио неколико рефлексија о значају рада Св. Саве за српски напредак у духовном погледу, истицало се у закључку текста старог цетињског листа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Тамо где су Срби нестали или постали део друге нације (пример Шопски Срби, Срби из Босне и Херцеговине, Срби из Северне Македоније, из Северне Грчке, из Далмације) и ништа није предузето од прве генерација потомака да се они врате у српски корпус, онда значи да су то били лажни Срби, ни мање ни више и који су се лако продали, ем „хрватима“ током 19 века, ем бугарима крајем 19 века, ем турцима, ем комунистима и усташама у 20 веку ; а пример од лажних Срба, фамозна хибридна чудна нео-усташка-титова либерлана про-западна пета колона од српске опозиције у Србији, од прилике преко 300 000 паразита који заслужују бити протерани из Србије, да им се одузме имовина, држављанство и забрана повратак у отађбини.
Не вреди сада кукати и поново играти „утакмицу“ шта би било да је било, када очигледно није било то што је могло да се деси. Тамо где Срби нису се вратили српском етничком корпусу, тамо више нема Срба и треба ставити тачку на ту причу једном заувек. Тешко ћемо поновити оно што тренутно Руси раде у вешатчкој творевини под именом „украјина“, а то значи повратак Руса из лажне државе „украјине“ у оквиру руског етничког корпуса. То смо пробали током балканских ратова 1912-1913 и крајем 1918 када су се Срби из ЦГ и Србије ујединили у једну државу, да би месец дана касније издајник и масон „александар карађорђевић“ вршио политичко самоубиство када је утопију Србију у одвратну злочинчку С Х С, односно у Југославију.
Крај приче и кукањa, морамо се опростити једном заувек од бивших Срба који су се продали као проститутке.
I tako je bilo sve do 1945 kad po direktivi i prijetnjama komunista naglo prestaje vjerski zivot svuda pa i na Cetinju koje je do tad bilo najjaci vjerski centar Pravoslavlja i Svetosavlja. Eto sto je ucinio komunizam i bezboznistvo za taj kratak period od ljudi u Crnoj Gori a posebno na Cetinje dje su dio ljudi od najvevih Srba i pravoslavaca postali najveci neprijatelji Srba i pravoslavlja, pa dozivjesmo da se na Cetinju ponosno i masovno pjevaju ustaske pjesme i velica klanje Srba i katolicka vjera a napada pravoslavlje i psuju svestenici cetinjskoga manastira. Bolest jest svacija no ovi mladi ljudi su toliko zatrovani da im nazalost nema lijeka.