Традиционалне Видовданске свечаности у Беранама

У Беранама су одржане традиционалне Видовданске свечаности 2018. са слоганом “…Су чим ћемо изаћ пред Милоша…“

На Видовдан 2018. одржане традиционалне Видовданске свечаности у организацији Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица и Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ – Беране 28. јуна 2018.

На Видовданских свечаности обиљежена је крсна слава Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране у ресторану “Огњиште“ власника Зорана Рачића. Скуп је, послије резања славског колача и благослова од стране протојереја ставрофора Драгана Ристића, поздравио Горан Киковић, почасни предсједник Удружења који је истакао следеће:

‘Драга браћо, часни оче,
Желим да се захвалим на награди “Лазарево слово“ и да кажем коју ријеч о данашњем дану.
Прије пуних 629 година догодила се једна од највећих битака онога доба – Косовска битка. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања, о њему постоје легенде и завјет Косовски.
Наше Удружење сваке године обиљежава своју крсну славу Видовдан. Крсну славу славе, драга браћо и сестре, само Срби од свих хришћанских и православних народа. Ми смо Удружење које чине потомци и поштоваоци оних јунака који су добровољно ишли у рат, не да освајају туђе већ да бране и ослобађају своје територије.
Зато се морамо данас, на Видовдан, сјетити свих наших јунака и ратника који дадоше животе “за крст часни и златну слободу златну“.
Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: “…су чим ћемо изаћ` пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе докле сунце грије“. Или да се сјетимо и оне чувене Његошеве: “Ој, Милоше, ко ти не завиди, ти си жертва васколиког чујства воистини гениј свемогући“.
Драга браћо, нигдје се није више славио Милош Обилић и кнез Лазар него у Црној Гори, јер највеће црногорско одликовање било је Златна Обилића медаља. Данас славећи Видовдан сјећамо се свих српских видовдана: и оног 1389., и 1914., и 1919., и 1989., и 2001., и овог данашњег, када су наша браћа Срби на светом Косову и Метохији опет у ситуацији да се боре за свој опстанак. Али, побиједићемо, браћо, као што су наши преци побјеђивали и када су послије 457 година ослободили Беране , и Васојевиће, и Метохију.
Ове године славимо и прослављамо значајне јубилеј: 100 година од ослобођења Берана у Првом свјетском рату у октобру мјесецу . Такође ове године славимо 100 година од Велике Народне скупштине српског народа одржане у Подгорици 1918 и присаједињења Области Васојевића Србији.
То су наши јубилеји, драга браћо и сестре. Зашто вам ово говорим? Ви као и ја све ово знате, али неки не знају данас ове историјске истине и чињенице него су, браћо, залутали, кренули су да траже брата у небрата, а брата да проглашавају за окупатора.
Могу ли бити окупатори Немања, који је рођен у Рибници, Свети Сава, који је нас Србе просветио, Милош Обилић, који има на Цетињу своју пољану, Његош, који је посветио “Горски вијенац“ Карађорђу, који је из наших крајева. Могу ли бити окупатори Миљан Вуков и Радомир Вешовић. Хоћемо ли данас на Буковој пољани да славимо војводу Миљанa или Мехмеда Али-пашу. Koга ћемо, браћо и сестре, то да славимо по Беранама: оне који су нам палили манастире или оне који су га бранили?
Куда смо се, браћо, то запутили? “…Су чим ћемо изаћ пред Милоша…“
Нека вјечно живи успомена на косовско јунаштво и на наше славне претке.
И догодине да Видовдан славимо у Призрену, ако Бог да. Живјели.

Потом је скуп поздравио предсједник Удружења Миличка Трифуновића ријечима:

Драга часни оче, браћо и сестре помаже Бог и срећна слава

Ми, браћо, данас сабрани овдје у славу Господа нашега Исуса Христа и св. Мученика Кнеза Лазара и св. Српских мученика косовских чврсто и недвосмислено јасно и гласно свима кажемо да је Косово света српска земља, да је Косово дио Србије. да је Косово наш темељ, наша духовност, наше грдно судилиште…

Ми смо данас заједно и са Србима у Београду и са Србима на Косову и Метохији, јер и нас боле ране Лазареве и плач Косовске дјевојке“, цитираћу ријечи великог српског пјесника Матије Бећковића да је “Косово – најскупља српска реч“.
“Пре шест векова ништа се на глобусу није догодило значајније од боја на Косову Пољу. И данас, после шест стотина Видовдана, за судбину српског народа ништа није пресудније од битке која траје на Косову и за Косово. Исход Косовског боја још се не зна, како оног негдашњег, тако ни овог данашњег“ .

“Овдје су данас окупљени потомци оних људи који су развили ратно добровољаштво као израз вјековне опредијељености српског народа за коначно ослобођење од вишевјековног завојевача.

Тако и организујемо Видовданске свечаности и дружења, доказујући да крв ратних добровољаца, тече венама њихових бројних потомака и поштовалаца.

Зато желим још једном да вас поздравим и позовем на дружење.

У оквиру манифестације одржана је промоција часописа, који његују српски језик и ћирилично писмо “Глас Холмије“ из Берана
У Културно-умјетничком дијелу програма наступали су пјесници: Вулко Шћекић и Дарко Јововић, гуслари Синиша Петрић и Боривоје Делетић, док је госте посебно одушевио естрадни умјетник Будо Кастратовић.

На свечаностима су уручене и традиционалне Видовданске награде.
Награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића коју додјељују “Глас Холмије“ и Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране под називом – “Радомир П. Губеринић“ – примио је академик професор доктор Јован Бабовић. Награда због болести није јуче уручена Бабовићу, већ ће бити уручена пригодном приликом .
Књижевну награду – “Ратко Делетић“ – која се додјељује други пут а коју је установио часопис “Глас Холмије“ – примио је пјесник Дарко Јововић. Награду је уручио предсједник Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању и предсједник Издавачког савјета “Глас Холмије“ Бранислав Оташевић.

Од ове године успостављену награду Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању која носи назив “Лазарево слово“ добио је историчар Горан Киковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: