Траговима руске емиграције: Отворена изложба „Изгнаници без своје воље“

У знак сјећања на стогодишњицу од доласка руске емиграције у нашу земљу у Библиотеци града Београда у сриједу у 11 сати отворена је изложба „Изгнаници без своје воље“. Изложбу, која открива историју живота писаца, стрип-цртача и других умјетника у егзилу, отвориће Александар Васиљевич Чепурин, амбасадар Русије у Србији, и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда.

Колики је утицај на културу, образовање и архитектуру српских градова имало 40.000 Руса који су прије сто година стигли у Србију, покушала је да покаже координаторка изложбе Наташа Булатовић, координаторка руско-српске културне сарадње у Библиотеци „Владан Десница“. Руски емигранти су промијенили не само изглед Београда, већ и културу и образовање. Четвртину наставног кадра Београдског универзитета чинили су руски професори, руски умјетници су обновили балет и оперу у Народном позоришту, док су њихове архитекте пројектовале велики број зграда, између осталих и Главне поште, Владе Србије и Генералштаба.

– На изложби ће бити приказана писма, биљешке, аутограми, фотографије познатих руских писаца-емиграната Ивана Буњина, Ивана Сергејевича Шмељова, Надежде Тефи, Алексеја Ремизова… Материјал за изложбу нам је уступио Руски фонд културе – каже Наташа Булатовић, напомињући да је овај фонд Библиотеци града поклонио више од 2.000 вриједних и луксузних издања књига за дјецу и одрасле и мултимедијалну грађу, које су након стручне обраде смјештене у новоотворени огранак у Сава центру.

У поставци су и новине и часописи, као и књиге и монографске публикације које Библиотека града Београда посједује о руској емиграцији, јављају Вечерње новости.

– Важан дио изложбе чине оригинална документа и друга грађа, насловне стране новина и књига на руском језику, које су се издавале у Србији, као и материјал из приватних колекција који ће се први пут наћи пред публиком – сматра координаторка изложбе.

Посебну драж овој изложби даће потомци руских емиграната. Долазак је најавио један од најпознатијих хроничара руске емиграције Алексеј Арсењев, писац и приређивач више од 30 стручних монографија, зборника, каталога и чланака на ову тему. Дио његове породичне заоставштине је у поставци.

– Међу најпознатијим руским емигрантима у Србији били су Толстојеви потомци, али нисам успјела да их пронађем – каже Наташа Булатовић. – Његови унуци били су овдје до педесетих година прошлог вијека. „Српска линија“ потомака великог писца посљедњи пут се окупила у Београду 2010. на великој свечаности „Толстојеви о Толстоју“.

У другом дијелу изложбе приказани су руски емигранти који су свој таленат испољили у Београду – стрип-цртачи Головченко, Ивкович, Кузњецов, Лобачов… Дио поставке сачињавају њихове илустрације дјела српске књижевности и српских тема из живота, њихови лични предмети, пасоши, писма, фотографије, пријаве боравишта… Иначе, ова грађа је дио изложбе „Руски стрип Краљевине Југославије“ који је за ову прилику уступила ауторка проф. др Ирина Антанасијевић.

У музичком програму учествују црквено-дјечји хор „Орлић“ из Батајнице и Валентина Сјеничић, ученица трећег разреда Девете гимназије „Михаило Петровић Алас“. Стихове које су стварали руски пјесници у Београду читаће на руском језику Данило Даниловић, ученик Филолошке гимназије, а на српском Валентина Сјеничић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: