Траје вријеме плаћених, безочних лажи

Пише: Јован Лакићевић

Ово наше вријеме у будућим генерацијама биће запамћено као доба страшних, безочних, монтираних и монструозних лажи. За наше прилике, довољан је примјер – Сребреница!

Отуда се озбиљно доводи у питаље и она  овештала латинска сентенца, по којој је „историја учитељица живота“. Која и чија историја?

Донедавно сам наивно мислио да она не може бити учитељица лошим ђацима и понављачима, који су нас на овим балканским просторима водили деценијама, па нам се, због тога, обавезно враћала  у свом најружнијем и најкрвавијем облику.

Откада је  „лобирање“, или плаћена лаж чак озакоњена у многим земљама тзв „западне цивилизације“, па и код нас, њихових  беспоговорних и безумних следбеника, више немам никаквих илузија. Историја Планете је збир најбезобзирнијих фалсификата, којима ни антички историчари не би могли да буду од помоћи. Ту и тамо, до нас су допрла   нека сазнања  као зрнца историјске истине, која само потврђују већ споменуто правило. Понајприје, захваљујући витезу и умном човјеку Милошу Милојевићу и Олги Пјановић, па, дабоме, и проферу Деретићу, којi су у нашој историографији, што рекао један од савремених црногорских челника, постале „персоне нон гратис“.

За ову прилику поменуо бих само неколико факата

Можда ће нам као илустрација  историјских заблуда тзв раног средњег вијека послужити „случај“ нама веома блиске Косовске битке, на коме смо изградили мит о  нашем Царству небескоме и васкрсењу након смрти,  славећи пораз, који је, заправо био – побједа! Историјска, дабоме. Самопроглашени, или, тачније, ни од кога проглашени „побједници“ Турци, доћи ће у српске крајеве тек након седамдесет година од већ споменуте битке, у којој је српска властела херојски изгинула, тако да српски народ на његовим просторима, није имао више ко, ни да обједини, ни да брани.

Усамљени случај Лазаревог сина, кнеза Стефана Лазаревића, нејљепшег, најхрабнијег и најумнијег ондашњег  владара  Европе, пјесника, иначе и Витеза Змаја, (Обилић је то био на Косову!) који није пао у боју, већ са коња (вјероватно отрован) испред цркве у Младеновцу , а који је покушао да колико-толико заштити дио српских земаља од налета Османлија, био је, нажалост, последњи српски владар који је покушао да од њих  заштити  и  тадашњу Европу.

Они који се, макар из хобија, баве историјом, знају веома добро како нам се  Европа бездушница одужила  и како то чини до данашњег дана.

Као епски човјек, који, од кад зна за себе, држи гусле преко крила, не само  као српску амајлију, већ као чувара српског национа и његовог опстанка кроз  вјекове, знам веома добро да су епове имали само херојски народи. Данас сам увјерен – са Божјим благословом. Само је Господ нама Србима, као Великом Божјем Народу, помогао да претрајемо и до данашњих дана. И да ће нам, заједно са нашим, њему блиским свецима, бити од помоћи да скинемо са себе овај глобалистички јарам сатаниста!  Али му у томе морамо припомоћи. Јер, „ Нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке“! И у своје руке…

И кад смо већ моменули на почетку безочно фалсификовање и прекрајање историје, као учитењице живота, коју су многи моћници и побједници кроз вјекове немилосрдно силовали, хтио бих на час да се вратим до Берлинског конгреса, када су „милошћу“ Германа и Енглеза, признате као државе Србија и Црна Гора Тада је  тај пријем био условљен дуго скриваним  Анексом, по коме се ове двије српске државице признају уз обавезу  да своју историју изучавају од – Немањића наовамо! Била је то страшна подвала српском корпусу која се одржава и до данашњих дана, при чему је главна „ставка“ да су Словени дошли  на Балкан у 7. вијеку.

А шта је, господо Енглези и Германи, да не спомињем стољећа винчанске историје и културе,  са оних неколико династија од четвртог до дванајестог вијека,  Оштримировића ( четири цара и три краља) Свевладовића,  Властимировића, Војислављећа (само из ове три династије чак тридесет кнежева који због тада важећих протокола нијесу могли бити проглашени краљевима,   да не набрајам више, до  краља Бодина и  Св. Јована  Владимира,  до којих сежу писани извори?

Шта је бло са 18 римских владара (неки спомињу и број 21) рођених на подручју данашње Србије? Па неће бити да су сви били – Ромеји! Страшно је сазнање да смо предуго живјели, а да и данас живимо, суочени са ужасним  фалсификатима, или прећуткивањем, или прекрајањем  српске историје!

Ко је био Нино Белов?

Бојим се да има веома мало гимназијалаца, па и студената у Србији, који би знали одговор на ово питање. И кад би вам неко рекао да је рођен у Нишу прије нешто више од два миленијума прије  нове ере,  био ПРВИ СРПСКИ ЦАР , који је основао прву и највећу царевину планете онога времена, у коју је била укључена и Индија, већина вас би помислила  да је у питању нека нешколована будала, која је помјерила памећу!

(Други дио приче био би о „школованим будалама“ које нијесу ни покушале да провјере валидност историје коју су нам наши већ поменути „пријатељи“ подметнули, као Великом Божјем и Аријевском народу, кога би  радо избрисали, не само из историје, него и са лица земље . И на томе упорно, вјековима, раде. “Тако нам и треба, – рећи ће једном приликом у шали проф. Јован Деретића, –   када су нам историју, по германском диктату, писали Ћоровићи и Слијепчевићи!“ Отуда и онај за многе чудан квалификатив – „њемачка историографија“. )

Моји пријатељи, гуслари,  рећи ће вам сви одреде, како се гусле древни инструмент и да се  помињу у Библији чак 47 пута и да су код нас Срба дошле однекуд из Индије…  Готово  никоме није пала на памет могућност да су нам се из Индије – вратиле, а да су тамо отишле са српским ратницима под командом Српског цара  Нина  Белова прије равно четири хиљаде година!

Не знам због чега би та могућност данас била оспорена? Јаворовог дрвета и коњске длаке било је, ваљда, и у оним давним временима… Или, ако хоћете, овај пут гусала до Индије и назада, могао се десити и у вријеме  Александра Македонског,  готово два миленијума касније.  Грци и Македоци  извадише једни другима очи  око својатања Александра Великог. Рекао бих, у полу шали да је Александар био мало више македонски , јер је, као и отац му Филип, био – Србин! У његовој освајачакој армади, српски језик је био званични и преовладајући.

Када ми се, недавно, близак рођак из Црне Горе, уписао на Катедру за историју  Филозофског факултета у Београду, сав очајан питао сам га: „Зар нијеси могао наћи неки други избор?“

Момак, очигледно слабо обавијештен, нашао се у чуду: „Па управо сам побјегао из Подгорице у Београд да бих могао да студирам прави факултет!“

„Е, моје дијете, лош ти је избор. 3ахваљујући  другосрбијанцима, тамо ћеш изучавати новију (а вјероватно, и старију нашу историју) по диктату плаћеника НАТОа, НАТОву историју „геноцидних Срба“!

Пуштио сам га, тешка срца, да се и сам у то увјери!

Прочитајте ЈОШ:

Вишевекторни аутошовинизам утвара и Гмаза

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: