Трамп напао Русију и Кину — доларом

Није јасно шта је изазвало „валутне“ оптужбе Трампа на рачун Кине и Русије, потпуно супротне ономе што је саопштило америчко Министарство финансија. Не чуде се само нападнути, већ и амерички и британски финансијски стручњаци.
Шта се то иза Трампа ваља? Или му је војни атак на Сирију дао крила, па је већ дан касније наставио са нападима на Русију и Кину. Оптужио их је за „игру девалвације валуте“ и оцијенио да америчку економију и њену политику повећања каматне стопе оне користе за сопствену експанзију.

Ничим необразложена Трампова тврдња, коју нису успјели да објасне ни западни финансијски стручњаци, можда и не би била толико чудна с обзиром на непредвидивост аутора, да америчко Министарство финансија само три дана раније није изашло са потпуно супротном причом.

Трамп није дао никакав доказ за своју тврдњу, констатовала је и америчка агенција „Блумберг“, оцјенивши да су његови коментари били супротни редовном полугодишњем извјештају Министарства финансија, према коме, с обзиром на успостављене критеријуме, није утврђено да иједна земља манипулише валутом. Међу америчким трговинским партнерима, посматраних шест највећих су Кина, Њемачка, Јапан, Јужна Кореја, Швајцарска и Индија, а Русија није ни међу 12, констатовано је у извјештају.

А то је био трећи такав извјештај Министарства финансија објављен откако је на власти Трампова администрација и ни у једном Кина није означена као валутни манипулатор, напомиње „Чајна дејли“. Последњи пут када је америчко Министарство финансија именовало неку земљу да манипулише валутом била је то Кина 1994. године. Министарство, иначе, два пута годишње извјештава Конгрес о томе да ли главни амерички трговински партнери манипулишу својим валутама.

По оцјени „Блумберга“, овај нови Трампов напад ће послужити као додатно „гориво“ у трговинском спору између САД и Кине, али и према Русији, којој је Бијела кућа недавно увела санкције.

После Трамповог твита, „Блумберг долар индекс“, који прати перформансе водећих свјетских валута у поређењу са доларом, пао је на најнижи ниво од 27. марта, а по оцјени лондонског валутног стратега Вираџа Патела, то је још један знак жеље америчке администрације за слабијим доларом, поготово у односу на главне спољнотрговинске партнере.

Према писању британског „Индипенданта“, напад Трампа није ништа ново јер се он већ дуго жали што Кина одржава вриједност јуана да би добила неправедну предност у трговини са САД. Лист, међутим, напомиње, да оптужбе за валутну манипулацију нису биле уобичајене према Русији. „Гледајући курс јуана и рубље у односу на долар, није јасно шта је изазвало ову жалбу Трампа. Вриједност јуана расте у односу на долар од средине 2017. године, када је износила 6,91 јуан по долару“, констатовао је познати британски економски стручњак Бен Чу. Он је додао и да је после нових санкција опала вриједност руске валуте на 62 рубље за долар, али и подсјетио да то ни изблиза није велики пад рубље као 2014. године, када је Запад први пут увео санкције Русији због Крима.

„Додатна тврдња Трампа да се ова наводна неправедна девалвација дешава док САД повећавају каматне стопе, такође је прилично чудна, јер када домаћа каматна стопа расте, домаћа валута природно има тенденцију да ојача према другима. Ипак, индекс америчког долара био је зачуђујуће равномјеран у последњих неколико мјесеци, упркос повећању каматних стопа“, наводи економски уредник „Индипендента“ Чу.

Чуде се и „нападнути“. Тако је, реагујући на Трампов твит, предсједник одбора за финансије руске Думе Анатолиј Аксаков за РИА Новости нагласио да не разумије оптужбу која само може да насмије јер су и пословни људи и влада заинтересовани за стабилну националну валуту.

„Чајна дејли“, лист који одражава ставове званичног Пекинга, данас констатује да је међу водећим економијама управо Кина најуспјешнији примјер уравнотежене спољне трговине у посткризном периоду.

Суфицит текућег рачуна у Кини био је само 1,4 процента БДП-а у другој половини 2017. године, што је значајно смањено од максималног, који је износио више од 10 одсто БДП-а у 2007. години. Јачање кинеског јуана у 2017. години помогло је да се смањи кинески трговински суфицит са Сједињеним Државама, пише лист.

Подсјећа, такође, и на саопштење кинеског Министарства финансија да је значајно то што се придржавају својих обавеза према Г20 и уздржавају се од девалвације и не усмјеравају девизни курс Кине у конкурентске сврхе.

После свега, шта стоји иза таквог Трамповог твита који је у потпуној супротности са ставом његовог министарства финансија?

„Блумберг“ подсјећа да је објављен уочи окупљања шефова централних банака и министара финансија на прољећном засиједању Међународног монетарног фонда ове седмице.

Значи ли то да Трамп тврди пазар? У борби против трговинских неравнотежа каква је и трговински дефицит САД са Кином, који је прошле године износио 337 милијарди долара, Трамп се, по оцени „Блумберга“, све више окреће валутној политици.

Нема сумње да ће много штошта у вези са Трамповим натукницама, у Вашингтону на засиједању ММФ-а разјаснити и гувернер Народне банке Кине Ји Ганг, који је још почетком марта нагласио да Кина нема намјеру да манипулише својим девизним курсом како би покушала да подстакне трговину.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: