Трамп жели историјски преседан – САД нису одлагале изборе ни током рата

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп јуче је путем Твитера предложио одлагање избора који су заказани за 3. новембар.

Као разлог је понудио теорију, коју пропагира већ неко време, да ће „универзално гласање путем поште“, предвиђено као алтернативна могућност тамо где физичко гласање буде преризично због епидемије коронавируса, довести до „највеће преваре и најнетачнијих избора у историји“.

Због тога би можда, реторички се запитао Трамп, требало „одгодити изборе док народ не буде могао исправно и сигурно гласати“.

Међутим, више је проблема с таквим предлогом.

За почетак, то што председник изборе не може да одложи на своју руку јер та овлашћења по америчком Уставу има искључиво Конгрес, затим то што ће дописно гласање поштом бити „универзално“ понуђено гласачима у само седам од 50 савезних држава, као и то што су докази да овакво дописно гласање може довести до масовног варања на изборима, у најмању руку, прилично слаби.

Но можда и најпроблематичнији аспект Трамповог предлога је тај што се избори напросто никад досад нису одложили, у готово 250 година америчке историје.

Сваки председник САД досад је изборе, кад је био суочен с дилемом одложити их или спровести у време рата, епидемије или друге природне или људски узроковане катастрофе, одлучио да спроведе без одлагања.

Абрахам Линколн, који је био републиканац као и Трамп, био је 1864. усред Грађанског рата, сукоба који је до данас однео највише америчких живота – погинуло је, према проценама, од 620.000 до 750.000 војника.

Линколн је био суочен са озбиљним логистичким проблемом гласања војника који су били на бојишту – а као и Трамп, и он је имао разлога за страх, заједно са члановима своје администрације, да неће освојити други мандат на тим изборима.

Главни разлог био је замор ратом којем се у том тренутку крај није ни назирао. Дакле, као и Трамп, и он је имао мотива одгодити изборе док не буде могуће „исправно и сигурно гласати“. Неки су му то отворено и саветовали.

Упркос томе, избори су се одржали кад су и били предвиђени, 8. новембра 1864. године.

Дапаче, војници Уније, који су у одсутности гласали тако што су или гласали на посебним биралиштима на ратишту или слали своје гласачке листиће поштом, у великој су већини гласали за Линколна, што је можда било и пресудно за његову победу.

Линколн је освојио 76% од укупно 40.000 гласова војника на активној дужности. Укупно 150.000 од милион војника Уније имало је могућност гласања у одсутности, пише Ен-Би-Си.

Да није било дописног гласања или гласања у одсутности, Линколн би можда изгубио (резултат је био 55% гласова за њега), а његов противкандидат Џорџ Меклејн можда би дозволио одметнутом Југу да задржи ропство. Историја САД имала би драстично другачији ток.

То није први пут да је САД имао изборе усред рата. И председнички избори 1812. одржани су усред Рата 1812, како је назван ратни сукоб између САД с једне стране те Велике Британије и њене колоније Канаде с друге. На изборима одржаним 30. октобра 1812. поново је победио тада актуелни председник Џејмс Медисон.

Штавише, војницима Континенталне војске било је дозвољено гласати преко посредника и 1775. на градском састанку у Њу Хемпширу за време Револуционарног рата.

Војници су гласали, такође дописним гласањем, и у оба светска рата. На изборима који су одржани крајем Другог светског рата, 7. новембра 1944., победио је актуелни председник Френклин Д. Рузвелт. Чак 3,2 милиона војника распоређених широм света гласало је у одсутности на тим изборима.

Како пише Си-Ен-Ен, и на изборима 2004. постојао је страх да ће исламистички терористи искористити то за нови велики напад на САД, три године након напада 9. септембра 2001. Појавиле су се спекулације да ће избори бити одложени. Но тадашња саветница за националну сигурност председника Џорџа Буша, Кондолиза Рајс одбацила је такве гласине.

И она се позвала на историјски преседан.

„Имали смо изборе у овој земљи кад смо били у рату, чак и кад смо били у Грађанском рату, и требали бисмо имати изборе на време. Нитко не размишља о одлагању избора“, изјавила је Рајсова тада. Избори су одржани како је и предвиђено, 2. новембра 2004.

А иако су од Грађанског рата дописно гласање војника и других одсутних бирача пратиле спекулације да ће оно довести до изборне преваре, таква раширена превара никад није утврђена, пише Ен-Би-Си.

Упркос свему томе, Трамп данас предводи гласове оних који тврде да ће демократе „украсти“ изборе захваљујући гласању поштом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: