Трампов савјетник: Ако може независност Косова, може и Републике Српске

Савјетник Доналда Трампа за спољне послове, Валид Фарес, анализирајући проглашење независности Косова, залагао се да исто право треба дати и Србима у Босни и Херцеговини

У анализи објављеној још 2007. године, Фарес истиче да је међународна заједница током ратова `90-их година одмах признала право на отцјепљење Хрватској и БиХ, док никада није одговорила на питање – зашто Хрвати и Муслимани могу да се отцијепе од Југославије, а Срби не могу да примијене исто право у односу на Хрватску и БиХ?

Истиче да је Србима у БиХ, који према његовој анализи сачињавају 31 одсто државе, ускраћено право на своју државу, док Албанцима који чине 14 одсто становништва у Србији, САД и западна Европа журе да им признају државност.

Дакле, закључује Фарес, исто право на самоопредељење треба дати и Србима у БиХ, јер би то пружило прилику за опште помирње на Балкану.

Фарес истиче да Срби имају посебан проблем – да се носе са исламским тежњама и да ће помагање формирању муслиманске државе у Европи довести до јачања Ал-каиде и џихадистичког погледа на свијет.

Фарес је тада упозоравао да Вашингтон и Брисел морају бити мудри и размислити о импликацијама, уколико локалне власти на Косову прогласе независност. Тада је навео да се право на самоопредељење за народе који себе сматрају посебном етничком групом признаје и треба увек признавати, али да предходно морају бити испуњена два услова: да се не наноси штета другима и да се то право не злоупотреби у име тоталитарних идеологија.

Када је у питању распад бивше Југославије, Фарес је навео да је Србима у Хрватској и БиХ нанесена неправда. Међународна заједница предвођена САД и западном Европом одмах је признала право на отцјепљење две републике, али је истовремено била против права на самоопредељење Срба у овиру новопризнатих држава. И никада нису одговорили на питање:

Зашто Хрвати и Муслимани могу да се отцијепе од Југославије, а Срби не могу да примене исто право у односу на Хрватску и Босну?

Албанци, каже Фарес, јесу већина у покрајини на коју полажу право, али су то и Срби у Републици на коју полажу право у Босни. Дакле, према фундаменталном принципу једнаког третмана, ако се Албанцима да право на самоопредељење, иста права треба дати и Србима у Босни.

Фарес се у свој анализи пита, зашто се чини да се САД аутоматски стављају на једну страну против једне одређене групе без обзира на њене аргументе? У Босни се, наглашава, Србима ускраћује право да се одвоје од босанских муслимана, а на Косову се Срби присиљавају да прихвате сепарацију албанских муслимана.

Срби имају посебан проблем, они се носе са „исламским тежњама“. Изјаве које су давали амерички парламентарци тврдећи да би помагање у формирању муслиманске државе у Европи могло послати позитивну поруку муслиманском свету и послужити америчком рату против терора томе служе. Ова чудна логика, прогнозирао је тада Фарес, умјесто да ослаби џихадистички поглед на свијет, само ће ојачати Ал Каиду и сличан сој.

Повезивати подјеле и распад земаља са америчким успјехом у прикупљању муслиманске дипломатске подршке може бити веома штетно другде у свијету.

Фарес је те 2007. године упозорио да САД и Европа мора избјећи грешке на Косову, које присиљивају Србију да прихвати територијални губитак без преобликовања читавог мировног процеса у бившој Југославији. Успјех би био могућ, ако би се самоопредјељење Албанаца на Косову изједначило са самоопредјељењем Срба у Босни.

Пружити једнака права за обје заједнице, од највеће могуће аутономије до потенцијалне независности, на бази преговора и узајамног референдума. Ако Албанци постигну државност, требају и босански Срби.

Фарес је тада сматрао да САД и Русија требају постићи споразум о Балкану. Споразум су по њему требале потписати и БиХ, Србија, Хрватска и нове аутономне територије за савез против џихадистичких терориста и забранити приступ мрежама селефија и хомеиноваца у ове земље.