Трампу се не жури да брани Ријад

Пише: М. К. Бадракумар

Геополитичке линије расцјепа због напада дронова на постројења нафтне компаније Сауди Арамко у суботу су почеле да се оцртавају. Још увијек је рано за доношење закључака, али појавила су се три главна тренда. Прво, саудијски истражитељи су почели да упиру прстом у Иран, што ће сигурно погоршати регионалне тензије. Друго, амерички одговор се одвија на више нивоа, од којих су сви међуповезани али у исто вријеме и инхерентни америчким интересима. Треће, екстремна нестабилност на свјетском тржишту нафте и њен вјероватни утицај на свјетску економију чини ову ствар међународним проблемом.

Саопштење саудијског министарства спољних послова од понедељка је значајно због тврдње да је „оружје коришћено у нападу било иранско. Истрага је још увијек у току како би се утврдио извор напада“; да је примарни циљ овог напада било глобално снабдевање енергијом; да је „овај напад у складу са претходним нападима на црпне станице Сауди Арамкоа у којима се користило иранско оружје“; да ће Ријад „позвати Уједињене нације и међународне стручњаке да сагледају ситуацију на терену и учествују у истрази“; и, пето, да је Саудијска Арабија „способна и одлучна да брани своју земљу и народ, и да снажно одговори на ове акте агресије“.

Трамп не жели рат

Проблем за Ријад је то што треба да докаже кривицу Ирана, што се своди на тражење игле у пласту сена. Спремност Саудијске Арабије да у истрагу укључи и УН сугерише да су Саудијци прилично сигурни у коначан закључак који ће помоћи да се Иран потпуно изолује у светској арени.

Саопштење саудијског министарства спољних послова се заснива на почетним налазима истражитеља да „сви оперативни докази и индикације, као и сам тип оружја које је употребљено указују на то да је… у питању оружје иранског поријекла“. Важно је рећи да је Команда здружених коалиционих снага у Ријаду навела да „терористички напад није покренут са територије Јемена, како су тврдиле хутске милиције, будући да су ове милиције само оруђе за спровођење плана Иранске револуционарне гарде и њеног терористичког режима“. То имплицира да саудијске власти имају много више материјала него што су спремне да открију, што потврђује и алузија на Иранску револуционарну гарду.

Амерички министар одбране Марк Еспер је у понедељак одржао телефонски разговор са  саудијским престолонаследником Мухамедом бин Салманом. У саопштењу саудијске новинске агенције се наводи да је Еспер „потврдио пуну подршку своје земље Краљевини“ и пренео да Вашингтон „тренутно разматра све расположиве опције у вези са нападом“. Еспер је похвалио улогу Саудијаца у америчким напорима да се „суоче са иранском опасношћу која пријети поморској пловидби“. Али ни Еспер ни МбС нису оптужили Иран.

Управо због тога се предсједник Трамп укључио у тему у понедељак на конференцији за новинаре у Бијелој кући. (Трамп је говорио у присуству престолонаследника Бахреина који је био у посјети). Транскрипт говора можете пронаћи овдје. Кључни детаљи су следећи: Прво, Сједињене Државе су близу закључка да је Иран одговоран за суботње нападе. Али саудијска истрага још увијек није дала коначне доказе. Сједињене Државе не предлажу да се војно нападне Иран.

Друго, Саудијска Арабија јесте кључни савезник, али САД не могу гарантовати одбрану Саудијцима. Иако могу пружити заштиту Саудијској Арабији, Ријад ће морати да плати за тај напор. Највиши амерички званичници ће „у неком тренутку“ отпутовати у Ријад на консултације. Сигурно је да ће Саудијци „бити доста укључени у ово ако ми (САД) одлучимо да нешто учинимо. Они ће бити веома укључени, а то подразумијева и плаћање. И они то у потпуности разумију“. Трамп је све појаснио једноставним речником: „Саудијци јако желе да их заштитимо, али ја кажем: па, заузети смо. То је био напад на Саудијску Арабију, а не на САД. Али смо вољни да помогнемо… нешто ћемо заједнички смислити. Они такође знају да ја не желим да улазим у нове сукобе, али понекад морате“.

Четврто, Трамп се и сам фокусирао на Техеран. Састанак између Трампа и иранског предсједника Хасана Роханија у Њујорку током сједнице Генералне скупштине УН-а није за очекивати, али простор за дипломатију није „исцрпљен“. Иранци желе да постигну договор „али би они волели да га постигну под одређеним условима, а ми то нећемо. Али у неком тренутку, то ће, по мом мишљењу, бити ријешено“ (Трамп).

Фактор шкриљци

У зависности од стварних налаза саудијских истражитеља, САД могу пооштрити свој став према Ирану, али то зависи од тога са чим ће Ријад иступити. „Има пуно времена. Знате, нема журбе. Сви ћемо овде бити још дуго. Нема журбе“. Запањује што Трамп тврди да му се нигдје не жури. Значајно је истаћи да је ирански врховни вођа Али Хамнеи, обраћајући се групи студената на једном семинару у Техерану у уторак, наизглед потврдио Трампове коментаре од претходног дана.

Хамнеи је, у релативно помирљивом тону, рекао: „Ако се САД покају, повуку своје речи и врате нуклеарном споразуму који су прекршиле, онда могу узети учешће на сједницама других потписница споразума и разговарати са Ираном… у супротном, никакви разговори на било ком нивоу се неће водити између иранских и америчких власти, нити у Њујорку, нити било гдје друго“.

Једнако смиреним тоном, Трамп је признао да није претјерано узнемирен због промјенљивих цијена нафте. У засебном твиту од понедељка, Трамп је примјетио: „Због тога што смо толико добро радили са енергентима у последњих неколико година (хвала Вам, господине предсједниче!), ми смо нето извозник енергије, а сада смо и произвођач енергије број један у свијету. Не требају нам нафта и гас са Блиског истока, и, заправо, имамо веома мали број танкера тамо, али ћемо помоћи нашим савезницима!“

Поента је у томе што високе цијене нафте нису тако лоша ствар за америчку индустрију шкриљаца. Хидраулично бушење, односно фракинг, отворило је простор за  већу производњу природног гаса у САД-у, али је та технологија повећала трошкове. Екстракција нафте из шкриљаца кошта више од конвенционалне екстракције нафте, а цијена производње по барелу се креће од 40 до преко 90 долара за барел.

Саудијска Арабија тренутно може производити нафту по трошковима нижим од 10 долара по барелу, док се просјечни трошкови на глобалном нивоу крећу између 30 и 40 долара за барел. Америчка индустрија шкриљаца постаје џокер у рачуници Сауди Арамкоа.

Превео: Радомир Јовановић

Извор: Indian Punchline

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: