Трансплантација памћења

Пише: Мишо Вујовић

Све је поскупело осим живота. Бензин, гас, животне намирнице,некретнине, одећа, техника, сахране и гробна места. У Београду је јануар месец сахрана. Чека се ред или и ту наступа свјатејши коверат.

Мој имењак адвокат, дете са Чубуре на прагу седме деценије решио да бежи у завичај предака. “Пренећу са Новог гробља родитеље и ја ћу да се сахраним тамо да ми сутра нека гробљанска мафија кости не прекопава”. А прекопавања су код нас свакодневица – тужна и болна али наша. Нико као ми ни зна тако свестарано и системски да прекопава : комшији пут, брату имање, куму живот, пријатељу поверење, колеги стручност, човеку мозак. Само се код нас каже : Мозак ми помери. Уби ме у мозак. Пуче ми мозак. Развали ми мозак. Преломи у мозак. Помути ми мозак… Постоје разни мозгови. Бистри и мутни. Мудри и глупи. Зли и племенити. Хумани и монструозни. Јаки и слаби. Велики и мали. Мушки и женски. Сви људи га поседују али се деле у две категорије на оне са мозгом и оне без мозга. Мозак је једини орган који медицина још није трансплатирала. Дејвид Рокфелер је једанаест пута мењао срце. На крају му је отказао мозак. А у мозгу је све. Порази и победе. Радости и туге. Он је роб и господар човека. Трансплантирање мозга се још није десило, али је препакивање свакодневно и то на више начина.

Дезинфекција мозга: Једна власт нас убеђује да је дошло до еректилног скока стандарда. Народ је полудео од благостања гледано по рејтинзима владајућих странака. Народне кухиње пуне – контејнери празни.

Деретизација мозга: У суседној држави народ одбија да постане север суседа али је власт у скупштини изгласала све што су им демократски наложили са запада. Ово је пример ударања у мозак. Нема става нарада ако је супротан ставу моћи. “ Ако се чињенице не слажу са оним што тврдим утолико горе по чињенице”, давно је рекао Винстон Черчил.

Упала мозга: У Хрватској хајка на Србе не престаје од одласка Ива Санадера. Мирољубивом, флексибилном и општеприхватљивом Пуповацу импутирају ратне злочине. Срби који су остали у једва видљивим траговима као и пре три деценије дестабилизују Хрватску.

Пресађивање мозга: Готово да нема механизма од медијског до образовног да није упрегнут у србофобну машинерију некада најсрпскије државе на Балкану. Отров коју бљује власт по свом народу упоредива је једино са хербицидима за коров. У сенци омасовљења нове нације и стварање новог идентитета, бруталним насртајима на здрав разум, одвијају се завршне припреме за коначну докапитализацију државе. Све је ван мозга али с’ мозгом у магли!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: