Трећа Србија у Паризу потписала манифест Нове Европе

Председник Треће Србије Мирослав Паровић и професор др Ненад Крстић један од иницијатора друштвено-политичког окупљања Алтернатива за Србију потписали су у Паризу манифест Нове Европе.

Организације из Србије и Француске су потписивањем овог манифеста створили језгро мреже организација које ће у наредном периоду радити на томе да се у Европи направи нови договор између европских народа и држава који би подразумевао напуштање погубног бриселског концепта ЕУ и успостављање концепта Европе од Лисабона до Владивостока.

Мирослав Паровић је приликом потписивања манифеста истакао да је падом границе на Криму започела промена парадигме у Европи слично као што је пре 25 година било после пада Берлинског зида. То је велика шанса да се народи Европе изборе за просперитет, суверенитет и независност.

Манифест

Геометријска анализа географске карте европског континента, који се простире од Атлантика до Урала, показује да Париз, Берлин и Москву повезује једна права која изгледа као велика дијагонала неког многоугаоника.  Средина те праве налази се негде између Пољске и Русије, односно симболички гледано, на граници Европске уније и руског света.

И нешто још занимљивије: ако потражимо тачку геометријске равнотеже овог многоугаоника, приметићемо да се права која повезује центар многоугаоника са средином његове јужне стране налази у Србији. Ова геометријска равнотежа као да потврђује геополитичку неопходност четвоространог партнерства, које би повезало две највеће западноевропске силе са Русијом и њеном традиционалном савезницом Србијом, којој је у више наврата током векова помогла да опстане.  Србија с једне стране географски, демографски и културно припада Европи, док је, с друге стране, за Русију везује нека врста религијског и језичког јединства, што јој обезбеђује јединствену позицију између Истока и Запада.

У новом котексту обнављања Хладног рата, и трагања за једним мултиполарним светом, западна Европа, првенствено Француска и Немачка, треба да имају на уму да су, од 1945. на овамо,  истински постојале једино у кратким периодима у којима су биле делимично ослобођене атлантског туторства, као у време де головске политике, или америчко-ирачког рата 2003. године.

Финансијски и политички замор Европске уније, умножене и нове жеље европских народа да поново узму своју националну судбину у своје руке, тензије које се појављују у источној Европи, Русија која изнова избија у први план, са реорганизованом државом, сигурна у себе – сви ови фактори позивају на реорганизовање међународних односа на европском континенту , у којима би Русија добила улогу уваженог партнера.

Због тога се фондације које потписују овај манифест обавезују да ће се залагати за стварање услова , између себе и међу својим земљама, за међусобно приближавање и за политичку, економску и културну сарадњу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: