Тренер хаски паса: Џек Лондон са Фрушке горе!

Пас је човеков најбољи пријатељ, јер има снажна осећања и прати сваки потез људи. Познато је да уме непогрешиво да препозна када смо уплашени, агресивно настројени, тужни или срећни. Зато сам се определио да живим са псима. Други разлог је тај што су аљаски хаскији мој живот претворили у велику авантуру.

Овако говори Александар Николић, кинолошки дресер за сибирске и аљаске хаскије, власник јединог „Хаски центра“ у Србији, смештеног на обронцима Фрушке горе код села Манђелос. Он и његова супруга Жељка тренутно узгајају 22 пса сиволедених очију, сјајнобелог крзна и топлог срца. Николићев план је да са овим снежним тркачима наредне зиме у Норвешкој учествује на Светском првенству у псећим запрегама.

– Ово је млад спорт, у Европи постоји тек од шездесетих година. Србија је једина у региону од 2002. члан Светске федерације псећих запрега. Са својим љубимцима ћу једини да представљам Србију у маратонској трци на стази дугој хиљаду километара. Ту стазу треба да пређемо за пет дана. Очекују нас страшна зима и ризици да измрзнемо. Међутим, за овакву авантуру са мојим псима вреди ризиковати – прича одважно Николић, који је са хаскијима већ осетио многе зимске страхоте.

У свом „Хаски центру“ на Фрушкој гори, од 1994. године, Николићи држе школу о псима и спортским тркама у псећим запрегама са санкама или трициклима. Организују такмичења по српским планинама. Држе обуку у сналажењу у природи. Центар је отворен и за туристичке посете. Намера Николића је да њихов живот у природи постане трајна лекција за основце и средњошколце.

Рођен је 1972. у Београду, одмалена је био заљубљен у животиње и природу. Читајући романе Џека Лондона заљубио се у снежни север, у степске вукове и хаски псе. Због њих је кренуо на дуго путовање које кулминира учешћем на 14 светских маратонских трка паса са запрегама. Најдужа трка до сада била је „Идитарод“ дуга 2.000 километара кроз читаву Аљаску.

– Вођен својим сном отпутовао сам 2001. у Орегон, код Џерија Скдориса, једног од најпознатијих узгајивача паса. Неговао сам 100 паса расе аљаскан и мешанаца, учио да радим са њима. Током те сезоне прешао сам 2.000 километара на санкама са тимовима од 10 до 18 паса, а већ у мају 2002. учествовао у трци на замрзнутом језеру Кварц на Аљасци.

Александар је у фебруару 2004. године возио другу трку живота на Светском шампионату у Канади.

– Један од противника ми је био Џим Томпкинс, легенда овог опасног спорта, познат под надимком Сребрна Лисица. Спријатељио сам се са Џимом и победио га, јер сам на циљу био четврти, а он пети у генералном пласману. Није могао да верује да га је један Србин, жутокљунац, надмашио и то у његовој шуми – смешка се Александар.
После тога је био девети на Првенству Аљаске 2007. године. Живео је ту неколико година и заволео псе Атхабаскан Индијанаца који имају само један сан – да вуку санке са људима. Када се вратио у Србију, као већ искусни дресер и такмичар, отворио је центар за хаски псе са Аљаске.

– За највећу светску трку „Финмаркслопет“ у Норвешкој, где ће се пси тркати у спринту, на средњим пругама и маратону, припремам 14 хаски тркача. Ови пси су издржљивији од човека. Могу без хране и воде да трче четири сата и после тога да се опораве и наставе даље. Током пет дана трке од хиљаду километара имаћемо само једну дужу паузу од 24 сата. Као водич, спаваћу само два сата, јер морам да водим бригу о псима, да им кувам храну и облачим их, да распремам опрему тешку преко 50 килограма, али и да утврђујем маршруту трке како не бисмо залутали на стази – опрезан је Александар.

Припреме за учешће на Светском првенству у тркама псећих запрега на снегу, на којима ће учествовати тридесетак држава, Николић је започео у свом центру на Фрушкој гори, где увежбава комбинације хаски парова за вучу санки. Након тога одлази на север Чешке да стекну снагу и издржљивост за трку. А потом га у Норвешкој чека тренинг трке у суровим условима снежних планина. Србин који је одан природи и својим псећим пријатељима, кога пријатељи зову Џек Лондон са Фрушке горе, има искуство тренера скоро 600 паса и преко 22.000 пређених километара са њима у запрегама. Због тога се Александар Николић нада да ће победити у псећем маратону у Норвешкој.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: