Трезор који крије најчуванији рецепт на свијету (ВИДЕО)

Доктор Џон С. Пембертон је прије 133 године, тачније 8. маја 1866. године, креирао напитак за који није ни знао да ће променити свијет — и постати најпопуларније пиће.

Сок у боји карамеле на почетку се продавао „на чаше“ у апотеци „Џејкоб фармација“ у Атланти.

Пиће је брзо привукло купце, а већ 1894. године почели су да га флаширају и дистрибуирају. Када је пуштена у продају, кока-кола је садржала и кокаин и кофеин. Кокаин је био добијен из листа коке, а кофеин из ораха коле, биљке чији плод обилује кофеином.

Будући да на енглеском ове ријечи почињу са „Ц“ и „К“ (Coca-Cola), по њима је и кока-кола добила име. Међутим, слово „К“ су промијенили у „Ц“ из маркетиншких разлога. За име кока-кола заслужан је Франк М. Робинсон, партнер Џона С. Пембертона.

Тајна у металној кутији

Оригиналну копију формуле чували су 86 година у главном сефу банке „SunTrust“ у Атланти, преноси хрватски „Експрес“.

У децембру 2011. године оригинална тајна формула премјештена је у нови сеф, који је изложен у музеју „Свијет кока-коле“ у Атланти, али у металној кутији, тако да је нико не може видјети. То је и први пут од 1925. године да је кутија изашла из сефа.

Дуго су кружиле приче о томе да пуни и прави рецепт зна само двоје људи на свијету, али јавност је сумњала како је ријеч и о маркетиншком трику.

И да ли је формула заиста закључана у трезору? Апсолутно, пише „Винтиџ њуз“.

Постоје бројне препреке на путу потенцијалних крадљиваца, а прва је, свакако, трезор. Иако многобројни туристи сваке године походе кока-кола музеј, врло мали број људи може ући кроз врата трезора.

Тај трезор је заиста опремљен најмодернијом технологијом, која га чини непробојним, а налази се у комплексу већем од 8.000 квадрата, преко пута славне улице Бејкер.

У музеју се, осим погледа у недоступни трезор, може уживати у дегустацији разних напитака из фабрике.

Да ли су икада уклонили лишће коке?

У Пембертовој формули кола је садржавала 142 грама кокаина из листа коке по галону сирупа, а 1891. године Кандлер је смањио на десетину тог износа. Процјењивало се да чаша коле садржи девет милиграма кокаина. Из састава је уклоњен 1903. године, али не потпуно. Након 1904. године компанија је почела да користи остатке из процеса екстракције кокаина из лишћа коке, такозвано потрошено лишће.

Од тада се у кока-колу додаје екстракт лишћа коке без кокаина. Он се извлачи из лишћа у погону фабрике „Степан“ у Њу Џерзију, која је уједно једина компанија у САД овлашћена за тај посао.

Када су промијенили рецепт, на дан су примали 1.500 позива

Кока-кола је годинама водила битку са новим колама, пићима сличним њој. Почетком 80-их година прошлог вијека пепси је почео боље да се продаје у супермаркетима, а на тестирањима укуса на слијепо (блајнд тест) потрошачи су оцјењивали пепси бољим од коле. И зато су у компанији „Кока-кола“ одлучили да побољшају укус. Избацили су стару колу и у пролеће 1985. године избацили нову, побољшану колу, названу „New Coke“. Стару кока-колу потпуно су избацили.

Реакције су биле страшне. Људи су били бијесни, гнијевни, писали су писма, протестовали, жалили се да су им укинули успомене на детињство, да не могу замислити живот без праве коле, новине су писале о овом феномену, а нова кола је исмијана.

Укупно 400.000 позива и писама стигло је у сједиште компаније у Атланти, а на дан су примали по 1.500 позива. Чак су запослили и психијатра да слуша позиве купаца и преноси своје професионално мишљење директорима. Он је изјавио да су неки људи причали о повлачењу коле као о смрти блиског члана фамилије.

Водећи људи били су у потпуној дилеми. Људи су на блинд тестирањима прије лансирања радије бирали нову колу, и када су их питали да ли би радије пили њу или стару колу, већина их је рекла да би нову, али да би им требало времена да се навикну. Купци су били подијељени.

Продаја нове коле поступно је расла, али било је купаца који су потпуно одустали од коле, нису хтјели да купују ни њу, ни нову колу, а ни пепси. Директори су се бојали како ће реаговати међународно тржиште.

Најбољи маркетиншки потез

Истовремено, огроман број људи, поготово на југу САД, захтијевао је повратак старе формуле. Било је људи који су куповали велике залихе коле из Европе, оних који су покуповали преостале залихе у својим локалним дућанима, али и оних који су попут Гаја Мулинса из Сијетла основали организацију „Old Cola Drinkers“. Он је тражио од руководства фабрике да или поново пусти у продају стару формулу или да је прода неком другом.

Само три мјесеца после лансирања нове коле, 11. јула, вратили су стару формулу у продају. Људи су били одушевљени.

До краја године кола се боље продавала и од нове коле и од пепсија, а само шест мјесеци после, продавала се двоструко боље од пепсија и он је више никад није престигао. Многи су се после питали да ли је компанија „Кока-кола“ намјерно све ово урадила као маркетиншки трик, али из компаније су увек поручивали да нису, да је то једноставно била грешка.

Било како било, та грешка се испоставила као најбољи и најгори пословни потез и обично се на факултетима спомиње као примјер како се не треба поигравати са добро уходаним брендом.

(Спутњик)