(ВИДЕО) Трг од ћирилице 2020: У одбрани светиња силом свједока Божијих
1 min readПише: Протојереј ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски
Једна од ријетких културних манифестација, ако не баш и једина, која ће ове године бити уприличена у Црној Гори јесте јединствена српскојезична светковина православне вјере и културе – “Трг од ћирилице“, која се, седму годину за редом, одржава у Херцег Новом, ширећи се из њега мјестимично и у друге градове Црне Горе и Боке, као што су: Будва, Бар, Цетиње и Подгорица. Седми “Трг од ћирилице“, који се отвара у Херцег Новом 2/15. августа 2020.г., на дан градске славе, љетњег празника Светог архиђакона Стефана, једног од небеских покровитеља Херцег Новог и самих његових земних оснивача – “краља Србаља“- Стефана Твртка Првог Котроманића и војводе од Светога Саве – Стефана Вукчића Косаче, протицаће у знаку великих годишњица Српске Цркве и културе, у служби текуће свенародне одбране црквено-народних светиња у Црној Гори.
У атмосфери пандемијских пријетњи и страхова, али и опште угрожености традиционалних хришћанских вриједности, и посебно светосавског духовног, културног и материјалног насљеђа у Црној Гори, на овогодишњем “Тргу од ћирилице“, упркос свему, с Божијом помоћи и благодарношћу Господу и нашим светим прецима, прославићемо, ако Бог да, 800 година од првог, Спасовданског сабора аутокефалне Српске Цркве у Жичи, 800-ту годишњицу на том црквено-државном сабору произнесене прве завјетне српске бесједе – слова првог архиепископа српског Светога Саве “О правој вјери“, и 800-ту годишњицу изласка на свијет прве завјетне светосавске књиге – “Законоправила“ Светога Саве. Прославићемо исто тако и 190 година од престављења Светога Петра Цетињског и 100-ту годишњицу уцјељења и обнове 1767. г. насилно од Цариграда укинуте Српске патријаршије. Обиљежићемо такође пригодно и 100-ту годишњицу упокојења митрополита црногорско-приморског Митрофана Бана и 70-ту годишњицу упокојења великог архијереја и патријарха српског Гаврила Дожића, као и 140-ту годишњицу рођења великог српског пјесника Владислава Петковића Диса и 125-ту годишњицу упокојења књижевника Љубе Ненадовића.
Неке вечери биће посвећене и занимљивим друштвеним темама као што су “Српско (национално) и вјерско (православно) осјећање у листу ‘Глас Црногорца’ из броја у број“ , “О Божијим и људским законима, у свијетлу Закона – безакона о слобоdи вјероисповијести“, “Претварање српског културног насљеђа у туђе“, “Српски језик у званичној и незваничној употреби у Црној Гори“, а уважени предавачи говориће и о уже теолошким темама као што је „Стари и нови човјек као библијска и социо-политичка категорија“.
Овогодишњи “Трг од ћирилице“, чији су организатори, као и до сада, ИИУ “Светигора“ Митрополије Црногорско-приморске, Архијерејско намјесништво херцегновско, Удружење књижевника Црне Горе, Удружење издавача и књижара из ЦГ и НВО Карађорђе, док је Општина Херцег Нови покровитељ манифестације (и једним, мањим дијелим МИП Србије), због пандемијских неприлика биће временски скраћен и територијално, у погледу учесника сужен, то јесте неће, како смо уобичајили до сада, трајати мјесец дана него само тринаест, а због мјера надлежних државних органа (затворених граница, карантина) изостаће гости из Србије, Русије и Бугарске. Учесници ће бити углавном са простора Црне Горе и из сусједства, као страни држављани које црногорске власти не обавезују на изолацију и карантин.
Од укупно 13 предвиђених вечери “Трга од ћирилице“, њих осам биће одржане у Херцег Новом, једна на Цетињу, двије у Подгорици, а двије посљедње у манастиру Морача. Отварање “Трга од ћирилице“ биће уприличено у Његошевој школи на Топлој у 12 часова, а након поздравне ријечи предсједника Херцег Новог, манифестацију ће отворити митрополит црногорско-приморски Амфилохије словом о Светом Петру Цетињском чије су ријечи – “у имену Божијем је суд и правда“ мото овогодишњег “Трга“. У манастиру Морача 28. августа на завршетку манифестације биће представљена новообјављена „Сабрана дјела патријарха Гаврила Дожића“ у издању ИИУ “Светигора“ и уручене награде „Трга од ћирилице“ – “Печат херцега Шћепана“ и “Ћириличник“ овогодишњим добитницима. „Печат херцега Шћепана“ примиће књижевник мр Живојин Ракочевић из Косовске Митровице чије укупно стваралаштво, како се истиче у саопштењу нашег жирија, представља „племенит и драгоцјен допринос култури“, који својим значајним дијелом свједочи да “иако рањено, наше срце на Косову и Метохији куца и обнавља се“. Награду “Ћириличник“ примиће представник Удружења књижевника Црне Горе, које, упркос свим притисцима и покушајима да га угасе, опстаје као моћни источник високог умјетничког стваралаштва и “истрајни и достојанствени борац за очување српског језика и писма“ у Црној Гори.
Средишње теме овогодишњег “Трга од ћирилице“ свакако су везане за светосавску духовну истовјетност (идентитет) наше помјесне Цркве и њено одолијевање настојањима недобронамјерника да је прекрајају по инославним и политичким агендама својих пролазних земаљских царстава.
Оваквим обиљежавањем важних чињеница наше помјесне црквене историје, културе и просвете, ми приносимо и благодарност нашем првоучитељу и првом архиепископу Светоме Сави, уваженом и омиљеном у васколикој православној васељени свога времена, славећи га и данас, на трагу његових савременика, као „Апостола од Христа посланог“, који је “Српску Цркву својих учењем и својом светошћу украсио“. Славимо га тако од свег срца и ми, пастири и духовна чеда светосавских Епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке, Милешевске и Захумско-херцеговачке Српске Православне Цркве на територији данашње Црне Горе, које било народности, који ријечју и животом исповиједамо и држимо јеванђељску вјеру православну и стајемо у одбрану наших светиња од свих храмокрадица и душегубаца, бивајући спремни у сваком тренутку на сваку, па и највећу жртву да бисми их заштитили.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bilo bi lijepo kad bi ste objavili program, naravno ako gradjani mogu da ga prate – bilo uzivo ili onlajn.
Срби као и остали Рашани користили су АЗБУКУ много пре него што је Ћирило рођен … појам ћирилица иако га користимо и бранимо, а неки су због тога и смртно страдали, нажалост, још један је од степеника у искривљивању наше стварне прошлости …
Наша „стварна“ а незнабожачка прошлост, у којој нијесмо знали за Христа Спаса, је мање битна. Нека писменост је сигурнопостојала, и Црноризац Храбри помиње да су Словени прије Св. Солунске Браће писали „чртама и резама“ или, пак, грчким или латинским словима. Духовни препород словенске писмености који је, као што је преобразио чрте и резе у писмена, тако и душу читавог словенског рода оплеменио и повео путем Христовог спасења, извршили су Свети Седмочисленици – Седмобројници – Св. Ћирило и Методије и њихови ученици Климент, Наум, Сава, Горазд и Анђелар.
Наша стварна и „незнабожачка“ прошлост је врло важна јер на њој почивају основе раног хришћанства у свему… Све остало касније од Костадина (Константина) на овамо је само систем контроле … и тада почиње разједињавање Рашанског/Српског народа … Већина тих основа задржала се ипак код православних, зато су и мета папистима већ 1500 година, јер они захтевају потпуну подређеност …
Слова која је наводно смислио Ћирило угравирана су у златни печат краља Стројимира са све патријаршијским крстом… У то време Ћирило има две године! Сви Српски краљеви држе патријаршјски крст… прегледајте мало призоре са фресака
Е свашта ли о датумима умијеш да напричаш, „рпде“!?
Кири́лл (в миру Константи́н по прозвищу Фило́соф, 827—869, Рим) и Мефо́дий (в миру Михаи́л; 815—885, Моравия) — святые православной и католической церкви, братья из города Солуни (ныне Салоники).
Строимир
Строимир
Стројимир
Князь Сербии
860 — 890
Соправители: Мутимир (860 — 890),
Гойник (860 — 890)
Предшественник: Властимир
Преемник: Мутимир и Гойник
Рождение: 848 год
Смерть: 890 год
Род: Властимировичи
Отец: Властимир
Стро́имир (серб. Стројимир, 848—890) — жупан Сербии, второй сын сербского князя Властимира.