Трговци и фирме нам не врате кусур вредан 1,9 милиона евра

Апоени мањи од једног динара нису у употреби већ пет година, али то не спречава трговце и јавна предузећа да цену роба и услуга изражавају у “парама”. Цена која није заокружена на рафовима, заокружује се при плаћању, а према рачуници коју је “Блиц“ извео, потрошачи само у продавницама сваког дана оставе око пола милиона динара, док нам на годишњем нивоу, после плаћања свих рачуна, трговци и фирме не врате око 1,9 милиона евра.

Народна банка Србије је још 2008. године престала с ковањем апоена ситнијих од једног динара, али су цене артикала и данас “на две децимале”. Иако је немогуће платити рачун “у пару” и добити кусур за нешто што кошта 40 динара и 65 пара, овакве цене не стоје само на рафовима приватних продавница него и на рачунима јавних предузећа, а до августа је чак и званична цена хлеба коју је одредила Влада Србије која је и укинула апоене ситније од динара, била 48,50 динара.

Колико ко зарађује на невраћеном кусуру, пословна је тајна, али под претпоставком да свако од 2,5 милиона домаћинстава сваког дана остави само по 20 пара у продавници, трговци на непостојећим кованицама дневно узимају око 500.000 динара.

У теорији је могуће да трговац нивелисањем и изгуби, јер је препорука Народне банке да се износи до 50 пара заокружују на нулу, а они од 51 до 99 пара на – динар. Ипак, ова рачуница најчешће иде на штету потрошача, јер трговци често немају апоене од један, два, а све чешће и пет динара.

Асоцијација потрошача Србије питала је зато ресорна министарства где одлази кусур који се подразумевано задржава када су цене “у парама”.

• Ту није важно ко је на добитку, а ко губи. Ако нема кованица у парама у оптицају, зашто се цене тако обележавају. Предлажемо да се вишкови од заокруживања цена уплаћују у фонд за хуманитарне сврхе. На тај начин би јавна предузећа, трговински ланци, па и сами потрошачи имали осећај да раде нешто корисно. Штедња кусуром је добра иницијатива коју имају многе земље. Кусур би се стављао на штедни рачун, па би потрошач имао годишњу добит, каже Едита Попов из Удружења потрошача Србије.

О заокруживању одлучује Влада

Евентуалну одлуку о заокруживању цена и “протеривању” децимала могла би да донесе Влада Републике Србије. Ако се на то заиста и реше, шансе да ће заокруживање ићи ка мањем износу – равне су нули. Грађани Србије и даље највише плаћају кешом, па чињеница да се производи не могу платити у тачном износу потрошачима прави велике губитке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: