Трговина органима на Космету – злочин без лешева?
"Жута кућа" у Албанији
Секретар за штампу Вилијамсона одбио је да коментарише детаље публикација, назвавши их шпекулацијама, мада је изјавио да се истрага наставља. То је, може се рећи, било учињено на време пошто управо чињеница да гробнице отетих Срба нису биле нађене изазвала је најдубље разочарање рођака косовских жртава и довело у сумњу само могућност позивитног исхода.
Истрага случајева трговине органима на Косову је завршена, први пут оптужбе ће бити покренуте 2014. године, али тела жртава нису пронађена, такви су, како су саопштили косовски медији, резултати истраге специјалне истражне групе ЕУлекса коју предводи Џон Вилијамсон. Секретар за штампу Вилијамсона одбио је да коментарише детаље публикација, назвавши их шпекулацијама, мада је изјавио да се истрага наставља. То је, може се рећи, било учињено на време пошто управо чињеница да гробнице отетих Срба нису биле нађене изазвала је најдубље разочарање рођака косовских жртава и довело у сумњу само могућност позивитног исхода. О томе је у интервјуу за Глас Русије говорила представник удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Гордана Ђикановић.
У овом тренутку на списку несталих Срба са Косова и Метохије налазе се имена још 527 лица. За њих се још ништа не зна. Вероватно нису живи али се не зна ни где су њихова тела. У време када је техника толико узнапредовала, када ми знамо да пре 15 година, у време НАТО бомбардовања, да су могли да путем сателита и тих техничких средстава виде таблицу на колима, или не знам шта већ, да они немају могућност да истраже терен који би показао да ли се на одређеним местима налазе посмртни остаци киднапованих и несталих.Посебно што смо ми као удружење преко својих извора, преко породица сведока, очевидаца али и Комисије за нестала лица Владе Србије дозначили потенцијалне масовне и појединачне гробнице. Ниједна није истражена. Постоје техничке могућности. То су нам рекли и људи из јединице за истрагу ратних злочина Еулекса. Да постоје уређаји који могу да покажу на дубини до 25 метара да ли се ту налазе остаци људских костију. Ми смо стварно били скептици кад је та истрага поверена Еулексу. Ми смо се залагали да то буду Уједињене нације, њихов тим. Шта је тај тим радио три године? До чега су онда дошли ако нису могли да нађу ниједно место где је неко са списка несталих бачен?
Међутим, саопштава се да оптужбе могу да буду покренуте против „великих“ људи из редова бивше ОВК…
Можда то не знају људи са стране, али ми са Косова и Метохије знамо ко су били команданти такозване Ослободилачке војске Косова. То су буквално људи који чине актуелни, државни и политички врх те етнички чисте државе коју су доле створили, коју они зову држава Косово. Па и „жута кућа“ која је само синоним за трговину људским органима! Јер то је само једно место. Таквих места је сигурно било више у Албанији него на Косову и Метохији, јер су тамо били заштићенији.
Тужилаштво Србије за ратне злочине увек се позитивно одазивало о делатности Вилијамсоновог тима, говорило је о сарадњи…
Ви се сами сећате како су све телевизије, све новине… како то није силазило са страница штампе кад је био заштићени сведок у питању. Више не знамо да ли је он и даље заштићени сведок, да ли је жив, да ли је Вилијамсон с њим разговарао, да ли је користио нешто од тих података? Да ли је уважио нешто од тих података? Приче да је неко у нечему напредовао нама више не значе ништа. Нама је напредак кад се направи добра оптужница која је добро образложена, са добрим доказима, да неко може на основу тога да буде процесуиран.
Да додамо да се поводом случаја трговине органима у Србији највише плаше такозване селективне правде. Како је истакао председник одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун, треба чекати прве званичне оптужбе, после чега ће се видети да ли ће правосуђе ићи до краја и да ли ће се на оптуженичкој клупи наћи они на којима је највећа одговорност. Као највећи стручњак за тероризам на Косову, господин Дрецун вероватно би могао да наведе ова имена. Као високи политичар, нажалост, не може.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Trgovina ljudima – jedan od najgorih zločina protiv čovječanstva
Ipak, pojedine nestale osobe ne pronađu utočište u sigurnim skloništima, već ‘padaju’ u ruke protagonistima trgovine ljudima, jednog od najgorih zločina našeg doba. Muškarci su najčešće žrtve zbog prisilnog rada, žene zbog prostitucije, a djeca zbog prosjačenja i prodaje obiteljima bez djece. U najblažim oblicima osobe se prodaju novim ‘vlasnicima’, ali mnoge završavaju kao žrtve trgovanja ljudskim organima.
Žrtve se ubijaju zbog prodaje organa
Trgovina ljudskim organima.
Trgovina ljudskim organima.
Trgovci ljudima do žrtava dolaze na različite načine. Takav oblik organiziranog kriminala često se krije iza primamljivih oglasa o dobro plaćenim poslovima u inozemstvu. Žrtve se prijevarom odvode iz mjesta prebivališta u inozemstvo, oduzimaju im se dokumenti i prisiljava ih se na razne poslove.
Pojedine žrtve nikada niti ne stignu na mjesto odredišta, već ih se na putu često preprodaje i siluje, a često budu i ubijene i operirane kako bi kriminalci mogli zaraditi na njihovim organima. Najčešća mjesta eksploatacije su ulice, noćni klubovi, diskoteke, restorani, tvornice, privatni posjedi, stanovi i kuće.
Uz osobe koje su otišle u inozemstvo i ne zna im se mjesto prebivališta, na navedenom policijskom popisu našla se i jedna starica koja je zadnji put viđena kada je, od ljudi koji su kupili njenu kuću, primala veću količinu novca. Nestanci Violete Lisse iz Varaždina i Marije Gebauer dogodili su se nakon što su prodali nekretnine te su u vrijeme nestanka raspolagali s pozamašnom količinom novca.
Iz policije saznajemo kako je koristoljublje jedan od najčešćih motiva kriminalnog djelovanja te da se nestanak pojedinih osoba dovodi u izravnu vezu s količinom novca koje su u vrijeme nestanka posjedovali.
Bijeg od obitelji zbog nesretne ljubavi
No, ljudi ne nestaju samo zbog materijalnih razloga. Kao česte razloge nestanka, policija u službenim statistikama navodi bijeg od obitelji, nesretne ljubavi, financijske dugove, amneziju ili iznenadno duševno oboljenje, a većinom se “izgubljeni“ nakon nekog vremena sami vrate kući.
Kako policija svake godine zaprima i do tisuću prijava nestalih osoba, iscrpna kriminalistička obrada se provodi samo kad je riječ o nestanku pod sumnjivim okolnostima jer se u samo nekoliko slučajeva godišnje utvrdi da je nestala osoba žrtva kažnjivog djela. To je nova policijska praksa jer su se još 80.-tih godina slučajevi nestanaka vodili kao ubojstva.
Vidovnjaci i gatare pružaju lažnu nadu obiteljima nestalih
ZAŠTO SE TRGUJE LJUDIMA?
Zbog:
prisilne prostitucije
pornografije
seksualnog turizma i zabave
nezakonitog zapošljavanja
robovskog rada
prosjačenja
lažnog usvajanja
lažnog i prisilnog braka
trgovine ljudskim organima
Obitelji nestalih osoba nerijetko su ‘bombardirane’ i pozivima vidovnjaka i gatara koji im nude svoje nadnaravne sposobnosti u potrazi za voljenom osobom. Tako su se i suprugu nestale Maje Bibić na njegov mobitel, koji je objavljen u medijima već javili vidovnjaci i astrolozi, nudeći mu usluge u potrazi.
Već klasično konzervativna policija poručuje kako je traženje pomoći od vidovnjaka u krajnju ruku bespotrebno jer osim što nikoga nisu nikada pronašli, pružaju lažnu nadu, i obitelji nestalih osoba olakšavaju za velike novčane iznose.
Povezivanje nestalih osoba s različitim vjerskim i drugim sektama također nije strana pojava u Hrvatskoj. Smatra se da osobe iz uništenih ili ugroženih društvenih zajednica s potrebom osjećaja pripadnosti, sklonište pronalaze uglavnom u religioznim utočištima u kojima osjećaju sigurnost i zaštitu.
stotine osoba godišnje nestane u Hrvatskoj pod čudnim okolnostima.Mnoge su žrtve trgovine ljudima,a mnoge pronađu utočište u raznim sektama.
Prije više od mjesec dana, točnije 28. prosinca ujutro, nestala je 35-godišnja Maja Bibić iz Rijeke, a posljednji put je viđena tog dana u Ulici Ante Kovačića na Kozali. U međuvremenu je Novi List objavio informaciju da se Bibić javila telefonom i rekla da je s njom sve u najboljem redu, no ona se svojoj zabrinutoj obitelji još uvijek nije javila. Riječka policija, osim što nam je potvrdila kako se žena javila jednoj tiskovini, još uvijek nema novih saznanja o tom slučaju.
Maja Bibić pronašla ‘utočište’ u istarskoj sekti?
o, prema saznanjima jednih dnevnih novina suprug nestale žene Denis Bibić smatra da je Maja živa te da se priklonila nekoj sekti koja je iskoristila njeno labilno psihičko stanje i depresiju. Sumnja da se nalazi negdje na području Istre jer je istraživanjem došao do saznanja da se u tim krajevima okupljaju razne sekte, udruge i organizacije koje na osamljenim mjestima izvan većih naselja imaju svoje “utočište“. Maja je koristila dva mobitela, no u trenutku nestanka oba su bila isključena.
‘Zadnji put viđen dok je čekao autobus za Rijeku’
Misteriozni nestanci Hrvata postali su uobičajeni. Nestale osobe su u najgorim slučajevima žrtve nasilja i najčešće se pronađu mrtve. No, na MUP-ovom popisu nestalih osoba nalaze se i mnoge osobe koje su nestale pod čudnim okolnostima i čija je sudbina već godinama nepoznata.
Mario Zoia (75) nestao je 25. veljače 2002. godine, a zadnji put je bio viđen u mjestu Draga, gdje je čekao autobus prema Rijeci. Slavko Mijić (47) kapetan broda Guanaraba nestao je 21. veljače prošle godine dok je njegov brod plovio na relaciji Antwerpen – Rio Grande. Njegova tri oficira su ga posljednji put vidjela na mostu broda. Od tada mu se gubi svaki trag.
Najviše Hrvata nestalo za vrijeme Domovinskog rata
Na policijskom popisu nalazi se još i 55 fotografija nestalih osoba diljem Hrvatske, no realan broj je puno veći. Neke od tih osoba nestale su još davne 1983. godine u Rijeci, a najveći broj nestalih osoba prijavljen je u Zagrebu, Osijeku i Rijeci, što nije nimalo čudno s obzirom da su to jedni od najvećih gradova u Hrvatskoj. Pričajući o razdoblju, najviše prijava nestalih osoba u policijskim postajama zabilježeno je za vrijeme Domovinskog rata, posebice 1991. godine.
POPIS NESTALIH OSOBA POGLEDAJTE OVDJE.