Три „адута“ ДПС-а: „Пендрек“, изборна крађа и нови „лов“ на „издајнике“

Већ три деценије, а нарочито уочи избора – без обзира да ли се ради о парламентарним, предсједничким или локалним, евидентно је да ДПС своју изборну стратегију базира првенствено на детектовању „издајника“ од којих ваља, по ко зна који пут, одбранити Црну Гору.

Тридесет година мијењали су се „издајници“, али власт – никако, нити њихова неутажива похлепа. Хрвати, Црногорци, Бошњаци, Албанци – редом су проглашавани за „пету колону“, која покушава да заустави „процват захуктале црногорске економије“ и младе „демократије“, и преда државу у руке „непријатеља“. У протекле двије деценије, власт се првенствено посветила „прогону“ Срба.

Практично од самих почетака па до данашњег дана, „пјевајући“ слободи и независности – ДПС је предано радио на њиховом затирању, кажњавајући сваког ко се усуђивао да мисли другачије, прорачунато награђујући бескичмењаштво, површност, полтронство. Апатија, која је након њихове вишедеценијске власти уистину и захватила добар дио становништва, „уљуљкала“ је режим, увјерен да су сломили сваку клицу достојанства и могућност отпора народа.

Ипак, након усвајања скандалозног Закона о слободи вјероисповијести народ је проговорио снажније него икад. Сабран и достојанствен, под руку са свештенством, кренуо је путем ослобођења, до Христове побједе.

А власт, „грогирана“ широком подршком протестним литијама, која расте из дана у дан, потпомогнута „експертима“ из читавог региона, кренула је у нови „лов“ на „издајнике“ које, овог пута, доминантно проналази у редовима СПЦ и вјерника-литијаша.

Лидер Покрета Слобода народу, политички аналитичар Бошко Вукићевић, оцјењује да не изненађује режимско тражење одговора на масовну појаву спискова разних струковних удружења која су стала у одбрану СПЦ у Црној Гори. Међутим, њега чуди недостатак било које врсте новитета и креативности у медијским презентовањима реаговања на одбрану Цркве.

„Све се и даље своди на већ одавно излизани шаблон тражења издајника и непријатеља независности, тј. на небројено пута поновљену причу о „угрожености државе“. Подсјетићу, када год је процјењивао да може бити угрожена имовина коју је на бесправан начин стекао или је пак отео од народа, диктаторски режим је „из фиоке“ извлачио дискурс о „нападу на државу“ од стране Србије или Русије, и њихових наводних домаћих „извођача радова“.

Монотона прича о „угрожености државе“ и издајницима, који се наводно ничим другим не баве до поткопавањем црногорске независности, у толикој је мјери постала истрошена да је временом изгубила сваки вид кредибилитета и у самом амбијенту режимских подржавалаца. Тј, и тамо је постала предмет исмијавања, па тим прије чуди поменути недостатак инвентивности код стратега власти, тј. способност да се пронађе другачији вид одговора на буђење слободног народа и почетке демократизације Црне Горе.“, истиче он.

Вукићевић истиче да несувисла реаговања фрустрираних режимских „интелектуалаца“ и „експерата“ само дају додатну снагу и кредибилитет списковима слободних грађана и интелектуалаца, а да количина србофобије и антиправославља коју појединци попут бившег минстра културе Љумовића и „независног вјештака“ за процес „Државни удар“ Бољевића испољавају у таквим реаговањима само говори о њиховој свјесности да су њихови професионални домети далеко испод оних које имају многи потписници спискова које критикују.

„Дакако, разумљиво је стање панике коју преживљава клептократија уз свакодневно објављивање спискова подршке Цркви од стране разних струковних категорија. Тим прије што се ради о феномену до сада незабиљеженом у новијој историји Црне Горе. У претходном периоду није долазило до јавног противљења политикама власти од стране било које категорије, док то данас масовно чине професори, љекари, студенти, инжењери, правници и многа друга удружења.

Изостанак и немогућност прављења контраспискова властодржаца (иако је било таквих покушаја од стране режимских љекара и других) потврђује чињеницу да свако од поменутих струковних удружења тренутно има јасну и недвосмислену антирежимску већину. Осим тога, диктаторска власт више не успијева ни на улице да изведе пристојан број присталица (што су показали неки њени скорашњи скупови са бар десетоструко мањим бројем учесника од оног на литијама), а самим тим њен очај постаје разумљивији.

Чини се да су режиму једино остали на располагању репресија над слободоумним грађанима и смишљање метода за још једну крађу на изборима, а њих је све мање.“, закључио је Вукићевић.

Прочитајте још:

Тужилац Боричић да процесуира полицајце који су одбили наређење: Вељовић лично наредио малтретирање Митрополита мимо воље тужиоца?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: