Три брза записа
1 min readПише: Желидраг Никчевић
***
Занимљиво: шеф кокаинске хунте саопштава нам да је црква опијум за народ! Грогирани Ђукановић очигледно не слути да његова нарко реторика најављује озбиљан раскол у врху ДПС-а. Кокаин или опијум? Шта мислите – кад ће се огласити општински одбори у Мајамију и Дубаију?
***
Интелектуални разговор на тераси поред ријеке. Све добри људи, начитани, патриоте. И сви огорчени: власт не престаје да лаже и краде, народ трпи, национални програм уопште немамо. Мрак.
Изненада, иза црквице на обронку преко пута вирну сунце, као да намигује. Низ воћњак протрча група дјечака и дјевојчица, пјевајући на сав глас. Ој, Мораво.
Боже, како је Србија понекад лијепа! Да нисам можда ја за Вучића?
***
Кад изађеш на главни трг у Андрићграду, једним погледом можеш пригрлити споменике Ива Андрића и Петра II Петровића Његоша. Преко пута, у институту, одржано је десетак конференција и научних скупова о нераскидивој вези двојице великана српске духовности, и уважени професори увијек би цитирали знамениту реченицу: „Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу.“
Признајем, грешан: увијек бих помислио да је тај величанствени андрићевски увид ипак ствар прошлог времена. Мудрост – али не пророчанство. Није реално.
А онда су по Црној Гори кренуле литије. Излазе на небеску сцену и представљају се именом и презименом: Лука Тапушковић, Марко Ковачевић, Миливоје Брковић… Ево их, далековиди реалисто, хиљаде и хиљаде неустрашивих витезова, са рефлексом косовске крви у погледу! Не дамо светиње!
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Predivan tekst, sa takvom sustinom da krv ojaca od samog citanja ovakve lirike.
Nikcevicu svaka cast na tekstu.