Три иконе
Угашене очи Јулијане – Мртвом небу непреболне ране.
Перивоје Поповић
Крв невину мале Оливере –
Бол вјекова не може да спере.
Свеле руке Мирослава брата –
Поноћ црна сестри око врата.
Плаче подне, вече тугу снива –
Задњу пјесму тешка магла скрива.
Сатанска их покоси стријела –
Нема зоре, ни јутра бијела.
Лим ријека као Јордан света –
Под Чакором тролист божур цвјета.
Перивоје Поповић
Прочитајте ЈОШ:
Дан када је умрла Европа: НАТО злочинци и даље ван домашаја правде!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Moze li u manje rijeci, da se zbije visa tuga?
Tesko.
Zora, jutro, podne, vece, ponoc !
Tuga pjeva zadnju pjesmu, vjesnika djetinjstva.
Mirotoče pjesnikove tri ikone,
na nebeskim svodovima.
Ko da skuje , viši pomen,
za “ trolisti bozur „cvjetni ?
Zahvalnost pjesniku,
na uzvisenom zapisu i
ljepoti stiha.
Velike tuge , tvore velike misli.
Andjeli Nasi….
Svjetlost Jednog Potamnjelog Vijeka….