Трибина Bios theoretikos у Матици српској: „Постмодерни тоталитаризам“

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори у уторак, 29. новембра у 19.00 часова, организује четврту по реду трибину BIOS THEORETIKOS (теоријски живот), у оквиру које прилику да се својим теорисјким идејама и радовима представе имају млади и тек афирмисани теоретичари различитих вокација: књижевност, језик, филозофија, психологија, математика, физика, умјетност…

Гост четврте трибине која ће се одржати у књижари Матице je др Предраг Живковић, професор социологије, који ће говорити на тему: Постмодерни тоталитаризам (прилог критици постпостмодернизма).

Савремена епоха јесте епоха постмодерне, а о томе шта је постмодерна не може се судити без идентификације појава у којима се она јавља, како би се дошло до сазнања како је настајала у дугом историјском процесу. Вођен маниризмом либералне хегемоније, постмодернизам је у немодерним друштвима растворио њихов метајезик, јер он у суштини дискредитује све што је интроспективно језгро једног друштва. Напросто, постмодернистички рефлекс је понудио нови домен „иснпирације“ и флескибилнију верзију друштвене збиље. Као епохална дистопија, постао је униформисани образац живљења. Понуђена је страст ка једном имагинаријуму који паралише човјекову могућност освјешћења, држећи га тако у стању спокојног и ревносног надничара у поретку глобалног симулакрума.

Тема је посвећена и проблему субверзивности у идејама либерализма и демократије, као и оних прегледних теоријских епистола, које су у смирају двадесетог вијека, наговијестиле и опозвале званичну историју у циљу утрђивања слободне зоне живљења, интерпретиране у либерално-демократском режиму. Дискурс, који данас упућује на постмодернистичку оријентацију изоштрава слику антрополошког „посрнућа“ и празнине. Дириговано насиље које се спроводи у име идеолошких „омотача“, либерализма, демократије и модерне науке, нихилистички одузима дах свему ономе што се сматрало за вриједносну рецепцију, која своје постојање није оправдавала увјереношћу у идеолошку апаратуру (нео)либералне доктрине. Легитимитет за нашу доследну упитаност о исходима идеологизоване свијести, пронашли смо у детектованим „корацима“ тоталитарне свијести постмодерне.То изискује и нови ракурс посматрања међународних односа који се тумачи кроз геополитику постмодерне.

Власни смо рећи да глобализација и неолиберална идеологија представљају каналисани утицај постмодернизма. Без обзира што је неке теоријске струје (глобализацију) поистовјећују са манифестним приказима ширења неког идејног духа, наша анализа сужава опсег искуственог одређења на подручја постмодерне интегралности. Пројектујући утемељење постмодерне у оправдавајућој смислености свог егзистенцијалног доживљаја системски искључује човјека. За разлику од ње, епоха коју овим излагањем „најављујемо“ (пост-постмодерна) у занесености егоцентричке матрице дозвољава у телелолошкој занесености партиципативну улогу појединца, али само као „овлашћеног статисту“ који ће јој одати пијетет коначног апсолута. Тематско „завјештање“ не представља омаж „заборављеном човјеку на крају историје“, већ потврду ангажованости теоријске мисли да поврати дигнитет човјека, достојног за „филозофско свједочење“.

Предраг Живковић је рођен 21. 3. 1984. године у Никшићу. Сарадник је у настави на Филозофском факултету – Универзитета Црне Горе. Основне студије социологије, завршио је 2008. године на Филозофском факултету у Никшићу. Магистрирао је с темом из области социологије културе и умјетности – Облици потрошачких тенденција у култури Црне Горе на Филозофском факултету у Никшићу 2010. године. На истом факултету је похађао докторске студије и исте завршио 2016. године, одбранивши докторску дисертацију – Теоријски приступи феномену глобализације у савременој социолошкој теорији из домена социологије политике.

Предраг Живковић се активно бави социолошким истраживањима што показује његово учешће у реализацији националних и међународних научних пројеката, студија, објављених радова, учешћа на научним скуповима, конференцијама, трибинама, симпосијумима. Најужа поља његовог научно-теоријског интересовања и истраживања су: социологија политике, политичка филозофија, геополитика, социологија међународних односа и социологија културе. Објављује у домаћој и међународној периодици.Сарадник је и члан домаћих и регионалних часописа, као и интернет портала, у оквиру којих објављује радове и колумне из области геополитике. Члан је Друштва социолога Црне Горе (ДСЦГ).

Као стипендиста специјалистичких докторских студија, љетњи семестар 2013. године провео је на Социолошком факултету Московског државног универзитета имена Ломоносова, усавршавајући се из области геополитике и социологије међународних односа под менторством проф. др Александра Гељевича Дугина.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: