Трибина „Ријеч“ УКЦГ: Почаст пјесникињи Даринки Јеврић

Трибина „Ријеч“ УКЦГ, поводом 12 годишњице смрти Даринке Јеврић, подсјетиће на живот и стваралаштво једне од најзначајнијих савремених српских пјесникиња чија је песма продуженог страдалног натпева највишом духовном мером досегла и време данашње, саопштила је уредница трибине Милица Краљ.

„Даринка Јеврић је и након 1999.године, све до мартовског погрома 2004.године, остала да живи у Приштини и да и животом и пјесмом у потпуности дијели судбу свог рода.

На вест о њеној смрти, 16. фебруара 2007.године, дуго су звонила звона манастира Дечана и Патријаршије, онолико дуго колико се звони владикама и њихов одјек разлегао се над Бистрицом подно Проклетија и над целим косметским простором означивши одлазак песникиње чији је властити живот неразделиво уткала у трагизам целокупног српског косметског простора“, подсјетила је Краљ и истакла:

„Даринка Јеврић била је затворена у гето са сународницима, одакле је сабирала свирепо и немилосрдно искуство вековне српске жртве и исписала аутентично потресно пјесничко сведочанство страдања и патње: ‘Нит мира, нит`гробосклона, роде!’.

Славјанска госпа, песникиња Даринка Јеврић ‘дароватељица речи узорне’ и ‘вила равијојла српског песништва’ и ‘сестра и вечна невеста’ – како су је из милоште називала песничка сабраћа, опевала је снажном непоколебљивом и непосусталом песмом судбинско чвориште свога рода.

Над Непочин-пољем, над Лабом и Ситницом, над Самдрежом и Љевишком у пламену, брижна и богобојажљива, мелемном речју исписала је рану вековиту, стихом је видала позледе, и у бело-пребело атлас платно призренске свиле, срменим и златним жицама, сирминим везом, уткала у вечиту песму симболички простор целог српског народа, уткавши горње и доње небо, узнесеност и понор и постојани етички код свог рода над којим се и данас врши непрекинути злочин“.

Даринка Јеврић рођена је 21.октобра 1947.године у Глођанима крај Пећи.

Објавила је пјесничке књиге: „Додир лета“ (заједно са Ратком Делетићем и Браниславом Тодић), „Преварени тишином“, „Нестварни записи“, „Ижице“, „Хвостанска земља“, „Слово љубве“, „Јудин пољубац“, „Дечанска звона и друге песме“(избор), а постхумно су објављене „Посланице с Проклетија“ (приредиле Митра Рељић и Нада Павићевић).

Добитница је књижевних награда: Младости, Лимских вечери поезије, Ратковићевих вечери, Смедеревске песничке јесени, „Лазар Вучковић“, Вукове награде, Грачаничке повеље, „Милице Стојадиновић Српскиње“, Матићеве повеље, „Гордана Тодоровић“, и постхумно Повеље трибине“Ријеч четвртком“- „Кнез Лазар“ и награде УНИРЕКС-а „Душан Костић“.

Крајем 80-година прошлог века демонстративно је напустила Друштво књижевника Косова и одбила Децембарску награду Косова.

Песме Даринке Јеврић заступљене су у бројним антологијама и превођене на више страних језика.

Радни век провела је у приштинском „Јединству“ и као уредник поезије у часопису „Стремљења“ и члан уредништва новосадске „Сцене“.

О животу и стваралаштву Даринке Јеврић говориће песници и новинари, пријатељи, поштоваоци њеног етичког становишта.

Уредница трибине Милица Краљ предложиће да се улица у Подгорици, у којој се налази Српска кућа, назове именом Даринке Јеврић.

Вече ће се одржати у четвртак, 7. фебруара у 19 часова у Манастиру Симеон Мироточиви на Немањин граду, Предград 31.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: