Трифуновић: Бар једна улица у Беранама да носи назив неког српског јунака

Ис­та­кли су да је нео­п­ход­но пред­у­зе­ти кон­крет­не мје­ре ка­ко би се Бе­ра­на­ма вра­тио ду­хов­ни сјај и на вид­но мје­сто ис­та­кле зна­ме­ни­то­сти ко­је под­сје­ћа­ју на па­три­от­ски и ви­зи­о­нар­ски дух на­ро­да ово­га кра­ја. Ка­за­ли су да је крај­ње ври­је­ме да се ода по­себ­на по­част они­ма ко­ји су, бо­ре­ћи се про­тив ра­зних за­во­је­ва­ча, оста­ви­ли гран­ди­о­зна дје­ла и до­ни­је­ли сло­бо­ду све­срп­ским зе­мља­ма.

Твр­де да су Ср­би као ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво у Бе­ра­на­ма де­це­ни­ја­ма би­ли у под­ре­ђе­ном по­ло­жа­ју и да је куц­нуо час да се, на кон­крет­ним ства­ри­ма, та не­прав­да ко­нач­но ис­пра­ви.

– Тра­жи­мо да се, по­шту­ју­ћи ин­те­ре­се ма­њин­ских на­ро­да, кроз по­се­бан про­грам, по­ред ода­ва­ња по­ча­сти ве­ли­ка­ни­ма на­ше исто­ри­је, за­шти­те и уна­при­је­де зна­ме­ни­то­сти Бе­ра­на ко­је ука­зу­ју да су Ср­би од­у­ви­јек би­ли до­ми­нан­та­но ста­нов­ни­штво на овом под­руч­ју – на­гла­сио је пред­сјед­ник Удру­же­ња Ми­лич­ко Три­фу­но­вић.

Он је под­сје­тио да је сер­дар Јан­ко Ву­ко­тић са шест до­бро­во­љач­ких ба­та­љо­на 1912. го­ди­не осло­бо­дио Бе­ра­не од тур­ског по­ро­бљи­ва­ча и да ју­на­ци ко­ји су уче­ство­ва­ли у тој па­три­от­ској ми­си­ји за­слу­жу­ју ду­жно сје­ћа­ње и по­што­ва­ње.

– Бе­ра­не је захваљују нашем Удружењу протеклих година про­сла­ви­ло зна­ча­јане ју­би­леје, сто го­ди­на осло­бо­ђе­ња од турака, сто година ослобођења од Аустроугарске . Но, и по­ред то­га ни­гдје у гра­ду не по­сто­ји оби­љеж­је у част ју­на­ка до­бро­во­ља­ца ко­ји су из­во­је­ва­ли ве­ли­чан­стве­ну по­бје­ду над не­при­ја­те­љи­ма ко­ји су пет вје­ко­ва ха­ра­ли на­шим про­сто­ри­ма. Сти­че­мо ути­сак да се та­ко на­мјер­но же­ли ома­ло­ва­жи­ти њи­хо­ва хе­рој­ска уло­га ка­да су, не жа­ле­ћи свој жи­вот, под ге­слом „за крст ча­сни и сло­бо­ду злат­ну”, ју­ри­ша­ли до ко­нач­не по­бје­де. За­то тра­жи­мо да се бар јед­ној од бе­ран­ских ули­ца да име ко­је ће под­сје­ћа­ти на слав­не ју­на­ке до­бро­вољ­це, ко­ји су ис­пи­са­ли сви­је­тле стра­ни­це на­ше исто­ри­је – ис­ти­че Три­фу­но­вић.

Он је ка­зао да на­род Бе­ра­на не сми­је за­бо­ра­ви­ти ни уз­ви­ше­ну ми­си­ју кра­ља Алек­сан­дра Карађорђевића, и да му у знак за­хвал­но­сти за учи­ње­но до­бро­чи­ство, тре­ба по­диг­ну­ти спо­ме­ник у цен­тру гра­да.

– Тра­жи­мо да се са­да­шње ге­не­ра­ци­је на до­сто­јан на­чи оду­же кра­љу Алек­сан­дру Ује­ди­ни­те­љу ко­ји је Ва­со­је­ви­ћи­ма и Лим­ској до­ли­ни по­да­рио гран­ди­о­зна дје­ла ври­јед­на сва­ког по­што­ва­ња. Та­ка­ва лич­ност за­слу­жу­је да му се у цен­тру гра­да по­диг­не спо­ме­ник, јер је он, из­ме­ђу оста­лог, из­гра­дио пут Пећ – Ча­кор – Ан­дри­је­ви­ца, шко­лу у Треп­чи, Дом тре­зве­но­сти у Бе­ра­на­ма, згра­ду Бе­ран­ске гим­на­зи­је и Оп­шти­не, као и са­о­бра­ћај­ни­цу Бе­ра­не – Би­је­ло По­ље. То су ђе­ла ко­ја су об­је­ди­ња­ва­ла на­ро­де, за раз­ли­ку од оних ђе­ла ко­ја кре­и­ра­ју да­на­шњи вла­сто­др­шци уво­де­ћи нас у ме­ђу­соб­не су­ко­бе – на­вео је Три­фу­но­вић.

Ис­та­као је да у по­ме­ну­том про­гра­му зна­чај­но мје­сто мо­ра­ју за­у­зи­ма­ти ак­тив­но­сти ко­је ће има­ти за циљ да про­мо­ви­шу кул­ту­ру и тра­ди­ци­ју срп­ског на­ро­да у Лим­ској до­ли­ни на шта се веома мало ради .

– На­ше удру­же­ње је ми­ну­лих го­ди­на до­ка­за­ло да има сна­ге и мо­ћи да сви­је­ту са­оп­шта­ва исти­ну о оно­ме што се зби­ва­ло по­след­њих вје­ко­ва на на­шим ши­рим про­сто­ри­ма. Ми смо све ври­је­ме ду­хов­но би­ли за­јед­но са на­шом бра­ћом Ср­би­ма у Лим­ској до­ли­ни, Под­го­ри­ци, Бе­о­гра­ду и у Ба­ња­лу­ци, али и на рас­пе­том Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји гдје кр­ва­ре ра­не на­ших му­че­ни­ка. Та за­јед­нич­ка ду­хов­ност мо­ра да се ма­ни­фе­сту­је и кроз одр­жа­ва­ње за­јед­нич­ких ску­по­ва у Бе­ра­на­ма, гдје ће уче­шће у про­гра­му узи­ма­ти на­ши по­зна­ти кул­тур­ни и јав­ни рад­ни­ци – ис­та­као је Три­фу­но­вић.

Из Удру­же­ња рат­них до­бро­во­ља­ца 1912–1918., њи­хо­вих по­то­ма­ка и по­што­ва­ла­ца су за­тра­жи­ли да се на ре­кон­стру­и­са­ној згра­ди По­лим­ског му­зе­ја вра­ти ста­ри на­зив: „Пр­ви Дом тре­зве­но­сти ви­те­шког кра­ља Алек­сан­дра Пр­вог Ује­ди­ни­те­ља”.

– Тра­жи­мо да се на згра­ди По­лим­ског му­зе­ја вра­ти нат­пис ко­ји је ста­јао го­ди­на­ма и свје­до­чио о не­про­ла­зном ври­јед­но­сти­ма чо­вје­ка ко­ји је био на че­лу Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца. Ње­го­во име је не­пра­вед­но укло­ње­но са ове згра­де – на­гла­сио је предсједник Удру­же­ња Миличко Трифу­но­вић.

Из Удру­же­ња под­сје­ћа­ју да су на Ру­де­шу заједно са општином Беране тада по­ди­гли спо­ме­ник у част и сла­ву Ру­де­шке бит­ке ко­ја се 1862. го­ди­не од­и­гра­ла из­ме­ђу уста­ни­ка из обла­сти Ва­со­је­ви­ћа и тур­ске вој­ске. Ка­за­ли су да ће тра­жи­ти да се из­вр­ши мо­дер­ни­за­ци­ја ове ло­ка­ци­је и да јој се да име Трг ру­де­шких ју­на­ка.

– Вој­ска из Ва­со­је­ви­ћа пред­во­ђе­на слав­ним вој­во­дом Ми­ља­ном Ву­ко­вим при­је на Ру­де­шу је до но­гу по­ту­кла мно­го­број­ни­је тур­ске сна­ге ко­ји­ма је ко­ман­до­вао Се­лим па­ша. Бој на Ру­де­шу је јед­на од нај­слав­ни­јих по­бје­да ко­ју је на­ша вој­ска из­во­је­ва­ла у осло­бо­ди­лач­ким ра­то­ви­ма. Сто­га се мо­ра­ју са­чу­ва­ти сје­ћа­ња на ју­на­ке ко­ји су ги­ну­ли за сло­бо­ду, та­ко што ће се из­вр­ши­ти мо­дер­ни­за­ци­ја овог про­сто­ра ко­ји тре­ба да но­си на­зив Трг ру­де­шких ју­на­ка – по­ру­чио је Трифуновић.

Ми смо Удружење једино ове врсте у Црној Гори за свој рад  добили највеће признање општине Беране “21. јулску “ награду 2013.године на коју смо посебно поносни.